Okružni sud u Kazanju u Rusiji produžio je do 5. aprila pritvor Alsu Kurmaševoj, novinarki Tatarsko-baškirskog servisa Radija Slobodna Evropa (RSE).
Odluku je 1. februara doneo sudija Sergej Aptulin, na osnovu istražnog zahteva.
Sudsko ročište je održano iza zatvorenih vrata – novinarima je bilo dozvoljeno samo da čuju objavljivanje odluke, a ostalima koji su došli je u potpunosti odbijen ulazak u salu. U sudu su bili predstavnici ambasada Austrije, Češke i Holandije.
Advokat Alsu Kurmaševe insistirao je na promeni preventivne mere u kućni pritvor, ali je sud to odbio.
Stiven Kapus pozvao Rusiju da odmah oslobodi Alsu
Vršilac dužnosti predsednika RSE Stiven Kapus (Stephen Capus) izjavio je nakon ove odluke suda da ponovo produži pritvor novinarki RSE da Rusija snosi konačnu odgovornost za sudbinu Alsu. Kapus je pozvao ruske vlasti da je odmah puste i dozvole joj da se vrati porodici.
"Ruske vlasti sprovode žalosnu zločinačku kampanju protiv pogrešno pritvorene Alsu Kurmaševe. Zatvorena i nepravedno tretirana samo zato što je američka novinarka, ponovo joj je produžena zatvorska kazna", naveo je Kapus.
Svetske novinarske organizacije, organizacije za ljudska prava i diplomatske zajednice danas stoje uz Alsu, naglasio je Kapus.
"RSE zahvaljuje vladama EU koje su poslale svoje predstavnike na današnji postupak. Ipak, Rusija nastavlja svoje sistematsko krivično gonjenje. Takođe, Stejt department treba da zvanično proglasi Alsu 'nepravedno pritvorenom', kao što je urađeno u slučaju Evana Gerškoviča iz Volstrit džornala odmah nakon njegovog nepravednog hapšenja", naveo je vršilac dužnosti predsednika RSE.
U sličnom slučaju, američki državljanin Evan Gerškovič (Evan Gershkovic), novinar Volstrit džurnala (The Wall Street Journala), priveden je u Rusiji 29. marta 2023. pod sumnjom za špijunažu, što je prvi put od Hladnog rata da je u Rusiji po takvim optužbama uhapšen novinar koji radi za neku američku medijsku kuću. Zvanično je optužen 7. aprila.
Američki Stejt department proglasio je Gerškoviča "nezakonito pritvorenim" 10. aprila, a američka ambasadorka u Rusiji Lin Trejsi (Lynne Tracey) se s njim prvi put videla u zatvoru 17. aprila.
Više od 100 dana u pritvoru
Prošle sedmice, 25. januara, navršilo se 100 dana otkad je Kurmaševa uhapšena u oktobru i otkada se nalazi u pritvoru.
Kurmaševa je prvo optužena da nije tražila od ruskih vlasti da je registruju kao "stranog agenta", a onda je dva meseca kasnije optužena za širenje neistina o ruskoj vojsci.
Optužba za "stranog agenta" predviđa maksimalnu kaznu zatvora od pet godina, dok je za drugu tačku predviđena kazna do 10 godina. Kurmaševa i RSE negiraju optužbe i navode da je Moskva kažnjava zbog njenog novinarskog rada.
Kumarševoj, koja ima dvojno državljanstvo SAD i Rusije, nije omogućeno da je u zatvoru posete predstavnici ambasade. Rusija je odbila tri zahteva SAD za posetu.
Portparol Stejt departmenta Metju Miler (Matthew Miller) rekao je 18. januara da SAD posvećuju "ogromnu pažnju" slučaju Kurmaševe.
"To što dosad nismo doneli odluku o 'nezakonitom pritvoru' ne govori ništa o poslu koji obavljamo ili o tome kakav bi mogao biti naš budući stav", dodao je Miler.
"Stalno prikupljamo informacije u svim ovim slučajevima, procenjujemo činjenice, procenjujemo zakon da nam pomogne... do dođemo onoga što će na kraju biti ispravna odluka", rekao je.
