Kako je moguće da bezbednosne strukture države Srbije nisu znale šta radi jedan od lidera Srba na Kosovu sa oružjem u Banskoj, bilo je jedno od pitanja na sednici Skupštine Srbije 23. oktobra.
Prvu sednicu redovnog jesenjeg zasedanja Skupštine Srbije obeležila je oštra rasprava poslanika vladajuće koalicije i opozicionih poslanika. Deo opozicionih poslanika je tokom rasprave pokrenuo pitanje uloge državnog vrha Srbije u incidentu u Banjskoj na severu Kosova 24. septembra.
Naoružana grupa Srba je 24. septembra napala policiju Kosova u Banjskoj, kada je poginuo narednik Afrim Bunjaku. Potom su u razmeni vatre ubijena trojica napadača. Kosovo za ovaj napad od početka optužuje zvanični Beograd, što Srbije negira.
Odgovornost za napad u Banjskoj je preuzeo Milan Radoičić, bivši potpredsednik Srpske liste, najveće partije Srba na Kosovu koja ima podršku Beograda.
"Pa hajde sad da pitamo i Vulina (direktor Bezbednosno-informativne agencije - BIA) i Vučića (predsednik Srbije) i Gašića (ministar unutrašnjih poslova), kako je moguće da niste znali šta radi Radoičić u Banjskoj sa naoružanim ljudima sa zoljama, mitraljezima, puškama koje nijedan građanin Srbije ne sme da drži privatno", kazao je obraćajući se poslanicima kopredsednik opozicione stranke "Zajedno" Nebojša Zelenović.
- Ministarstvo odbrane Srbije odbacilo optužbe o umešanosti Vučevića u napad u Banjskoj
- Kurti optužuje 'novosadski klan' i ministra odbrane Srbije za napad u Banjskoj
Zelenović za sve krivi Srbe, ne gledajući odgovornost druge strane, poručio je šef poslaničke grupe vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) Milenko Jovanov.
"On kaže da je strašno što Aleksandar Vučić nešto nije znao, ali mu nije strašno to što su trojica Srba poginuli. To ni u jednom trenutku nije rekao", naveo je Jovanov.
Deo opozicije u Srbiji zatražio je 3. oktobra hitnu sednicu Skupštine na kojoj bi se utvrđivala i odgovornost predsednika Srbije Aleksandra Vučića kao i uloga Milana Radoičića, bivšeg potpredsednika Srpske liste u događajima u Banjskoj kroz formiranje Anketnog odbora. Taj predlog nije prihvaćen.
Rasprava o setu medijskih zakona
Pred poslanicima je 60 tački dnevnog reda, među kojima i je i Predlog zakona o budžetu Srbije za 2024. godinu. Poslanici će na ovoj sednici razmotriti i predloge Zakona o javnom informisanju i medijima i Zakona o elektronskim medijima.
Ministar informisanja i telekomunikacija Mihailo Jovanović predstavio je predloge zakona iz oblasti javnog informisanja. Te predloge zakona je u više navrata kritikovao deo opozicionih parlamentarnih stranaka, smatrajući da će se njima legalizovati uloga izvršne vlasti u medijima.
"Predlozima zakona o javnom informisanju i medija, ministarstvo informisanja u toku izrade je preduzelo sve kako bi se uzela u obzir mišljenja različitih interesnih grupa. Značajan doprinos i učešće u radu uzeli su evropski partneri, organizovane su javne rasprave, održana su četiri okrugla stola i o omogućeno je građanima da daju svoje sugestije i predloge", rekao je Jovanović.
Deo opozicionih stranaka je u zajedničkom saopštenju uoči početka sednice naveo da će usvajanjem medijskih zakona država preko državne kompanije Telekom ponovo moći legalno i zvanično da bude vlasnik medija.
Oni su pozvali Evropsku uniju, čijem članstvu Srbija teži, da "ne ćuti" na set medijskih zakona.
"Nedopustivo je da Srbija kao zemlja koja ima status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji donosi zakone koji je od tog cilja udaljavaju, te sam taj cilj čine nedostižnim, zato pozivamo nadležne institucije EU da se jasno odrede i da ne ćute na nameru SNS-a da dodatno devastira medijsku scenu Srbije", navedeno je u saopštenju 23. oktobra.
Saopštenje su potpisali organizatori protesta "Srbija protiv nasilja" – Demokratska stranka, Ekološki ustanak, Zeleno-levi front, Narodni pokret Srbije, Pokret slobodnih građana, Stranka slobode i pravde, Stranka Zajedno.
Ministarstvo informisanja uputilo je u septembru na javnu raspravu nacrte Zakona o elektronskim medijima i Zakona o javnom informisanju i medijima navodeći da imaju za cilj da "unaprede sistem javnog informisanja", a javna rasprava je trajala do 7. oktobra.
Novinarska udruženja u Srbiji, kako je pisao RSE, imala su više primedbi na ove nacrte zakona, a među glavnim je širenje uticaja države na medije i obesmišljavanje uloge regulatornih tela.
Premijerka Srbije Ana Brnabić odbacila je 12. oktobra kritike na nacrte Zakona o javnom informisanju i medijima i Zakona o elektronskim medijima.
"Nije postojao nijedan negativan stav o ova dva medijska zakona, svi su rekli da je to veliki korak u pravom smeru, da je to nešto revolucionarno za medijsku scenu Srbije. Onda pročitam u vašim medijima da Evropska federacija novinara kaže da su nacrti tih zakona katastrofa, korak u lošem smeru, još jedan užasan primer šta radimo sa medijskom scenom u Srbiji", navela je premijerka.
