Slovačka je toliko polarizovana da su i porodice politički podeljene, kaže za Radio Slobodna Evropa Milan Nič, ekspert Nemačkog saveta za spoljne odnose (DGAP) sa sedištem u Berlinu, povodom napada na premijera Roberta Fica.
On kaže da se van Slovačke ne zna da je sam Robert Fico, kao premijer u četiri mandata i političar sa najdužim stažom na čelu zemlje, još ranije nastojao da izađe iz visoke politike.
"On uskoro puni 60 godina. Ugrađeno mu je nekoliko bajpasova. Kandidovao se za predsednika već 2014. godine, iako je ova funkcija u Slovačkoj uglavnom ceremonijalna. Bar jednom je pokušao da uđe u Ustavni sud da bi stekao poziciju kao Kačinjski u Poljskoj da kontroliše. Oseća se opterećenim, umornim i zasićenim politikom. Dakle, postojao je scenario tranzicije unutar njegove stranke, koji bi sada mogao biti ubrzan", navodi Nič.
Prema njegovom mišljenju, napad na Fica nema veze sa stavom Vlade u Bratislavi prema ratu u Ukrajini.
Nič podseća da Fico nastoji da vodi pragmatičnu spoljnu politiku. Zato su ove godine održane dve zajedničke sednice Vlada Slovačke i Ukrajine na kojima su dogovoreni prekogranični projekti.
"Takođe, 'prljava' je tajna u Slovačkoj da ona i dalje šalje oružje u Ukrajinu, ne samo iz vojnih skladišta već i privatnih kompanija, čiji je vlada jedan od vlasnika. Dakle, dok Fico nastavlja sa proruskom retorikom, istovremeno dozvoljava da se proizvodnja oružja za Ukrajinu čak i poveća", ističe Nič.
On smatra da Rusija ima veći interes za nestabilnost u Slovačkoj nego Ukrajina ili Zapad.
"Na isti način kao u Srbiji. Nestabilnost u zemljama na istočnom krilu, one koje su bitne ili krhke, u dugoročnom je interesu Moskve. Njen interes je uvek da naruši jedinstvo, iskoristi razlike i podele kako bi poremetila njihovu ravnotežu i gurnula u unutrašnje sukobe", ocenjuje ekspert Nemačkog saveta za spoljnu politiku.
On dodaje da je ključni Ficov interes da se obustavi sudska istraga o njegovoj kao i korupciji najbližih saradnika.
"Dakle, želi da ga evropske institucije ostave na miru. Zbog toga nije blokirao nijednu evropsku meru prema Ukrajini", navodi Nič.
On precizira da Slovačka ima najveći budžetski deficit u Evropskoj uniji zbog čega je njena finansijska konsolidacija nemoguća bez fondova iz Brisela.
Predsednica Čaputova odustala od izbora zbog pretnji
RSE: Šta je pozadina napada na slovačkog premijera Fica? Dok je optuženi Juraj Cintula, bivši radnik obezbeđenja i pisac, delovao potpuno sam, u kojoj meri je napad svojevrsna posledica izrazito polarizovane domaće političke scene?
Nič: Mislim da je kontekst apsolutno presudan. Već sam negde rekao da je to moglo da se desi bilo kome, jer je u Slovačkoj visok nivo polarizacije, govora mržnje i agresivnosti, čak i pre niza izbora u poslednjih godinu dana.
Takva atmosfera je samo produbljivana sa učestalim pretnjama smrću odlazećoj predsednici (Zuzani) Čaputovoj, zatim prethodnim premijerima iz drugog političkog tabora. Te pretnje nisu uvek bile istražene. Nažalost, živimo u vremenu u kome frustracija prelazi u agresiju.
RSE: Čaputova je odustala od predsedničkih izbora zbog pretnji, ako sam dobro razumeo.
Nič: Da, prošle godine je objavila da se povlači, iako je imala dobre šanse da bude ponovo izabrana. Nije precizirala, ali joj je prećeno smrću, a i sam pritisak na njenu porodicu i ćerke bio je prevelik.
Političke podele i unutar porodica
RSE: Vladajuća koalicija i opozicija se i dalje međusobno optužuju. Na primer, zamenik premijera Tomaš Taraba okrivio je lažne narative opozicionih partija u Slovačkoj za napad na Fica. Ministar unutrašnjih poslova Matuš Eštok optužio je medije da su doprineli klimi koja je dovela do pucnjave.
