Fudbalski klub iz Kijeva Dinamo odlučio je da mladi fudbaleri sa njihove akademije neće preko leta imati treninge u Srbiji o trošku zvaničnog Beograda.
Prethodno je Vlada Srbije odobrila sredstva za organizaciju sportsko-rehabilitacionog kampa za omladinske i dečje ekipe Fudbalske akademije Dinamo iz Kijeva.
Ovaj klub je 18. jula saopštio da je imao opciju da njihovi mladi igrači treniraju preko leta u Srbiji, ali da je to odbio zbog niza razumljivih razloga.
Kao jedan od njih naveli su učešće srpskog kluba Crvena zvezda na turniru u Rusiji.
"Dok je naša zemlja u ratu, princip 'sport van politike' ne funkcioniše", navedeno je u saopštenju na sajtu kluba.
Fudbaleri beogradskog kluba Crvena Zvezda igrali su u Rusiji tokom 2022. dve prijateljske utakmice sa ruskim Zenitom.
Takođe je krajem jula 2022. ruski Zenit registrovao predstavništvo u Srbiji na adresi Crvene zvezde.
Fudbalski klub Crvena zvezda nije se oglašavao povodom navoda Dinama iz Kijeva. Klub nije bio dostupan za hitan odgovor RSE.
U međuvremenu je ukrajinska Pravda objavila 18. jula, pozivajući se na diplomatske izvore i pismo od 10. jula, da je i sam Dinamo želeo da trenira u Srbiji, ali se kasnije predomislio.
"Pravda" je uz faksimil pisma objavila da se Dinamo 10. jula obratio Ambasadi Ukrajine u Srbiji, Ministarstvu spoljnih poslova Ukrajine i Ministarstvu prosvete i nauke Ukrajine.
Dinamo je tada naveo termine u kojima bi mladi fudbaleri boravili u Srbiji.
U tom pismu je klub naveo i da se nada da će vreme provedeno u "bratskoj zemlji" pomoći deci da zaborave na ratne strahote i da se pripreme za buduća takmičenja.
Dinamo do zaključenja ovog teksta nije odgovorio na upit RSE koji su drugi razlozi za njihovo odbijanje da dođu u Srbiju, pored navedenog, igranja Crvene Zvezde u Rusiji.
Takođe ni Vlada Srbije, ni Ministarstvo sporta nisu odgovorili na upit za komentar odluke Dinama iz Kijeva.
Ambasada Ukrajine: Razumemo stav Dinama, nadamo se da ovo nije kraj priče
Na drugoj strani, Ambasada Ukrajine u Srbiji navela je za RSE da razume i poštuje stav fudbalskog kluba Dinamo.
U odgovoru Ambasade je navedeno da je reč o deci "koja su dugo bila pod ruskim bombama i granatiranjem", kao i o njihovim roditeljima.
"Nažalost, rat postavlja nedvosmislene i često nepravedne kriterijume 'svoj-tuđi'. Ako je Crvena zvezda igrala sa ruskim Zenitom na prijateljskom turniru, po mišljenju tinejdžera i navijača, oni su prijatelji. Dakle, mi smo neprijatelji", navedeno je u odgovoru ambasade.
U Ambasadi ipak veruju da ovo nije kraj priče i da u Ukrajini postoje i druge omladinske škole fudbala koje nemaju mogućnost da u potpunosti imaju treninge.
"Nakon prilično neočekivanog saopštenja Dinama iz Kijeva, dobili smo brojne zahteve na kojima radimo", navedeno je.
Vlada Srbije šalje pomoć i u Hersonsku oblast
Ambasada Ukrajine je, uz zahvalnost Vladi Srbije, navela da primećuje tendenciju da se Srbija sve više uključuje u pružanje podrške Ukrajini i njenim građanima.
"Nadamo se da će se ova tendencija u budućnosti samo povećavati. Kao i osećaj zajedničke budućnosti u jednoj evropskoj porodici", dodato je u odgovoru za RSE.
Osim organizacije letnjeg kampa za mlade fudbalere Dinama, Vlada Srbije je odlukom od 15. jula odobrila novu tranšu pomoći za prevazilaženje humanitarne katastrofe u Hersonskoj oblasti.
Ta pomoć podrazumeva donaciju robe i lekova.
Vlada Srbije je takođe odobrila privremenu zaštitu za prihvat državljana Ukrajine pogođenih situacijom u Hersonskoj oblasti.
Hersonsku oblast, na jugu Ukrajine, delimično je okupirala Rusija i tvrdi kako je anektirala, zajedno sa Donjeckom, Luganskom i Zaporožjem.
Ambasada Ukrajine navela je za RSE da je humanitarna pomoć, koju pruža Srbija, važna za Ukrajinu.
"Za nas je ovo, pored praktične strane, čin podrške našoj borbi protiv opasnog agresora i očuvanju teritorijalnog integriteta u međunarodno priznatim granicama", navedeno je u odgovoru.
Na pitanje da li se planira dolazak državljana Ukrajine iz Hersonske oblasti u Srbiju, Ambasada Ukrajine je navela da se na ovom pitanju trenutno radi.
Prema njihovim rečima očekuju sve koji žele, ne samo iz Hersonske oblasti, kojima je potrebna privremena zaštita i pomoć koju će garantovati Vlada Srbije.
"Ovo je šansa da obezbedimo pristojan smeštaj za decu i žene dok njihovi muževi brane našu zemlju", navedeno je.
Ambasada je navela da se ipak suočavaju sa teškoćama jer je "teško odlučiti se i napustiti svoj dom".
Predlog za lečenje ukrajinskih ranjenika
U međuvremenu je stigao još jedan predlog kako bi se moglo pomoći Ukrajini, a to je da se ranjeni Ukrajinci leče u zdravstvenim ustanovama u Srbiji.
