Udari američkih i britanskih snaga na pozicije jemenskih Huta dodatno su zaoštrili situaciju na Bliskom istoku, što će imati i ekonomske posledice s obzirom na to da je Crveno more jedno od glavnih svetskih trgovinskih arterija.
Ovom rutom se transportuje 12 odsto raznih roba na globalnom nivou, uključujući naftu, te 30 procenata kontejnerske robe – od delova za automobila do papuča Crocs – u vrednosti od hiljadu milijardi dolara godišnje.
Produženo zatvaranje plovnog puta, koji je povezan sa Sueckim kanalom, moglo bi da ugrozi globalne lance snabdevanja i dovede do poskupljenja raznih proizvoda u ključnom trenutku u borbi za obuzdavanje inflacije.
Premije osiguranja su poslednjih dana skoro udvostručene.
Šest od deset najvećih kompanija za transport kontejnera — Maersk, MSC, Hapag-Lloyd, CMA CGM, ZIM i ONE — u velikoj meri ili potpuno izbegavaju Crveno more zbog pretnje od Huti militanata.
Maersk je saopštio da će izbegavati Crveno more i Suecki kanal – preusmeravajući transport robe u vrednosti oko 200 milijardi dolara.
Prolaz kroz Crveno more je već otežan od novembra otkako pobunjeni Huti napadaju brodove koji plove ka Izraelu u znak, kako ističu, odmazde zbog njegove invazije na Gazu. Međutim, na udaru su svi brodovi.
To se itekako odražava na globalnu ekonomiju.
Tako je kompanija Tesla (TSLA) privremeno obustavila veći deo proizvodnje u svojoj ogromnoj fabrici električnih automobila u Nemačkoj zbog poremećenog snabdevanja delovima.
Cene nafte su takođe porasle za oko četiri odsto. Tako je nafta tipa Brent dostigla 80,75 dolara za barel.
Energetska tržišta su već bila uzdrmana u četvrtak, 11. januara, nakon što je Iran zaplenio tanker u Omanskom zalivu. Naime, 12 odsto nafte i osam odsto tečnog prirodnog gasa (LNG) se transportuje preko Crvenog mora i Sueckog kanala.
"Ovo je problem i za Evropu i za Aziju", rekao je Džon Stapert (John Stawpert), menadžer u Međunarodnoj komori za transport, koja predstavlja 80 odsto svetske komercijalne flote.
On je napomenuo da se 40 procenata azijsko-evropske trgovinske razmene obavlja pomorskim putem.
Najugroženiji Egipat, Grčka, Jordan, Šri Lanka, Bugarska
Grčka, Jordan, Šri Lanka i Bugarska su među ekonomijama koje su najviše pogođene ovim problemom, navodi Blumberg (Bloomberg).
Ova situacija ima pogubne efekte i po Egipat koji je u 2023. godini ni zaradio 9,4 milijardi dolara od naplati taksi na prolaz brodova.
U januaru ove godine prihodi od taksi su za 40 odsto niži nego u istom periodu prošle godine, rekao je Uprave kanala Osama Rabie, jer je promet brodova opao za 30 odsto u periodu između 1. januara i 11. januara.
Broj brodova koji su prošli u ovom peridou kroz Suecki kanal je pao na 544, sa 777 u istom periodu 2023. godine, rekao je Rabie, prenosi Rojters.
Svetska banka je upozorila da poremećaj na ključnim rutama transporta "pojačava zastoj u mrežama snabdevanja i povećava verovatnoću inflatornih uskih grla".
Oko 400 komercijalnih brodova u svakom trenutku u normalnim okolnostima prolazi kroz južni deo Crvenog mora koje je u dometu Huta, rekao je visoki vojni zvaničnik za AP. Kroz Suecki kanal godišnje prođe 17 hiljada brodova godišnje.
Suecki kanal je jedan od pet najvažnijih pomorskih ruta na svetu i najkraća veza između Azije i Evrope, uz Lamanš, Panamski kanal, Ormuški i Malajski moreuz.
Duža i skuplja plovidba oko Rta dobre nade
Opasnost po posadu, teret i plovila primorala je prevoznike da preusmere brodove oko Rta dobre nade na jugu Afrike, što dovodi do kašnjenja isporuka i do tri nedelje.
Time se put produžava za oko 3-3.5 hiljade nautičkih milja (oko šest hiljada kilometara) za brodove koji plove između Azije i Evrope, navodi holandska banka ING.