Pozivi za oslobađanje Kumarševe
Zapadne vlade, kao i ruske i međunarodne grupe za ljudska prava kritikovale su pritvaranje Kurmaševe. Komitet za zaštitu novinara, Amnesti internešenl (Amnesty International), Reporteri bez granica, Međunarodni institut za štampu i drugi pozvali su na njeno oslobađanje. Nacionalni pres klub u Vašingtonu, D.C., postavio je njenu fotografiju u predvorju i pozvao Stejt department da "odmah proglasi nepravedni pritvor".
Grupa za ljudska prava Memorijal, koja je zabranjena u Rusiji, proglasila ju je za političku zatvorenicu.
Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj (Josep Borrell) u decembru je tražio njeno "trenutno oslobađanje" i pozvao Rusiju da "osigura bezbednost novinara... i prestane da ih goni".
Grupa za Prava u Rusiji sa sedištem u Velikoj Britaniji organizovala je mehanizam za pisanje pisama Kurmaševoj i drugima koji se smatraju političkim zatvorenicima.
"Sto dana je neprihvatljivo", rekao je vršilac dužnosti predsednika RSE-a Kapus. "A, nažalost, ovome se u skorije vreme ne nazire kraj. Zato mislimo da sve mora da se uradi."
Kurmaševa, koja je oko 25 godina radila za Tatarsko-baškirski servis RSE-a, otišla je iz svoje kuće u Pragu sredinom maja 2023. zbog hitne porodične situacije u ruskoj republici Tatarstan, gde živi njena majka.
Onda joj je 2. juna onemogućeno da izađe iz Rusije i oduzeti su joj američki i ruski pasoš. Privedena je 18. oktobra i stavljena u istražni pritvor u objektu SIZO br. 2 u Kazanju, gde se nalazi poslednjih 100 dana.
Omogućeno joj je da razmenjuje pisma s porodicom i pristalicama preko ruskog cenzurisanog sistema zatvorske pošte Zonatelekom. Njene kolege u Pragu uspele su da je pretplate na nekoliko novina i časopisa.
"Danas se navršava tačno tri meseca", napisala je pristalicama 18. januara. "Sve se promenilo. Ja sam se promenila. Vi ste se promenili. Vaša pisma su se promenila. Posle duže pauze, dobila sam desetine pisama koje ste pisali tokom praznika. Tako su iskrena. Poverili ste mi svoje strahove".
"Odlučili ste da ne zaboravite na sve, već da podelite sa mnom dok drugi završavaju svoje Olivije salate (ruske salate). To je neprocenjivo", navela je Kumarševa.
U istom pismu je razmatrala zašto se vratila u Rusiju uprkos nemilosrdnom gušenju drugačijih mišljenja pod predsednikom Vladimirom Putinom. Kritičari Kremlja kažu da su godinama pojačavani napori države da uguši civilno društvo i ućutka nezavisne glasove, što je dodatno intenzivirano otkako je Rusija pokrenula opštu invaziju na Ukrajinu u februaru 2022.
Novinari RSE u zatvoru
Kurmaševa je jedna od četvoro novinara RSE-a – Andrej Kuznječik, Ihar Losik i Vladislav Jesipenko su ostala trojica – koji su trenutno u zatvoru po optužbama u vezi s njihovim radom. Grupe za ljudska prava i RSE su više puta pozivali na puštanje na slobodu svo četvoro, navodeći da su nezakonito privedeni.
Losik je bloger i saradnik Beloruskog servisa RSE-a koji je u decembru 2021. osuđen po nekoliko optužbi, uključujući za "organizovanje i pripremu radnji koje grubo narušavaju javni red" i osuđen na 15 godina zatvora.
Kuznečik, web urednik Beloruskog servisa RSE-a, osuđen je u junu 2022. na šest godina zatvora posle suđenja koje je trajalo ne više od nekoliko sati. Osuđen je za "stvaranje ili učešće u ekstremističkoj organizaciji".
Jesipenka, koji ima dualno državljanstvo Ukrajine i Rusije i koji je kao saradnik radio za Krimske realnosti, regionalni desk Ukrajinskog servisa RSE-a, u februaru 2022. na šest godina zatvora je osudio ruski sudija na okupiranom Krimu posle suđenja iza zatvorenih vrata. Osuđen je za "posedovanje i transport eksploziva". Jesipenko je tu optužbu čvrsto odbacivao.
Prema Komitetu za zaštitu novinara sa sedištem u Njujorku, Belorusija i Rusija su među "najgorim tamničarima novinara" na svetu. Do 1. decembra 2023, 28 novinara je bilo u pritvoru u Belorusiji a 22 u Rusiji.