Da li će vlast iskoristiti ovu situaciju da dodatno ojača svoju poziciju i ograniči medijske i političke slobode, za koje je opozicija okrivljuje od kada se Fico vratio na vlast?
Nič: Pa, prva reakcija, čak i unutar trostranačke koalicije, bila je šok i različite poruke. Bio joj je potreban jedan dan da se složi da treba da pozove na smirivanje strasti i sprečavanje neke vrste osvetničkih napada na lokalnom nivou.
Citirali ste gospodina Tarabu, posebno reakcija ministara iz male, tvrdokorne Slovačke nacionalističke partije, bila je odmah zapaljiva.
Ali važniji članovi vlade, naročito njen potpredsednik, ministar odbrane Robert Kalinjak, koji sada vodi kabinet, odmah je rekao da su stvari otišle predaleko i da je uloga Vlade da to zaustavi.
Dakle, posebno je pozvao političare iz oba tabora, uključujući i njegovu vlastitu vladajuću koaliciju, da ne preteruju. Potrebno je da se ljudi smire. Postoje različiti pogledi na to kako se nositi s tim.
Biće veoma važno kako će društvo reagovati jer je atmosfera veoma polarizovana sa podelama čak unutar porodica, što znaju ljudi u Srbiji i drugim balkanskim zemljama. Ovo je veoma kritično i krhko vreme.
Mnogi izvan Slovačke ne shvataju koliko je ona podeljena u poslednjih nekoliko godina. Različiti segmenti slovačkog društva ne komuniciraju međusobno, čak su i mediji podeljeni. Veoma je važno da je Robert Fico preživeo. Videćemo u kojoj meri će se oporaviti i šta će on sam reći o napadu.
Slovačka i dalje šalje oružje Ukrajini
RSE: Deo ove zapaljive atmosfere, koju ste pomenuli, jeste desetine hiljada korisnika društvenih medija koji za napad na Fica okrivljuju zapadne i ukrajinske operativce.
U međuvremenu, u Srbiji neki mediji tvrde da je Fico bio na meti zapadnih bezbednosnih službi i da bi sledeći na udaru mogli biti Aleksandar Vučić, Viktor Orban i Milorad Dodik. Može li sve ovo što se sada dešava u Slovačkoj smatrati delom zapaljive retorike oko rata u Ukrajini?
Nič: Zanimljivo je da ovaj napad nema mnogo veze sa spoljnim okolnostima, već sa unutrašnjim zbog uzavrele polarizacije.
Ukrajinska vlada nema problema sa Ficovim kabinetom. Za razliku od Orbana, oni su našli način da uspostave vrlo pragmatične odnose.
Ove godine su održane dve sednice vlada kojima su predsedavali Fico i ukrajinski premijer (Denis) Šmihal. Tokom susreta pre nekoliko nedelja u Mihalovcu dogovoreni su zajednički, prekogranični projekti.
Takođe, "prljava" je tajna u Slovačkoj da ona i dalje šalje oružje u Ukrajinu, ne samo iz vojnih skladišta već i privatnih kompanija, čiji je vlada jedan od vlasnika.
Dakle, dok Fico nastavlja sa proruskom retorikom, istovremeno dozvoljava da se proizvodnja oružja za Ukrajinu čak i poveća, pronašavši tako optimalan model.
Rusija ima veći interes za nestabilnošću Slovačke nego Zapad
RSE: Kao komercijalne projekte, a ne besplatnog slanja oružja u Ukrajinu od strane slovačke države.
Nič: Fićova vlada želi da bude deo rekonstrukcije u Ukrajini. Dakle, ona sledi svoje pragmatične biznis interese. Cinično je igrala na prorusku kartu da bi zadržala svoje birače, ali Kijev nije imao problema sa Ficovom vladom, osim sa njenom retorikom.
Istovremeno, hteo bih da kažem Rusija ima veći interes za nestabilnost u Slovačkoj nego Ukrajina ili Zapad.
Ficov interes je bio da se obustavi sudska istraga o njegovom kronizmu, korupciji. Dakle, želi da ga evropske institucije ostave na miru. Zbog toga nije blokirao nijednu evropsku meru prema Ukrajini. Zato mogu samo da se nasmejem na razne teorije na društvenim mrežama koje ne mogu da se suoče sa nepredvidivim ili neočekivanim situacijama (Black Swan).
