Ambasada Rusije u Albaniji potvrdila je da će u njenom sedištu u Tirani biti otvoreno biračko mesto za predstojeće predsedničke izbore u Rusiji, koji su zakazani za 17. mart.
Kako stoji u odgovoru na upit Radija Slobodna Evropa (RSE) mogućnost glasanja za ruske državljane biće otvorena u izbornom danu, 17. marta. Dodaje se da će radno vreme biračkog mesta biti naknadno saopšteno.
RSE je takođe dobio potvrde iz Ministarstva spoljnih poslova Severne Makedonije i Ambasade Rusije u Skoplju da će ruskim državljanima u toj zemlji biti omogućeno glasanje u ambasadi te države.
Iz Ministarstva spoljnih poslova kažu da im je Ambasada Ruske Federacije uputila notu u kojoj ih obaveštava "da planiraju da dozvole ruskim državljanima sa prebivalištem u zemlji da glasaju na izborima za predsednika Ruske Federacije, u njihovoj ambasadi u Skoplju i u njihovom počasnom Konzulatu u Ohridu, ako nema komentara (prepreka od) vlasti Severne Makedonije".
"Prema našim zakonskim propisima, ne postoji odredba koja zabranjuje mogućnost da druge države sprovode izbore u svojim diplomatsko-konzularnim predstavništvima na teritoriji Severne Makedonije", naveli su iz Ministarstva spoljnih poslova.
RSE nije uspeo da dođe do informacije o mogućnosti glasanja za ruske državljane koji se nalaze u Crnoj Gori. Prema poslednjim podacima, dostavljenim RSE od strane crnogorske policije jula 2023, u toj državi odobreni boravak ima oko 25.000 državljana Rusije.
Inače, od zapadnobalkanskih država tri su na zvaničnoj listi "neprijateljskih država", kojih je trenutno ukupno 49. Među njima su upravo Albanija, Severna Makedonija i Crna Gora.
Listu "neprijateljskih država" uspostavilo je Ministarstvo inostranih poslova Rusije aprila 2021, oko dva meseca nakon početka invazije na Ukrajinu, na koju je Zapad odgovorio sankcijama protiv Rusije.
Za sada nema zvaničnih potvrda niti demantija iz Moskve, da će glasanje biti omogućeno u ambasadama bilo koje od drugih "neprijateljskih država", uključujući i svih 27 članica Evropske unije.
O glasanju na Kosovu, u Srbiji i BiH
U telefonskom razgovoru za RSE je iz Kancelarije Rusije na Kosovu rečeno da ruski građani koji rade na Kosovu mogu glasati online. Uz napomenu da se radi o "veoma malom" broju birača, detalji o eventualnoj mogućnosti glasanja preko interneta nisu navedeni.
Izvor iz Ministarstva spoljnih poslova Bosne i Hercegovine (BiH) za RSE je potvrdio da su se nadležni predstavnici Rusije obratili toj državi sa zahtevom da se u Ambasadi Rusije u BiH održe izbori, odnosno glasanje.
Međutim, prema istom izvoru, Savet ministara BiH koji donosi konačnu odluku još nije odobrio ruski zahtev zbog izvesnih "pravnih manjkavosti" dobijenog zahteva. O kakvim manjkavostima je reč nije nam objašnjeno.
Ambasada Rusije u Sarajevu nije odgovorila na upit RSE o mogućnosti glasanja ruskih državljana u BiH.
Kada je o Srbiji reč trenutno nema podataka da li će ruskim državljanima biti omogućeno da glasaju u toj zemlji. Na upit RSE nije odgovoreno iz Ambasade Rusije u Beogradu, kao ni nadležnih institucija Srbije.
Nakon početka rata u Ukrajini, kroz Srbiju je prošao veliki broj državljana Rusije. Poslednji podaci o broju onih koji su se zadržali u Srbiji objavljen je pre osam meseci. Tada je Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije dostavilo podatak po kojima je u Srbiji u tom trenutku bilo gotovo 30.000 Rusa sa odobrenim privremenim boravkom.
Kakva je izborna procedura u Rusiji?
Odlukom Centralne izborne komisije Rusije, konačna lista biračkih mesta biće kompletirana 45 dana uoči glasanja, što pada na 29. i 30. januar. Izuzeci, odnosno mogućnost naknadne korekcije liste, koja je predivđena samo za slučaj "posebnih okolnosti", moguća je najkasnije pet dana pred samo otvaranje birališta.
Po daljoj proceduri Centralna izborna komisija u istom terminu prestaje sa prijemom potpisa za podršku predsedničkim kandidaturama. Očekuje se da će lista kandidata biti saopštena prvih dana februara.
Izbori za predsednika Rusije raspisani su 7. decembara prošle godine. Dan kasnije je saopšteno da će Vladimir Putin, kao nezavisni kandidat, učestvovati na izborima za predsednika države.
Do sada je četiri puta biran na najvišu državnu funkciju: 2000, 2004, 2012. i 2018. godine. Ovog puta izbori se održavaju u atmosferi sve izraženijeg pritiska na političke neistomišljenike i protivnike rata u Ukrajini unutar Rusije, te zapadne izolacije Rusije.
