Liban je obeležio tri godine otkako je jedna od najvećih nenuklearnih eksplozija u istoriji potresla Bejrut, uz proteste na kojima su učestvovale stotine demonstranata, koji su u petak, 4. avgusta marširali sa porodicama žrtava tražeći pravdu.
Niko nije odgovarao za tragediju zbog političkih i pravnih ometanja istrage, ocenila je agencija Frans pres (AFP).
Dana 4. avgusta 2020. godine, ogromna eksplozija u luci u Bejrutu uništila je delove libanske prestonice, pri čemu je poginulo više od 220 ljudi, a povređeno je najmanje 6.500.
Vlasti su saopštile da je katastrofu izazvao požar u skladištu u kojem je ogromna zaliha amonijum nitratnog đubriva bila nasumično uskladištena godinama.
Tri godine kasnije, istraga je praktično u zastoju, ostavljajući preživele i dalje željne odgovora.
Demonstranti, mnogi od njih u crnom i sa fotografijama žrtava, marširali su ka luci uzvikujući slogane poput: "Nećemo zaboraviti".
Šta se događa sa istragom?
Eksplozija je nastala usred ekonomskog kolapsa koji je Svetska banka nazvala jednim od najgorih u novijoj istoriji i za koji se naširoko okrivljuje vladajuća elita optužena za korupciju i loše upravljanje.
Neki demonstranti mahali su libanskom zastavom prekrivenom crvenom bojom poput krvi, dok su drugi nosili ogromnu zastavu prekrivenu pismenim obećanjem da će nastaviti da se bore za pravdu.
Od prvih dana, istraga o eksploziji suočila se sa nizom političkih i pravnih izazova.
U decembru 2020, glavni istražitelj Fadi Savan optužio je bivšeg premijera Hasana Diaba i trojicu bivših ministara za nemar.
Ali kako je politički pritisak rastao, Savan je udaljen sa slučaja.
Njegov naslednik, Tarek Bitar, bezuspešno je tražio od poslanika da ukinu poslanički imunitet poslanicima koji su ranije bili ministri u vladi.
Moćna grupa Hezbolah, koju podržava Iran, pokrenula je kampanju protiv Bitara, optužujući ga za pristrasnost i zahtevajući njegovu smenu.
Ministarstvo unutrašnjih poslova odbilo je da izvrši naloge za hapšenje koje je izdao glavni istražitelj.
U decembru 2021, Bitar je obustavio svoju istragu nakon niza tužbi, uglavnom od političara koje je prozvao za nemar.
Međutim, u januaru 2023. Bitar je nastavio istragu nakon 13-mesečne pauze, optužujući osam novih osumnjičenih, uključujući visoke bezbednosne zvaničnike i glavnog tužioca Libana Gasana Oueidata.
Oueidat je potom optužio Bitara za neposlušnost i "uzurpiranje vlasti" i naredio oslobađanje svih pritvorenih zbog eksplozije.
Bitar je odbio da se povuče, ali mesecima nije kročio u bejrutsku Palatu pravde.
"Rad (na istrazi) je u toku", rekao je pravni stručnjak koji poznaje slučaj, zahtevajući anonimnost zbog njegove osetljivosti.
Bitar je odlučan da održi obećanje da će ostvariti pravdu za porodice žrtava, dodao je stručnjak.
Odgovornost
Francuski predsednik Emanuel Makron poručio je Libancima da je u mislima s njima.
"Liban tada nije bio sam, a nije ni sada. Možete računati na Francusku", objavio je on.
Vašington je osudio odlaganje poziva osumnjičenih na odgovornost.
"Nedostatak napretka ka odgovornosti je neprihvatljiv i naglašava potrebu za reformom pravosuđa i većim poštovanjem vladavine prava u Libanu", rekao je portparol Stejt departmenta Metju Miler.
U četvrtak je 300 pojedinaca i organizacija, uključujući Hjuman rajts voč (HRV) i Amnesti internešenel, obnovilo poziv Ujedinjenim nacijama da uspostave komisiju za utvrđivanje činjenica -- zahtev koji su libanski zvaničnici više puta odbijali.
"Ako odgovorni ne budu pozvani na odgovornost, to će zemlju dovesti na putanju koja dozvoljava da se ova vrsta zločina ponovi", rekao je Lama Fakih iz HRV-a za agenciju AFP na protestu u petak, 4. avgusta.