Na primer, brodovi koji plove iz Holandije ili zapadnoevropskog regiona preko Sueckog kanala i Crvenog mora do Tajvana ili Kine pređu oko 18.500 kilometara. Taj put oko Rta dobre nade se produžava na 25.000 kilometara.
Ipak, više od 150 komercijalnih brodova izabralo je od novembra ovaj duži put.
Procenjuje se da će preusmeravanje brodova koštati do milion dolara za dodatno gorivo za svaku povratnu plovidbu između Azije i Evrope, dok su premije osiguranja za brodove koji koriste Crveno more porasle skoro deset puta od početka napada Huta, prenosi američki Public Broadcasting Service (PBS).
Francuski CMA CGM, drugi najveći pomorski prevoznik na svetu po tržišnom udelu, nedavno je najavio da će udvostručiti svoje cene za transport iz Azije u Evropu.
"Sveukupna cena" od pet do osam hiljada dolara po kontejneru za glavne trgovačke rute koje kreću iz Azije je za 2,5 do četiri puta veća od "normalnih nivoa" za ovo doba godine, prema procenama Juda Levina (Judah Levine), šefa istraživanja u logističkoj firmi Freightos.
Međutim, to je i dalje 45-75 odsto ispod njihovog vrhunca u vreme pandemije krajem 2021, primetio je Levin. Tada se rastuća potražnja za robom od kućnih potrošača dovela do stvaranja uskih grla u snabdevanju - od nestašice kontejnera do zagušenja luka.
Kašnjenje isporuka i transport avionima
Trgovci na malo, poput švedske kompanije za nameštaj Ikea, upozorili su na kašnjenje isporuka i moguće nestašice određenih proizvoda.
Slično tome, britanski prodavac odeće Nekst (Next) saopštio je prošle sedmice da "poteškoće sa pristupom Sueckom kanalu, ako se nastave, verovatno će izazvati određena kašnjenja u isporukama".
Crocs (CROKS) je takođe objavio da artiklima namenjenim Evropi treba dve nedelje više da stignu nego obično.
Ova kompanija ne očekuje "materijalni uticaj" na njeno poslovanje, ali je saopštila za CNN da će "nastaviti da pažljivo prati situaciju".
Abercrombie & Fitch (ANF) planira da koristi prevoz teretnim avionima gde god je to moguće kako bi izbegao kašnjenja, navodi se u e-poruci dobavljačima u koju je uvid imao Blumberg (Bloomberg).
Situacija bi se mogla pogoršati u narednim nedeljama jer špediteri žure da otpreme narudžbine iz Kine pre nego što se fabrike zatvore za praznik Lunarne Nove godine u ovoj zemlji.
"Sledećih pet nedelja do kineske Nove godine 10. februara biće veoma teško za špeditere i otpremanje", rekao je Filip (Philip) Damas iz Drewry Supply Chain Advisors.
Suecki kanal je dodatno opterećen jer je preko njega preusmeren deo saobraćaja koji se ranije odvijao preko Panamskog kanala, ali je sada ograničen zbog velike suše.
Neki prevoznici koji obično koriste Panamski kanal preusmerili su transport preko Sueckog kanala pre nego što su napadi na Crvenom moru eskalirali, saopštila je logistička kompanija C.H. Robinson.
Rizik od piraterije
Jedan od dodatnih rizika koji predstavljaju druge rute oko Afrike je rastuća piraterija u Gvinejskom zalivu i drugde duž obale jugozapadne Afrike.
Prema Međunarodnom pomorskom birou (IMB) Službe za komercijalni kriminal (ICC), napadi nigerijske piraterije su u porastu i na najvišem nivou od 2008.
Od ukupno 51 prijavljenog napada, 31 se dogodio u regionu zapadne Arike. To je 19 procenata svih piratskih incidenata širom sveta.
Takođe, putovanje dužim pomorskim rutama povećava i rizik od zagađenja životne sredine.
Normalizacija može potrajati mesecima
Izvršni direktor kompanije Maersk Vinsent Klerk (Vincent Clerc) rekao je za Fajnenšel tajms (The Financial Times) da bi ponovno uspostavljanje bezbednog prolaza kroz Crveno more moglo potrajati "mesecima".
"To bi potencijalno moglo imati prilično velike posledice na globalni (ekonomski) rast", dodao je on.