RSE: Pomenuli ste da je Rusija više zainteresovana za nestabilnost u Slovačkoj nego neke druge zemlje. Na koji način i zašto?
Nič: Na isti način kao u Srbiji. Nestabilnost u zemljama na istočnom krilu, one koje su bitne ili krhke, u dugoročnom je interesu Moskve.
Njen interes je uvek da naruši jedinstvo, iskoristi razlike i podele kako bi poremetila njihovu ravnotežu i gurnula u unutrašnje sukobe.
RSE: Ali, zašto ako Fico, bare formalno, sledi prorusku retoriku, bez obzira na ove dogovore sa Ukrajinom koje ste pomenuli?
Nič: Kao što vidite on je verbalno proruski orijentisan, ali je sklopio konkretne poslovne aranžmane sa Rusijom za razliku od Viktora Orbana.
Slovačka smanjuje energetsku zavisnost od Rusije
RSE: A kada je reč o gasu koji u Slovačku i dalje stiže iz Rusije?
Nič: Slovačka nastavlja da smanjuje energetsku zavisnost od Rusije (decoupling) sledeći politiku prethodne vlade. Postoji mnogo kontinuiteta u energetici, uključujući razdvajanje u oblastima u kojima je postojala strukturalna zavisnost od Rusije.
U međuvremenu, licenciranje goriva za nuklearnu energiju od drugih dobavljača se nastavlja i pod ovom slovačkom vladom.
Dakle, iako je Fico bio viđen kao saveznik Moskve i njegova partija ima birače koji su veoma proruski orijentisani, on pragmatično nastavlja mnoge mere prethodne vlade uključujući snabdevanje Ukrajine.
RSE: To znači da je u toku energetsko razdvajanje, jer je Slovačka u prošlosti bila 100 zavisna od ruskog gasa, a sada je smanjuje.
Nič: Nastavlja diversikaciju. Sada dobija dosta gasa iz LNG terminala (tečni gas) i iz zapadnog pravca preko reverznog odnosno povratnog toka.
Podele unutar Vlade Slovačke
RSE: Kada je reč o unutrašnjoj političkoj sceni Slovačke, koja će retorika prevagnuti? Da li će vladajuća koalicija iskoristiti ovu situaciju da nastavi da se obrušava na slobodu slobode medija, uključujući promenu zakona o javnom servisu, na opoziciju, kako bi ojačala svoju poziciju, ili će nastojati da obezbedi neku vrstu društvenog konsenzusa u cilju smirivanja situacije?
Nič: Ostaje da se vidi. Istakao bih samo da ključni članovi Ficcove vlade shvataju da je najgore što sada može da se desi jeste nastavak nasilja. Zato žele da smire situaciju. Već su najavili pauzu u zasedanju Parlamenta.
Očekujem da će zakoni koji izazivaju podele, kao što su o javnoj televiziji ili o civilnom društvu takozvani zakon o stranim agentima, na kome insistira mala krajnje desničarska Slovačka nacionalna partija unutar vlade, biti stavljeni na čekanje.
Nakon toga ćemo saznati kakva će biti vladina linija. Dosta je sukoba u vladajućoj koaliciji. Postoje dve suprotstavljene pozicije.
Jednu zastupa stranka Hlas novog predsednika Slovačke Petera Pelegrinija koja nastoji da bude umerena. Reč je o stranci koja se odvojila od Ficovog Smera. U međuvremenu, Smer kao ključna stranka u koaliciji je prihvatila dosta radikalnih elemenata.
Na drugoj strani je krajnje desničarska Slovačka nacionalna partija koja se zalaže za mnogo agresivniji stil.
Za Vladu ključno da spreči istrage o korupciji
RSE: U zavisnosti od Ficovog zdravstvenog stanja koje je sada stabilno, ali još uvek je neizvestan njegov oporavak, u kojoj meri on može da nastavi da utiče na slovačku politiku?
Ko bi mogao da ga nasledi? Pominjali ste ministra odbrane Kalinjaka koga smatraju drugim najmoćnijim u Smeru posle Fica? Da li bi Ficov eventualni politički odlazak ili pasivizacija ostavila ogromnu prazninu u njegovoj stranci?
Nič: Kada je reč o vođenju vlade, postoje ustavne procedure koje omogućavaju da ona funkcioniše i bez premijera.
