"Još ima prostora za dogovor".
Tako profesor Fakulteta političkih nauka Zoran Stojiljković ocenjuje pozicije vlasti i opozicije uoči isteka roka za raspisivanje izbora u Beogradu.
Prvi pregovori o izbornim uslovima završeni su 1. aprila bez dogovora.
Vlast je saopštila da je spremna da ispuni dva od tri zahteva koje je iznela opozicija. Taj treći odnosi se na uslov da ponovljeni beogradski i izbori na lokalu, koji nisu održani u decembru, budu istog datuma.
Uoči nastavka pregovora 3. aprila, najveće opozicione grupacije "Srbija protiv nasilja" i "Nada" poručuju da neće odustati od zahteva za ispunjavanjem svih uslova.
"Oni su minimum koji je neophodno odmah uraditi da bi izbori u predloženim rokovima imali smisla", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) predstavnik koalicije "Srbija protiv nasilja" Radomir Lazović.
On navodi da u ovom trenutku ne može da otkriva korake ukoliko zahtevi opozicije ne budu ispunjeni.
Nakon glasanja u decembru 2023, nijedna lista nije osvojila većinu za formiranje vlasti u Beogradu, a novo glasanje najavljeno je za 2. jun.
Do tada, vlast širi koaliciju.
Uoči ponavljanja izbora pridružuje im se desničarska stranka Zavetnici, koja je u decembru nastupala kao opozicija.
Ova partija se, nasuprot zvaničnoj politici Srbije, protivi članstvu u Evropskoj uniji.
Vlast i opozicija prvi put za istim stolom
Prvi put nakon izbora 17. decembra, vlast i opozicija seli su za isti sto kako bi pregovarali o uslovima za glasanje.
Opozicione koalicije "Srbija protiv nasilja" i "Nada", iznele su na sastanku tri ključna zahteva za, kako navode, fer izbore.
Očekujemo da se ispunjavanjem ova tri zahteva obezbedi da se ne može raditi migracija birača iz drugih lokalnih samouprava u Beograd, što je bio slučaj na prethodnim izborima- kaže Radomir Lazović.
Traže formiranje nezavisne komisije koja bi izvršila reviziju biračkog spiska pre novih izbora, da medijski javni servis bude dostupan svim učesnicima i da beogradski izbori budu održani istog dana sa lokalnim.
"Očekujemo da se ispunjavanjem ova tri zahteva obezbedi da se ne može raditi migracija birača iz drugih lokalnih samouprava u Beograd, što je bio slučaj na prethodnim izborima", rekao je za RSE Radomir Lazović.
Jedna od primedbi opozicije posle decembarskih izbora bila je da su u Beograd dovođeni birači iz drugih gradova i susednih zemalja kako bi glasali za vladajuću Srpsku naprednu stranku (SNS).
Da su migracije birača uticale na rezultat beogradskih izbora ocenila je i posmatračka misija Crta.
Vlast je negirala ove navode.
Zašto je sporan treći zahtev opozicije?
Treći zahtev opozicije o istovremenom održavanju beogradskih i lokalnih izbora ne može biti prihvaćen jer "zadire u demokratske norme i principe", poručila je 1. aprila predsednica Skupštine Srbije iz redova SNS-a Ana Brnabić.
"Traži se da se nekom nasilno skrati ili produži mandat", navela je Brnabić i dodala da do 3. aprila u ponoć, po zakonskim rokovima, mora da raspiše beogradske izbore.
Predstavnik koalicije "Srbija protiv nasilja" iz Zeleno-levog fronta Radomir Lazović navodi da je opozicija 1. aprila vlastima iznela predloge za rešavanje ovog pitanja.
"Jedan bi bio promena Zakona o lokalnoj samoupravi, gde bi se rok za raspisivanje izbora produžio. Predložili smo i lex specialis (poseban zakon) koji bi izbore odložio na jesen", rekao je on.
Za razliku od Lazovića koji nije želeo da otkriva poteze opozicije ukoliko njihovi zahtevi ne budu ispunjeni, predstavnik koalicije "Nada" Miloš Jovanović izjavio je 2. aprila za televiziju N1 da bez promene uslova opozicija neće učestvovati na izborima.
"Šta god da odabere, opozicija je u riziku. Vlast ovim delimičnim ustupcima pokušava da pokaže da je u izvesnoj meri sklona dogovorima i da teret svega onoga što se desi prebaci na teren opozicije", ocenjuje profesor Fakulteta političkih nauka Zoran Stojiljković.
On za RSE dodaje da ipak vidi prostor za dogovor.
"U suprotnom će ostati visoka frustracija, kratki rokovi i neka vrsta opravdanja za vlast da je pokušala da vodi dijalog. A opozicija će biti u situaciji da pokaže da je neispunjavanje uslova razlog da jedinstveno bojkotuje izbore u Beogradu", navodi Stojiljković.
Na beogradskim izborima 17. decembra, SNS je osvojila 49 od 110 mandata.
Naprednjacima i socijalistima, koji su do sada činili gradsku vlast, nedostajala su dva mandata za formiranje većine.
Opoziciona "Srbija protiv nasilja" osvojila je 43, a koalicija "Nada" sedam odborničkih mesta.
Izborna lista "Mi - Glas iz naroda" Branimira Nestorovića dobila je šest mandata.
Da li će biti ispunjene preporuke ODHIR-a?
Na neregularnosti na decembarskim izborima u Srbiji ukazala je i Kancelarija OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR).