Potpredsednik C.H. Robinson Metju Bardžis (Matthev Burgess) rekao je za CNN da će globalni brodski kapacitet još neko vreme biti ograničen.
"Biće zagušenja između Azije i Evrope najmanje narednih osam nedelja zbog dodatnog vremena potrebnog za korišćenje rute preko Rta dobre nade", istakao je Bardžis.
Za sada je ograničen uticaj krize na Crvenom moru na velike luke u Evropi i Sjedinjenim Državama — uključujući Roterdam, Los Anđeles, Njujork i Nju Džersi. Ali oni su u stanju visoke pripravnosti za potencijalne posledice.
"To je još jedan poremećaj u lancu snabdevanja", rekao je za CNN Džin (Gene) Seroka, izvršni direktor luke Los Anđeles.
"Ovaj problem neće nestati za tri ili četiri nedelje", dodao je.
Čak i ako napadi prestanu danas, što bi omogućilo većini plovila da prođu preko Crvenog mora, biće potrebno dosta vremena da se otklone poremećaji i kašnjenja, navodi C.H. Robinson.
Rizik od inflacije
Svetska trgovinska razmena pala je za 1,3 odsto od novembra do decembra, saopštio je nemački Institut za svetsku ekonomiju Kil (Kiel), dodajući "da je to posledica napada na teretne brodove u Crvenom moru".
Okford Economics očekuje da će inflacija nastaviti da jenjava, ali da i dalje postoji rizik od rasta cena.
Ako troškovi kontejnerskog transporta ostanu na sadašnjem nivou — skoro dvostruko više od početka decembra — to bi moglo povećati svetsku inflaciju za oko 0,6 procentnih poena, naveo je Ben Mej (May), direktor globalnog makroekonomskog istraživanja u ovoj kompaniji, u belešci od 4. januara, prenosi CNN.
Nastavak poremeća plovidbe Crvenim morem bio bi veliki udar za globalnu ekonomiju koja se još uvek oporavlja od raznih šokova od 2020. godine, počev od pandemije Covid-19, preko ruske invazije na Ukrajinu.
Najveću štetu će pretrpeti regioni koji uvoze energiju, posebno u zemljama sa niskim prihodima i Evropa koja je na ivici recesije.
Iako rat Izraela i Hamasa još nije uticao na cene energije, poremećaji u transportu preko Crvenog mora bi mogli da dovedu do njihovog rasta.
Rastuće cene nafte i gasa bi zadržale visoku inflaciju, komplikujući tako napore centralnih banaka da je smanje.
Napadi Huta na Crvenom moru od 2016.
Napadi Huta su samo poslednji u nizu poremećaja koji su naglasili međusobno povezanu prirodu pomorskog transporta i njegovu ključnu ulogu u globalnoj ekonomiji.
Iran je 2019. napao nekoliko naftnih tankera u Ormuskom moreuzu, što je navelo mnoge kompanije da transportuju robu preko mnogo dužeg Rta dobre nade.
Potom se 2021. godine nasukao brod "Ever Given" u Sueckom kanalu, zbog čega je roba na ostalim brodovima u vrednosti od deset milijardi dolara bila blokirana šest dana.
Nedavno je zbog suše u velikoj meri bio blokiran saobraćaj Panamskim kanalom kroz koji se transportuje pet odsto robe u svetu.
'Turbulentne vode pred nama'
Nakon što su Huti napali komercijalna i američka vojna plovila 2016. godine, Vašington je uzvratio oružjem, nakon čega su se jemenski pobunjenici povukli.
"Ako Sjedinjene Države žele da zaštite slobodu plovidbe u Crvenom moru i njegovoj okolini, moraće da se bore direktno sa Hutima", naveo je Stiven Kuk (Steven Cook) iz Saveta za spoljne odnose (The Council on Foreign Relations).
Međutim, takvi udari mogu povećati rizik od regionalnog sukoba u koji bi se uključio i Iran.
Kako piše PBS, Huti "otvoreno uživaju" u ideji rata sa Sjedinjenim Državama, i za razliku od 2016, više nisu zaglibljeni u sukobu sa svojim severnim susedom Saudijskom Arabijom.
Stoga svaka opcija koju bi Zapad mogao da preduzme ima "ozbiljne nedostatke", piše Brus Džons (Bruce Jones) iz Brukings instituta.
"Na Crvenom moru je obilje tenzija i loših opcija — ali oni su takođe predznak težih izbora i turbulentnih voda koje su pred nama", smatra Džons.