Već je bio presedan kada je Fico otišao na operaciju srca 2016. I tada je vlada funkcionisala bez njega. Dakle, ova politička konstelacija ima iskustvo u tome i u kratkom roku ona će voditi državu bez Fica.
Međutim, Smer, kao socijaldemokratska partija, koju je Fico radikalizovao nakon što je prošli put izgubio vlast (2020. godine), bez njega ne bi imala veliku privlačnost. Takođe, on je mogao da kontroliše podeljenu vladu koja ima tanku parlamentarnu većinu od samo četiri glasa.
Nakon parlamentarnih izbora prošlog septembra ova tročlana koalicija povlači kontroverzne poteze.
Njen prvi prioritet je preuzimanje veće kontrole nad pravosudnim sistemom i policijom. To joj je mnogo važnije od bilo kog spoljnopolitičkog cilja.
Ona će nastaviti ovu politiku jer je za nju ključno da zaustavi istrage koje su u toku za korupciju protiv lica koja su bila na važnim pozicijama u prethodnoj Ficovoj vladi.
Korupcija je povezana sa Smerom jer je on vodio državu od 2006. Ficova stranka ne mora to da čini na ovaj način, nego mnogo suptilnije.
Ali, da odgovorim na vaše pitanje, mislim da će do leta trajati prelazni prelazni period, kao zona komfora za vladajuću koaliciju da sačeka dok ne bude jasno da li će premijer moći da se potpuno oporavi i vrati na funkciju ili ne.
Fico umoran od politike
Van Slovačke se ne zna da je sam Robert Fico tražio izlazak iz visoke politike. On uskoro puni 60 godina. Ugrađeno mu je nekoliko bajpasova. Kandidovao se za predsednika već 2014. godine, iako je ova funkcija u Slovačkoj uglavnom ceremonijalna.
Bar jednom je pokušao da uđe u Ustavni sud da bi stekao poziciju kao Kačinjski u Poljskoj da kontroliše.
Oseća se opterećenim, umornim i zasićenim politikom. Dakle, postojao je scenario tranzicije unutar stranke, koji bi sada mogao biti ubrzan.
Ali, jedna od velikih razlika, zašto Slovačka ne liči u potpunosti na na Mađarski i vladajući Fides, nije samo u tome što vladajuća koalicija u Slobačkoj nema većinu za promenu ustava. Smer je postkomunistička partija sa oligarsima.
Reč je o "crvenim nacionalistima", zajedno sa "crnim" – plus krajnja desnica.
Oni će zadržati sistem otvorenim i pluralističkim, ali borba se vodi oko institucija. Do sada su slovačke demokratske institucije uspele da odole političkom pritisku.
Ficova vlada želi da sprovede ustavne reforme koje bi omogućile amnestiranje odgovornih političara za finansijske zloupotrebe.
Ali, ta bitka nije završena i na pola je puta. No, sve to će biti ostavljeno po strani dok se ne iskristališe politička konstelacija.
Izbori za EP nisu važni za Ficov Smer
RSE: Kada je predsednik Vlade Srbije Zoran Đinđić ubijen 2003. godine, on i njegova stranka su dobili veliku podršku, ali koja je ubrzo splasnula. Da li će Ficov Smer i cela vladajuća koalicija dobiti dodatnu podršku javnosti, ili će zbog podeljenosti slovačke politike ona imati gorak osećaj?
Nič: Pred nama su dva važna datuma: Izbori za Evropski parlament početkom sledećeg meseca, a onda inauguracija novog predsednika Petera Pelegrinija 15. juna, što bi opet moglo biti znak narodnog jedinstva, iako njegov lični odnos sa Robertom Ficom nije dobar. On je napustio Smer zbog sukoba sa Ficom.
Istovremeno, Pelegrini je propustio priliku da dok je bio premijer usmeri vladu ka umerenijem kursu, jer je Fico politički bio mnogo veštiji i kasnije je prevagnuo. Ipak, Pelegrinijeva stranka je deo aktuelne vladajuće koalicije.
Istovremeno, izbori za Evropski parlament (EP) na paradoksan način nisu toliko važni za Smer, tačnije da li će u kvoti od 14 poslanika iz Slovačke imati tri ili četiri ili pet.
To je svejedno za Smer jer je ionako suspendovan iz grupacije evropskih socijalista zbog radikalizacije politike. Ovi izbori su važniji za Pelegrinijev Hlas kao novu stranku koja treba tek da se pozicionira.
