Uoči 25. godišnjice NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije, Rusija je odlučila da se obrati Ujedinjenim nacijama (UN) – sa zahtevom da međunarodna zajednica "osudi" tu vojnu operaciju.
Ruski parlament je u dokumentu od 20. marta, zatražio od UN, međunarodnih parlamentarnih organizacija i stranih država da se "suprotstave pokušajima iskrivljavanja istorijske istine u interesima kolektivnog Zapada".
Radio Slobodna Evropa (RSE) je proveravao tačnost navoda iz dokumenta kojeg je objavio ruski parlament.
Netačni podaci o broju žrtava NATO bombardovanja
Činjenice: Podatak da je stradalo "više od dve hiljade jugoslovenskih civila" tokom NATO bombardovanja SR Jugoslavije nije tačan.
Država Srbija nikada nije sačinila zvaničan spisak žrtava NATO bombardovanja.
Poimenični popis žrtava su 2014. godine, u okviru projekta pomirenja REKOM, objavili nevladini Fondovi za humanitarno pravo (FHP) u Srbiji i na Kosovu, koji se bave dokumentovanjem zločina na prostoru bivše Jugoslavije.
Prema tom popisu, u NATO napadima poginulo je 756 ljudi - i to 452 civila i 304 pripadnika oružanih snaga.
Na teritoriji Srbije ubijena je ukupno 261 osoba, 10 u Crnoj Gori, a 485 na Kosovu, podaci su FHP-a.
Od ubijenih civila, njih 206 su bili srpske ili crnogorske etničke pripadnosti, 218 su bili Albanci, 14 Romi, a 14 civili drugih nacionalnosti.
U bombardovanju je stradalo 275 pripadnika Vojske Jugoslavije (VJ) i policije, i 29 pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova (OVK).
Dokument ruskog parlamenta ne pominje događaje koji su prethodili NATO bombardovanju SR Jugoslavije, koje je pokrenuto 24. marta 1999. nakon brojnih izveštaja o kršenju ljudskih prava i nasilja koje su srpska vojska i policija vršile nad albanskim stanovništvom.
Bombardovanje je okončano potpisivanjem tzv. Kumanovskog sporazuma 9. juna 1999. Usledilo je povlačenje srpske vojske i policije sa Kosova i dolazak mirovnih snaga.
Prema podacima UNHCR-a, Kosovo je od dolaska mirovnih snaga napustilo 230.000 Srba i Roma, a vratilo se 800.000 izbeglih Albanaca.
Zločini vojnih i policijskih snaga nad albanskim civilima tokom rata na Kosovu, potvrđeni su presudama protiv pripadnika političkog i vojnog vrha SR Jugoslavije pred međunarodnim tribunalom u Hagu.
Tokom rata na Kosovu, od 1998. do 1999. godine, ubijeno je više od 10.000 civila, od kojih je više od 8.000 albanske nacionalnosti.
Manipulacija osiromašenim uranijumom
Činjenice: Nema dokaza da je korišćenje municije sa osiromašenim uranijumom dovelo do povećanog broja slučajeva raka u regionu.
Srbija se, prema podacima koje je 2019. objavio državni Institut za javno zdravlje "Milan Jovanović Batut", svrstava u grupu evropskih zemalja sa srednjim rizikom obolevanja od kancera - nalazi se na 12. mestu od ukupno 40 država.
Na sajtu Instituta "Batut" se navodi i da su vodeći uzroci obolevanja i umiranja od raka u Srbiji "gotovo identični vodećim uzrocima оbolevanja i smrtnosti od malignih tumora u većini zemalja u razvoju".
U maju 2018, Skupština Srbije osnovala je Komisiju za istragu posledica NATO bombardovanja 1999. godine po zdravlje građana Srbije i životnu sredinu, sa posebnim osvrtom na posledice koje je ostavila upotreba oružja sa osiromašenim uranijumom.
Najavljeno je da će prvi izveštaj biti predstavljen 2020. godine, ali on do danas nije objavljen.
Kontrolu radioaktivnosti lokacija na kojima je dejstvovano osiromašenim uranijumom vrši Direktorat za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost – ispitivanjem uzoraka vode, biljnih kultura i zemljišta.
U pitanju su četiri lokacije na jugu Srbije, u opštinama Preševo, Bujanovac i Vranje – Reljan, Bratoselce, Borovac i Pljačkovica.
U godišnjem izveštaju Direktorata za 2022. godinu navodi se da na tim lokacijama nisu utvrđene povećane koncentracije radionuklida, kao ni prisustvo osiromašenog uranijuma.
Povezivanje NATO bombardovanja sa Ukrajinom
Činjenice: Ne postoje dokazi koji podržavaju ruske ocene da je revolucija na Majdanu u Ukrajini bila "državni udar" koji su orkestrirale zapadne zemlje.
Revolucija poznata pod nazivima "Evromajdan" ili "Majdan" počela je u novembru 2013, kada su se demonstranti okupili na glavnom trgu u Kijevu u znak protesta protiv odluke tadašnjeg ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča da ne potpiše ključni trgovinski sporazum s Evropskom unijom.
Umesto toga, tražio je bliže ekonomske veze s Rusijom.
Nakon što su stotine demonstranata u Kijevu stradale u sukobu sa vladinim snagama 18. i 20. februara 2014, Janukovič i većina njegove vlade pobegli su u Rusiju.
Moskva je nakon toga započela okupaciju ukrajinskog poluostrva Krim.
Generalna skupština Ujedinjenih nacija proglasila je nelegitimnim referendum iz 2014, na kojem je izglasano pripajanje Krima Rusiji.
Ruske vlasti su 2014. podstakle separatistički sukob u delovima dve istočne regije Ukrajine, Donjecku i Lugansku.
U Donjecku i Lugansku je Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) imala svoje posmatrače i nije pronašla dokaze za optužbe Rusije o ukrajinskoj "politici genocida" nad ruskim stanovništvom.
Rusku aneksiju istočnih ukrajinskih regiona osudile su Ujedinjene nacije u oktobru 2022, glasovima 143 države, među kojima je bila i Srbija.
Vlast u Ukrajini nije "neonacistička", kako je naziva ruski parlament.
Na predsedničkim izborima 2019. godine, na kojima je vlast osvojio aktuelni predsednik Volodimir Zelenski iz partije "Sluga naroda" sa više od 73 odsto glasova, kandidat krajnje desničarske nacionalističke partije "Svoboda" je osvojio 1,6 odsto glasova.
Na parlamentarnim izborima iste godine, koalicija krajnje desničarskih partija u kojoj je bila i "Svoboda" nije prešla cenzus. Partija je osvojila jedno mesto u izbornoj jedinici u Ivano-Frankivsku.
Da je Rusija prekršila međunarodno pravo invazijom na Ukrajinu u februaru 2022, potvrđeno je pred Generalnom skupštinom Ujedinjenih nacija. Rezolucija UN protiv ruske agresije na Ukrajinu usvojena je sa 141 glasom za, pet protiv i 35 uzdržanih.
Generalna skupština UN je pozvala Rusiju da povuče svoje trupe.
Za osudu ruske agresije u Ujedinjenim nacijama (UN) glasala je i Srbija, ali odbija da se priključi zapadnim sankcijama protiv Rusije.
