Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel (Charles Michel) izjavio je da je na predstojećem ključnom samitu Evropske unije (EU) u Briselu jednako važno i pitanje Zapadnog Balkana, kao i Ukrajine i Moldavije, te Gruzije.
Pred ključni samit EU u Briselu od 14. do 15. decembra do sada je bilo dosta razgovora da li bi se odluka o Ukrajini na ovaj ili onaj način mogla odvojiti od odluka o drugim zemljama, ali Mišel je odbacio tu mogućnost.
"Danas pripremam sa svojim kolegama na sastanku Evropskog saveta predlog koji podržava 26 zemalja. To je otvaranje pregovora o pristupanju EU sa Ukrajinom i sa Moldavijom i dodeljivanje statusa kandidata Gruziji i preduzimanje nekih dodatnih koraka, važno je za zemlje Zapadnog Balkana", rekao je Michel u ekskluzivnom intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE) 12. decembra.
U međuvremenu, Savet ministara EU usvojio je nešto kasnije 12. decembra zaključke o proširenju, bez preporuka o otvaranju pristupnih pregovora sa Ukrajinom, Moldavijom i BiH, te dodeli statusa kandidata za Gruziju. Raspravu i moguću odluku o ovim pitanjima Savet ministara je prepustio šefovima država i vlada EU koji će zasedati 14. i 15. decembra u Briselu.
Radi se o ključnoj nedelji i najvažnijim sastancima i odlukama kada je u pitanju proširenje, u poslednjih 20 godina. Stavovi se uvek usaglašavaju na nivou ministara za evropska pitanja, a formalnu odluku donose lideri EU na redovnom sastanku.
U svetlu realne pretnje da bi Mađarska mogla blokirati odluku o otvaranju pristupnih pregovora s Ukrajinom i nakon maratonskih sastanaka ambasadora iz država EU, iz nacrta zaključaka koji su usvojili ministri, uklonjene su rečenice koje se odnose na odluke o otvaranju pristupnih pregovora.
Mišel je u intervjuu za RSE rekao da je priširenje složeno pitanje.
"Nije reč samo o Ukrajini, već o Moldaviji, o Gruziji i zemljama Zapadnog Balkana – broj jedan", rekao je Mišel, ukazujući da je potrebno jednoglasna odluka 27 zemalja koja će omogućiti početak pristupnih pregovora s Ukrajinom.
"Ovo je put sa nekoliko stepenica. A što je po meni važnije da se napravi dodatni korak u pravcu proširenja. Takođe je važno uzeti u obzir veoma važne reforme koje su sprovele Ukrajina i neke druge zemlje kandidati", rekao je.
Protivljenje Mađarske
Mađarska je poslednjih nedelja bila glasna u protivljenju, kako otvaranju razgovora sa Kijevom, što je jednoglasno dogovoreno sa 27 država članica EU, tako i daljoj finansijskoj pomoći EU u iznosu od 50 milijardi evra u naredne četiri godine. Premijer Mađarske Viktor Orban je nedavno pisao Mišelu da želi "stratešku debatu" o celokupnoj podršci EU Ukrajini na samitu u Briselu.
Mišel kaže da je "legitimno tražiti strateške debate", ali da je od prvog dana ruske invazije na Ukrajinu bilo "mnogo strateških debata na nivou Evropskog saveta o Ukrajini o konkretnim modalitetima za akciju zaštite interesa i vrednosti EU."
Mišel je rekao da trenutno evropski lideri "danonoćno rade" kako bi se Mađarska ubedila da odobri početak pristupnih pregovora i finansijsku pomoć za Ukrajinu i da je uveren da će na samitu biti odobren finansijski paket dugoročne pomoći Ukrajini od 50 milijardi evra.
"Biće to težak sastanak i moramo da kažemo istinu jer imamo podršku 26 od 27 lidera, što je veoma dobra vest. To je dobra vest – pozitivna vest – podrška 26 lidera za više novca za Ukrajinu, veću finansijsku podršku i više vojne opreme za Ukrajinu. U isto vreme imamo jednu državu – Mađarsku, koja izražava izvesne sumnje i nevoljnost. Moramo da ubedimo Mađarsku i danonoćno radimo na tome da pripremimo ovaj Evropski savet i nadam se da možemo da ispunimo", rekao je Mišel.
