Skup pod nazivom "Rusija bez Putina" održan je u nedelju na beogradskom Trgu Republike, u okviru međunarodne akcije koju organizuje fondacija ruskog opozicionara Alekseja Navaljnog koji u Rusiji služi višegodišnju zatvorsku kaznu.
Udruženje "Rusko demokratsko društvo" pridružilo se akciji koja za cilj ima da pošalje poruku da ruski autokratski predsednik Vladimir Putin ne uživa podršku svih građana Rusije, rekao je za Radio Slobodna Evropa (RSE) Peter Nikitin, osnivač udruženja.
"Putin i Rusija nisu isto. Nama koji pratimo situaciju u Rusiji i u rusko-ukrajinskom ratu je potpuno očigledno da smo stigli do tačke u kojoj većina Rusa više ne podržava Putinov režim, već žele mir i žele normalne izbore na kojima će biti dopušteno učešće svim kandidatima", kaže Nikitin.
Na skupu u Beogradu mogle su se videti i zastave Ukrajine, kao i transparenti sa porukama "Mir Ukrajini, sloboda Rusiji", "Rusija će biti slobodna" i "Rusija nije Putin - Putin je ratni zločinac".
Prema rečima Petra Nikitina, propaganda ruskog režima je i dalje veoma uspešna u ubeđivanju sveta da bez Putina nema Rusije i da on ima nepodeljenu podršku u svojoj zemlji.
"Poruka našeg skupa je da to nije tako", kaže Nikitin.
Podsećanje na hapšenje Navaljnog
Skupovi sa istom porukom su održani u nedelju u više od 100 gradova širom sveta na treću godišnjicu hapšenja ruskog opozicionara Alekseja Navaljnog, koji je 2022. osuđen na devet godina zatvora zbog optužbi za nepoštovanje i proneveru putem prevare.
U avgustu 2023. sud je produžio zatvorsku kaznu Navaljnom na 19 godina.
On i njegove pristalice su navode u presudi više puta odbacili kao politički motivisane optužbe.
Navaljni je prethodno uhapšen januara 2021. godine, po povratku iz Nemačke, gde je lečen od trovanja, kako su evropske laboratorije zaključile, sovjetskim nervnim otrovom novičok.
Opozicionar je za trovanje optužio ruske bezbednosne operativce koji su delovali po Putinovom nalogu, a Kremlj je negirao umešanost u trovanje Navaljnog.
Izbori u Rusiji
U Rusiji se 17. marta održavaju predsednički izbori, na kojima će se Vladimir Putin boriti za još jedan mandat. Putin je na vlasti – kao premijer ili predsednik Rusije – od 2000. godine.
Njegovi glavni rivali , Aleksej Navaljni i Vladimir Kara-Murza, nalaze se u zatvoru gde služe duge kazne za koje navode da su politički motivisane.
Proterivanje ruskih antiratnih aktivista iz Srbije
Nakon što je Kremlj pokrenuo vojnu invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. godine, Rusiju su napustile stotine hiljada ljudi koji se protive ratu i beže od mobilizacije. Na hiljade njih došlo je u Srbiju, pošto je ta zemlja među retkim evropskim državama koje nisu uvele vize građanima Rusije.
Međutim, pojedini ruski antiratni aktivisti morali su da napuste Srbiju, nakon što je Ministarstvo unutrašnjih poslova odbilo da im produži dozvolu za boravak.
Srbiju je najpre polovinom 2023. morao da napusti Vladimir Volohonski, koga je policija označila kao "bezbednosni rizik", a nedugo potom je bez boravišne dozvole ostao i Jevgenij Iržanski.
Obojica su bili učesnici protesta protiv ruske agresije na Ukrajinu.
Osnivač Ruskog demokratskog društva Peter Nikitin je u julu 2023. proveo više od 24 sata na beogradskom aerodromu zbog zabrane ulaska u zemlju.