Takođe, i za krajnje desničarsku Slovačku nacionalnu partiju, koja je na ivici cenzusa od pet odsto.
Zavisnost Slovačke od fondova EU
RSE: Ipak, izbori za Evropski parlament mogu biti neka vrsta testa popularnosti i snage Smera u biračkom telu.
Nič: Taj test mu nije potreban jer ima snažno uporište među svojim pristalicama, a nacionalnih izbora neće biti u naredne dve godine.
Međutim, Smer strahuje zbog ekonomske situacije. Slovačka ima najveći budžetski deficit u EU.
Stoga je važna vest što dan nakon napada na Fica, međunarodna finansijska tržišta nisu izgubila poverenje u mere Vlade Slovačke za finansijsku konsolidaciju.
Fico je pre ovog napada najavio veoma oštar program ekonomske konsolidacije koje će se teško ostvariti bez sredstava iz fonda EU za oporavak ili ako Evropska komisija zamrzne fondove u slučaju da izgubi poverenje u antikorupcijske mere vlasti u Bratislavi, uključujući nezavisno delovanje pravosuđa.
Ako se to desi, onda će finansijska tržišta kazniti Slovačku tako da njena Vlada to ne može da priušti. To je najveća briga slovačke vladajuće koalicije zbog čega će morati da vodi računa o tome.
Dakle, mnogo je nepoznanica, uključujući i ishod predsedničkih izbora u SAD na jesen.
Nastavak balansiranja između Zapada i Istoka
RSE: To znači da će slovačke vlasti nastaviti da balansiraju između EU i Rusije.
Nič: Mislim da će aktuelna Vlada Slovačke nastaviti prethodnu politiku da je deo Zapada, ali ne reklamirajući to.
Kada je reč o Rusiji, slediće više simboličnu politiku kao što je pozivanje ruskog ambasadora na godišnjicu završetka Drugog svetskog rata, fotografisanje sa ruskim ministrom spoljnih poslova, istraživanje novih odnosa sa Kinom ili Vijetnamom ili drugima.
Vlasti u Bratislavi će to učiniti jer ekonomski ima smisla. Dakle, vodiće multivektorsku spoljnu politiku, ali bez ugrožavanja jedinstva i bezbednosti NATO-a i uspostavljene odnose sa Ukrajinom.
Vladi Slovačke je važno da zadrži te relacije sa Zapadom i Kijevom, bez obzira šta o tome govore sopstvenim biračima.
Fico uspeo da se predstavi biračima kao 'žrtva'
RSE: U kojoj meri napad na Fica može da bude neka vrsta katalizatora da se smanje oštre podele u slovačkom društvu o kojima govorite.
Kada je 2018. ubijen novinar Jan Kucijak zbog istraživanja korupcionaških afera koje su vodile i do članova Vlade Roberta Fica, on je morao da se povuče pod pritiskom masovnih protesta.
Međutim, nekoliko godina kasnije Fico se vratio na vlast. Znatan deo građana kao da je zaboravio šta se desilo te, 2018 godine, ili nisu verovali u te optužbe za korupciju.
Nič: Zaista nisu. Uspeo je da preusmeri pažnju birača, da ih uveri tako da su 2023. bili manje zabrinuti zbog korupcije do 2023. nego zbog veoma lošeg učinka prethodne vlade.
Stoga je pobedio obećavajući bolju vladavinu i izvesnu stabilnost. U međuvremenu, postao je radikalniji.
U osnovi, uspeo je da ubedi birače da je žrtva, kako je nazvao, "lova na veštice". Kada je preuzeo vlast prošle godine, tvrdio je da ponovo uspostavlja vladavinu prava, predstavljajući upravu prethodne vlade u protekle tri godine kao "lov na veštice" ne samo na sebe, već i na birače koji su ga podržali.
Dok je bio u opoziciji, Fico je istražio sve mogućnosti kako da dopre do raznih slojeva stanovništva koje je bilo frustrirano, uključujući i antivakserske proteste koje je predvodio.
Kao odličan komunikator razumeo je raspoloženje birača, pridobivši i podršku neofašista iz "Republike", koja je osvojila samo četiri odsto glasova za razliku od 10 procenata na prethodnih izborima.
Fico je uspeo da skrene pažnju na druga pitanja koja su zasenila optužbe za korupciju.
Facebook Forum