"Još uvek imamo neke razgovore da bismo bili sigurni da smo doneli odluku. Ali sam veoma uveren jer osećam veoma snažnu podršku. Osećam da evropski lideri razumeju ovo fundamentalno da bi ovom odlukom vrlo jasno rekli da dugoročno podržavamo Ukrajinu", rekao je Mišel.
On je rekao da može biti poteškoća jer nije samo reč o Ukrajini, već o širem finansijskom paketu.
Mišel je naveo da bi odluka o podršci Ukrajini bila dodatan argument za one u SAD koji žele da joj daju veću podršku, u vreme kada među republikancima u Kongresu postoji protivljenje daljoj pomoći Kijevu.
"Što više možemo da pokažemo sa strane EU, na evropskom kontinentu, da razumemo šta je u pitanju. I zato smo odlučni da donosimo smele odluke, što će to više podstaći druge da slede naš primer", rekao je on.
Navodeći da je pitanje podrške Ukrajini povezano s bezbednošću na evropskom kontinentu, Mišel je rekao da će se na predstojećem samitu govoriti o budućnosti evropske odbrane. Pored kratkoročnih ulaganja u proizvodne kapacitete za pomoć Ukrajini u vojnoj opremi, prema njegovim rečima, "paralelno moramo raditi na srednjoročnom i dugoročnom planu na izgradnji ovih industrijskih baza".
"U prošlosti smo verovatno unutar EU potcenjivali značaj da više ulažemo u naše odbrambene sposobnosti. I mislim da danas ima sve više podrške onima koji su dugo mislili da evropska odbrana treba da bude prioritet", rekao je predsednik Evropskog saveta.
Izbori u Rusiji
Povodom predsedničkih izbora u Rusiji u martu sledeće godine, Mišel je ocenio da oni neće biti "fer i transparentni".
"Jedna stvar je apsolutno jasna. Ovo je veoma predvidljivo. Znamo to sa ovim režimom u Kremlju. Znamo da postoji pretnja po bezbednost evropskog kontinenta. To nije teoretska pretnja. To je prava pretnja. I zato moramo da razvijamo naš evropski suverenitet", rekao je Mišel.
"Moramo se suprotstaviti ruskim lažnim vestima i ruskim narativima jer znamo da je svrha Rusije da destabilizuje naše demokratske modele. Zašto? Zato što se Rusija u ovom režimu plaši demokratskih principa. U stvari, oni su u panici kada vide da bi više zemalja u njihovom okruženju želelo da razvija političke sisteme zasnovane na ljudskom dostojanstvu, na slobodama, na demokratskim principima. I verovatno je jedan od razloga za ovu odluku Rusije i Kremlja da napadnu Ukrajinu taj što su Ukrajinci napravili vrlo jasan izbor", dodao je on.
- Kolumnista Washington Posta: Zamor od rata u Ukrajini i kriza u Gazi ne olakšavaju Putinovu poziciju
Jermenija i Azerbejdžan
Predsednik Evropskog saveta je izrazio optimizam da će Jermenija i Azerbejdžan potpisati sporazum, nakon što su azerbejdžanske snage zauzele separatističku oblast Nagorno-Karabaha.
"Veoma smo naporno radili s Jermenijom i Azerbejdžanom da pokušamo da vratimo više poverenja. Ovo je veoma teško zbog, znate, ogromnih poteškoća, zbog istorije, zbog odnosa. Ali napredujemo. I veoma sam optimista", rekao je Mišel, dodajući da na obe strane postoji volja da se radi na razgraničenju granice, da se poboljša povezanost i da se pronađu neki modaliteti za povezivanje.
On je takođe istakao da EU smatra da etnički Jermeni treba da imaju pravo da se vrate ili da bar mogu da posete Nagorno-Karabah posle masovnog egzodusa, i da im se mora garantovati bezbednost i prava, kao i da postoje međunarodni standardi u pogledu zaštite manjine koje se moraju poštovati u skladu s Ustavom Azerbejdžana.
"A sa premijerom (Jermenije Nikolom) Pašinjanom i predsednikom (Azerbejdžana Ilhamom) Alijevim razgovaramo o svim izazovima koje treba rešiti. Iskreno se nadam da će napredak postignut poslednjih dana biti praćen dodatnim koracima u pravom smeru da se normalizuju odnosi i obezbedi veća stabilnost u tom važnom regionu", rekao je predsednik Evropskog saveta u intervjuu za RSE.