Prvo upozorenje je stiglo iz Severne Makedonije. Iz tamošnje Privredne komore alarmirali su javnost da će napadi jemenskih Huta na teretne brodove na ulazu u Crveno more za posledicu imati rast cena u toj državi.
Razlozi za to su jasni. Napadi Huta, te odgovor u vidu američko-britanskih napada na njihove baze u Jemenu, učinili su jednu od najznačajnijih trgovinskih prometnih linija na svetu, te prilaze Sueckom kanalu koji povezuje Sredozemno sa Crvenim morem, visoko rizičnom linijom.
Troškovi okeanskog transporta su se udvostručili, a umesto 30, sada brodovi stižu za 45 dana.
Najviše su pogođene automobilske kompanije.
Severna Makedonija je zemlja zavisna od uvoza, ali samo deset odsto ukupne spoljnotrgovinske razmene čini prekookeanski transport, u kojem je Kina najzastupljenija, a slede Indija, Pakistan, Vijetnam i Malezija.
Ko je već na udaru u Severnoj Makedoniji?
"Prvi udar osetile su industrije koje rade na principu kontinuiranog snabdevanja i u kratkim intervalima zbog optimizacije zaliha", kaže Viktor Mizo, generalni direktor Kostal Makedonije, fabrike za proizvodnju auto delova i komponenti, za Radio Slobodna Evropa (RSE).
"Nadalje, problem će se kaskadno odraziti na sve ostale kompanije koje su direktno ili indirektno povezane sa ovom vrstom transporta iz Azije", uverava Mizo.
Mizo je i potpredsednik Privredne komore Severne Makedonije i sa zabrinutošću konstatuje da je vreme obrade svih transportnih pravaca u proseku povećano za 14 dana.
On napominje da svako odlaganje znači zaustavljanje proizvodnje, a to će izazvati poremećaj na tržištu automobila u uslovima povećane tražnje.
U Severnoj Makedoniji postoji 15 kompanija koje proizvode auto delove, zapošljavaju oko 20.000 ljudi i čine oko 25 odsto makedonskog bruto domaćeg proizvoda.
Brodari alarmiraju javnost
Posledice se već veoma osećaju, navode iz dve kompanije koje se bave brodarskim prevozom u razgovoru za RSE.
"Problemi sa isporukom širom Evrope, uključujući i Severnu Makedoniju, neizbežan su ishod trenutne trgovinske krize", kaže za RSE Ivana Tomić, rukovodilac odeljenja za okeansku plovidbu u kompaniji "DB. Šenker".
Tomićevo preduzuće je među onim čiji brodovi plove kriznom zonom, a koje su nakon prvih incidenata odlučili da je zaobiđu.
Sa 34 procenta globalnog okeanskog transporta koji ide kroz Suecki kanal i odlukom većine brodarskih kompanija da izbegnu kanal i preusmere plovidbu kroz Južnu Afriku, špediteri imaju dodatne troškove da pokriju gubitke špeditera.
"Makedonske kompanije će svoje pošiljke primati sa zakašnjenjem i po višim cenama od planiranih. Slično tome, očekuje se da će ponuda komercijalne robe na domaćem tržištu biti ograničena i nekonkurentna u odnosu na prethodni period kako bi se pokrili gubici makedonskih uvoznika", navodi ovaj sagovornik.
Tomić, nema dilemu, kriza će tek nastupiti.
"Očekuje se povećanje tranzitnog vremena plovidbe za 50 odsto. Da su do sada kontejneri plovili za 30 dana, sa novonastalom situacijom bi isplovili za 45 dana", ističe.
"Predstojeća Lunarna Nova godina i naredni neradni dani dodatno komplikuju celokupnu situaciju. Kapaciteti brodskih linija su maksimalno popunjeni i potrebno je više prostora. Povećana tražnja i ograničeni kapaciteti povećavaju cenu okeanskog transporta dvostruko i više u odnosu na decembar 2023. godine", reči su Tomića.
'Šangajski indeks je poludeo'
Takozvani šangajski indeks kontejnerskog terete, pokazatelja rasta izvoza iz Kine, navodi Sašo Dimoski, nacionalni menadžer "Gebruder Vajsa", za Severnu Makedoniju "je poludeo", posle dve-tri godine stabilnosti.
"Cene kontejnerskog prevoza su nekoliko puta nemilosrdno skočile i sa žaljenjem moram da konstatujem da ne vidim nikakve naznake da se u dogledno vreme vrati u normalu", kaže Dimoski.
Očekuje dodatno opterećenje kontejnerskog transporta, što će špeditere naterati na tzv. praznih brodova, sa praznim kontejnerima, "koji će ponovo dići cene u nebo".
Koliko robe kroz Suecki kanal stiže do Severne Makedonije?
Privredne komore u Severnoj Makedoniji nemaju precizne podatke o tome koji i koliko proizvoda, poluproizvoda, sirovina i repromaterijala stiže morem kroz Suecki kanal u zemlju.
Većina materijala za automobilsku industriju i robe široke potrošnje se uvozi, a feronikl, mermer i prehrambeni proizvodi uglavnom iz industrije konzervi se izvoze u azijske zemlje.
Prema podacima Državnog zavoda za statistiku, od azijskih zemalja najveća je ukupna trgovina Severne Makedonije sa Kinom, koja je u periodu od januara do novembra 2023. dostigla vrednost veću od milijardu evra, od čega odlazi samo 94 miliona evra na makedonski izvoz u Kinu, a preostalih 925 miliona evra je uvoz iz Kine.
Time je Kina na listi pet najvećih trgovinskih partnera.
Međutim, 90 odsto ukupne spoljnotrgovinske razmene Severne Makedonije je sa evropskim zemljama, gde je Nemačka na prvom mestu.
Kolika bi poskupljenja mogla biti?
Ni jedna prevashodno uvozno orjentisana država ne može izbeći posledice, tako ni Severna Makedonija.
"Mi smo uvozno zavisna zemlja, što znači da će poskupljenje nafte prouzrokovati poskupljenja svih proizvoda koje uvozimo 100 odsto", navodi za RSE ekonomista Arben Halili.
"Takođe, uvozimo veliki broj repromaterijala iz celog sveta, što znači da ostali sektori, poput tekstila, neće ostati netaknuti. Zbog poskupljenja nafte, može doći do povećanja cena poljoprivrednih proizvoda, što će izazvati spiralu poskupljenja", ističe Halili.
Šta se očekuje na globalnom terenu?
"Povećani troškovi nafte, rast lučkih taksi, promena ruta transporta i njihovo produženje, sve to neće moći brzo da se vrati u normalu", ocenjuje za RSE Stevica Čarapić iz brodarske kompanije MSC (Medditeranian Shipping Company), koji je globalni prevoznik sa oko 800 brodova i 200 hiljade zaposlenih.
"Čak i ako napadi na brodove prestanu i situacija u Sueckom kanalu se normalizuje, biće potrebno još nekoliko meseci da se uspostavi normalan brodski transport", navodi on.
Svetska trgovina pala je za 1,3 odsto od novembra do decembra, saopštio je nemački Institut za svetsku ekonomiju Kil i dodao da je "ovo posledica napada na teretne brodove u Crvenom moru".
Oko 40 odsto trgovine između Azije i Evrope odvija se morskim putem.
Prolaz kroz Crveno more otežan je od novembra, kada su jemenski pobunjenici Huti napali brodove koji su plovili prema Izraelu u znak odmazde za njegovu invaziju na Gazu.
Facebook Forum