ODIHR je u izveštaju ocenio da uslovi nisu bili ravnopravni za sve jer je na njima bilo dominantno učešće predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
U izveštaju je navedeno i da su zabeleženi pritisci na zaposlene u javnom sektoru da glasaju za vlast, zloupotreba javnih resursa u njenu korist i Vučićeva medijska dominacija.
Navedeno je 25 preporuka da se izbori usklade sa obavezama unutar OEBS-a, kao i sa drugim međunarodnim obavezama i standardima.
Na ispunjavanju ovih preporuka insistira i opozicija.
Predsednica Skupštine Ana Brnabić izjavila je 1. aprila da sve preporuke ODIHR-a mogu da budu ispunjene.
"Daleko od toga", ocenjuje Zoran Stojiljković.
"Ono što se može uraditi to je samo ispunjavanje neposrednih izbornih uslova i pristup medijima što će učiniti da izborna klima bude nešto snošljivija", dodaje.
Saradnja vlasti i desničara
Dok sa opozicijom pregovara o izbornim uslovima, SNS proširuje koaliciju na lokalu.
Desničarska stranka Zavetnici, koja je do sada bila u opoziciji, odlučila je da na predstojećem glasanju u Beogradu nastupi sa SNS-om.
U koaliciji sa pokretom Dveri na decembarskim izborima, zvanoj "Nacionalno okupljanje", Zavetnici su ostali ispod cenzusa sa 2,76 odsto glasova.
Dve nedelje nakon izbora koalicija je prestala da postoji, a Dveri su saopštile da "ne stoje iza izjava pojedinih stranaka članica bivše koalicije".
U novogodišnjim obraćanjima, Vučić je liderku Zavetnika Milicu Đurđević Stamenkovski nazvao "talentovanom političarkom" i dodao da bi voleo da je vidi u redovima SNS-a.
Ona je odgovorila da Vučićevu pohvalu doživljava kao priznanje za "odgovornu državotvornu politiku" Zavetnika.
Zavetnici se u svom političkom programu protive ulasku Srbije u Evropsku uniju i NATO.
Zalažu se za bliže veze sa Kremljom i protive sankcijama Rusiji zbog invazije na Ukrajinu.
U fokusu njihove izborne kampanje bilo je protivljenje evropskom planu za normalizaciju odnosa Srbije i Kosova.
Od Vučića su, zajedno sa koalicionim partnerima, tražili da prekine pregovore sa Kosovom, a zahtevali su i ostavku predsednika Srbije.
Zavetnici su poznati i po antimigrantskim stavovima, a u vreme kampanje, Đurđević Stamenkovski se u Bundestagu sastala sa kopredsednikom ekstremne desničarske stranke Alternativa za Nemačku (AFD) Tinom Krupalom.
Đurđević Stamenkovski nije odgovorila na poziv i poruke RSE povodom odluke o saradnji sa Vučićem.
'Nacionalno okupljanje' na lokalu
Nakon najave o koaliciji sa SNS-om, Đurđević Stamenkovski je 1. aprila za televiziju Pink izjavila da će zajedno inicirati projekat "sabiranja državotvornih snaga" i da će raditi na "nacionalnoj konsolidaciji".
"Na svakom izbornom odmeravanju se pojavi neko ko je zanoćio u opoziciji, a probudio se u vlasti. Vlast proširi manevarski prostor tako što neka od opozicionih ili kvazi opozicionih grupa pređe u njihove redove", kaže profesor Zoran Stojiljković.
SNS želi "najširu moguću koaliciju" za predstojeće beogradske izbore, izjavila je funkcionerka te stranke Ana Brnabić.
Ona je 1. aprila za televiziju Prva rekla da je to važno jer je "pred Srbijom mnogo izazova" i onih koji "žele da je destabilizuju".
Brnabić nije iznela detalje, ali je o formiranju "Narodnog pokreta za državu" ranije govorio i predsednik Srbije.
Nacionalne teme dominiraju lokalnom kampanjom jer vlast procenjuje da na njima može dobiti glasove, smatra Zoran Stojiljković. Dodaje i da partije koje se priključuju SNS-u nemaju uticaja na politiku te stranke.
"Sudbina onih koji promene dres je da budu marginalizovani unutar tog širokog zagrljaja dominantnog SNS-a", kaže on.
Ovo nije prvi put da SNS najavljuje koaliciju sa ultradesničarskim strankama.
Na decembarskim lokalnim izborima naprednjaci su nastupali sa Srpskom radikalnom strankom (SRS) koju predvodi osuđeni ratni zločinac Vojislav Šešelj.
Šešelj je pred Haškim tribunalom osuđen na zatvorsku kaznu zbog zločina nad hrvatskim stanovništvom u vojvođanskom selu Hrtkovci 1992.
Nekadašnje stranačke kolege – radikali i naprednjaci, razmenili su teške reči nakon što su sadašnji predsednik Srbije Aleksandar Vučić i njegov prethodnik na tom mestu Tomislav Nikolić napustili SRS i osnovali SNS 2008. godine.
U međuvremenu su ublažili retoriku i zajedno nastupili na izborima u Beogradu i drugim gradovima i opštinama.
Na parlamentarnim su nastupali odvojeno.
Vučić je tada izjavio da ne planira da formira vladu sa radikalima na republičkom nivou zbog "razlika u programima".
Učešće Šešelja na izborima naišlo je na osudu Komesarke Saveta Evrope za ljudska prava Dunje Mijatović, kao i dela nevladinih organizacija u Srbiji koje se bave suočavanjem sa prošlošću.
Facebook Forum