Ultradesničarska organizacija "Konzervativni pokret Naši" izlepila je u Beogradu plakate podrške beloruskom autoritarnom lideru Aleksandru Lukašenku.
Plakate sa Lukašenkovim likom i porukom "Srbija je uz Lukašenka" reporteri Radija Slobodna Evropa (RSE) uočili su u centru grada 19. februara.
Plakati su izlepljeni nekoliko dana pre parlamentarnih izbora u Belorusiji, zakazanih za 25. februar.
Ko stoji iza pokreta koji je lepio plakate?
"Konzervativni pokret Naši" je neregistrovana organizacija.
Otvoreno podržava rusku invaziju na Ukrajinu, protivi se evropskim integracijama Srbije i zastupa antimigrantske i anti-LGBT stavove.
Proteklih godina lepili su plakate podrške ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, kao i preteće plakate kojima su targetirali pojedine opozicione političare u Srbiji i medije.
Nastala je od Srpskog narodnog pokreta "Naši", takođe neregistrovane organizacije, čiju je zabranu 2012. tražilo Republičko javno tužilaštvo, između ostalog, zbog izazivanja nacionalne, verske, rasne i seksualne mržnje i diskriminacije.
Međutim, Ustavni sud je tada procenio da nisu ispunjeni uslovi za zabranu njihovog rada.
Kakav je odnos Srbije i Belorusije?
Lukašenko je jedan od retkih saveznika ruskog predsednika Vladimira Putina, a Belorusija je zbog svoje uloge u invaziji Rusije na Ukrajinu pod sankcijama Evropske unije (EU).
Srbija se selektivno priključivala sankcijama Belorusiji, dok istrajava na odbijanju da ih uvede Rusiji.
Lukašenko je na vlasti u Belorusiji od 1994. godine, a zapadne države, beloruska opozicija i nevladine organizacije optužuju ga za kršenje ljudskih prava i represiju nad političkim protivnicima.
Na predsedničkim izborima u avgustu 2020. proglasio je pobedu, koju ne priznaju opozicija i Zapad.
Od tada su na meti sankcija EU beloruske vlasti i istaknute ličnosti u sferi politike, ekonomije i pravosuđa kao "odgovor na neprihvatljivo nasilje beloruskih vlasti nad mirnim demonstrantima, zastrašivanje, proizvoljna hapšenja i pritvaranja, posle izbora".
U beloruskim zatvorima nalazi se oko 1.500 političkih zatvorenika, među kojima su aktiviste za ljudska prava, političari i novinari.
