Direktor Kancelarije za Kosovo u Vladi Srbije Petar Petković izjavio je da su Beograd i "srpski narod na Kosovu "veoma zabrinuti zbog najave Prištine da će od 1. februara prekinuti platni promet sa Srbijom i zabraniti dinar kao sredstvo plaćanja".
Petković je 19. januara u razgovoru sa ambasadorkom Nemačke u Srbiji Anke Konrad naveo da se radi "o jednoj od najtežih odluka" vlasti u Prištini i da će se Beograd "snažno i odlučno suprotstaviti gaženju ljudskih prava našeg naroda", saopšteno je iz Kancelarije za Kosovo Vlade Srbije.
Saopštenjem se ovim povodom 19. januara oglasila i Narodna banka Srbije koja je navela da u saradnji sa nadležnim institucijama Srbije "preduzima sve potrebne mere u kako bi se sprečila primena uredbe" Centralne banke Kosova.
"Najavljene mere su suprotne, ne samo elementarnim međunarodnim standardima u oblasti finansija i bankarstva, već i do sada uspostavljenim dogovorima i načinu na koji su se odvijali dinarski gotovinski tokovi već godinama unazad", navodi se u saopštenju.
Centralna banka Kosova (CBK) je 17. januara donela uredbu prema kojoj će od 1. februara jedina valuta za obavljanje gotovinskih i platnih transakcija biti evro.
U toj uredbi se navodi da je ona doneta u skladu sa Ustavom Kosova i zakonom Centralne banke, te da je CBK jedina "monetarna vlast koja može da odlučuje o dozvoljenim apoenima valute evra za opticaj na teritoriji Kosova".
Do sada se u srpskim sredinama na Kosovu koristio i dinar (RSD), zvanična valuta Srbije a u ostalom delu Kosova, zvanična valuta jeste evro.
U dinarima se isplaćuju plate zaposlenima u institucijama Srbije, kao i penzije u srpskom sistemu, te dečiji dodatak ili socijalna pomoć.
Takođe, u srpskim sredinama se koriste dinari i u trgovinskim objektima, dok su u opštinama sa srpskom većinom na severu Kosova i cene istaknute u dinarima.
Evropska unija (EU) je pozvala vlasti Kosova da pojasne odluku o zabrani korišćenja dinara, a portparol EU Peter Stano zatražio je od Prištine i Beograda da otvorena pitanja reše u okviru briselskog dijaloga.
Petković je u razgovoru sa nemačkom ambasadorkom optužio Prištinu i lokalne vlasti za opstrukciju procesa za potpisivanje peticije za smenu gradonačelnika na severu Kosova.
Naveo je da je to "još jedan vid pritiska na srpski narod, koji vodi u pravcu destabilizacije na terenu, ali i u regionu", saopšteno je iz Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo.
Prikupljanje potpisa u okviru peticije za smenu albanskih gradonačelnika počelo je 19. januara u Zvečanu i Zubinom Potoku, opštinama sa srpskom većinom na severu Kosova.
Na sličan način, pod vođstvom Srpske liste, je 17. januara prikupljanje potpisa počelo u još dve opštine na severu, Severnoj Mitrovici i Leposaviću.
Da bi peticija bila uspešna, potrebno je prikupiti najmanje 20 odsto potpisa od ukupnog broja upisanih birača.
Peticija za smenu gradonačelnika se održava na osnovu Administrativnog uputstva koje je Vlada Kosova donela septembra prošle godine kako bi se otvorio put za raspisivanje izbora u opštinama na severu jer lokalno srpsko stanovništvo nije prihvatalo albanske gradonačelnike.
Srbi su inače bojkotovali izbore, zbog čega su krajem maja na vlast došli albanski gradonačelnici što je podiglo tenzije.
Međunarodna zajednica je potom zatražila hitnu deeskalaciju i raspisivanje novih izbora.