Takav predlog Vladi Srbije uputio je početkom jula Dragan Milić, direktor Klinike za kardiohirurgiju u Nišu, gradu na jugu Srbije.
On je to saopštio nakon sastanka sa ukrajinskim ambasadorom Volodimirom Tolkačem.
"Predlažemo da naša Vlada razmotri mogućnost lečenja povređenih ukrajinskih civila u srpskim rehabilitacionim centrima", naveo je Milić na Tviteru.
Takođe je rekao i da su pokrenuli inicijativu za uspostavljanje saradnje niške i kardiovaskularnih klinika Ukrajini.
Doktor Milić je za RSE izjavio da je to "inicijativa da se leče Ukrajinci koji su stradali u ovom strašnom ratu".
Kako je pojasnio to nije inicijativa za lečenje samo ukrajinskih vojnika, već za lečenje povređenih Ukrajinaca u ratu, što znači da nisu isključeni i civili koji takođe stradaju.
On je rekao da je na državi da proceni da li je inicijativa o rehabilitaciji ukrajinskih ranjenika dobra i u kojoj meri može da se realizuje.
"Ja mislim da jeste i da je to jedan simboličan način pomoći ljudima i narodu koji je u velikom stradanju u ovom nepotrebnom i strašnom ratu", naveo je Milić.
Ukrajinski vojnici i civili na liniji fronta
Upitan o kapacitetima Srbije za prihvat ukrajinskih ranjenika, Milić je rekao da niko ne očekuje da u Srbiju dođe hiljade ranjenika.
"Najvažnije je da smo mi pokazali brigu i solidarnost sa ukrajinskim narodom. To je važnije od cifre koliko bi ljudi bilo na lečenju kod nas, da li 20, 30, 50 ili 100...", naveo je Milić.
On je dodao da Vojno-medicinska akademija i druge ustanove imaju iskustva u lečenju ratnih povreda i da to iskustvo može da se primeni u pomoći povređenima u Ukrajini.
Vlada Srbije nije odgovorila na upit RSE kakav ima stav u vezi sa predlogom da se u Srbiji leče ukrajinski ranjenici.
Predsednik Srbije je ranije, 3. juna, u razgovoru sa izbeglicama iz Ukrajine u Centru za azil u Vranju, na jugu Srbije, rekao da je država spremna da pomogne u svemu što misle da im je potrebno.
"Sve što možemo da ponudimo, naše kapacitete za lečenje, za zdravlje ljudi, za ranjene, spremni smo da pomognemo", rekao je tada Vučić.
U Ambasadi Ukrajine su naveli za RSE da se nadaju da će inicijativa o lečenju ukrajinskih ranjenika moći da bude sprovedena uskoro "u interesu naših građana koji treba da prođu proces lečenja i rehabilitacije."
"Ovo nije samo lečenje, to je podrška našoj borbi za slobodu i nezavisnost", navedeno je u odgovoru.
Šta je Srbija još dodelila Ukrajini?
Vlada Srbije dodeljivala je u više navrata humanitarnu pomoć Ukrajini.
Tako je u martu u Ukrajinu poslat kamion sa elektro-energetskom opremom preko Mehanizma Evropske unije za civilnu zaštitu.
Tada je premijerka Srbije Ana Brnabić najavila da će Srbija nastaviti da kontinuirano pruža humanitarnu pomoć Ukrajini u meri u kojoj to bude moguće.
U junu 2022. Vlada Srbije izdvojila je novčanu humanitarnu pomoć u iznosu od tri miliona evra za decu i izbeglice u Ukrajini.
Takođe su na inicijativu supruge predsednika Srbije Tamare Vučić u decembru 2022. Ukrajini poklonjena dva sanitetska vozila.
Prema rečima premijerke, organizovana je i Letnja škola za oporavak ukrajinske dece u Banji Koviljači, banjskom lečilištu na zapadu Srbije.
Srbija je takođe zbog rata u Ukrajini prvi put aktivirala Privremeni zaštitni mehanizam za raseljena lica koja dolaze iz te zemlje.
Time im je omogućeno zapošljavanje, školovanje, socijalna i zdravstvena zaštita.
Ambasador Ukrajine u Srbiji Vladimir Tolkač rekao je u aprilu da je veoma značajna humanitarna i finansijska pomoć koju Ukrajina dobija od Srbije, ali da je Ukrajini potrebno mnogo više.
"Danas je važno pitanje podrške teritorijalnom integritetu i suverenitetu Ukrajine što ovog trenutka ne zahteva samo humanitarnu pomoć, već po pitanju davanja oružja, municije", rekao je Tolkač na konferenciji za medije posvećenoj ukrajinsko - srpskim odnosima.
Vlasti u Srbiji su nakon početka invazije u februaru 2022. odlučile da Srbija neće izvoziti oružje nijednoj strani u sukobu, niti dozvoliti transport oružja preko svoje teritorije.
Agencija Rojters (Reuters) objavila je 12. aprila, pozivajući se na poverljiv dokument Pentagona, da je Srbija pristala da isporuči oružje Kijevu ili ga je već poslala.
Zvaničnici u Srbiji su u svojim izjavama tada, ali i pre toga, demantovali takve navode.
Srbija i dalje ne uvodi sankcije Rusiji
Srbija šalje humanitarnu pomoć Ukrajini i podržava njen teritorijalni integritet.
Takođe je podržala nekoliko rezolucija Ujedinjenih nacija kojima se osuđuje agresija na Ukrajinu.
Međutim, istovremeno je retka zemlja u Evropi koja je odbila da sankcioniše Rusiju zbog invazije na Ukrajinu.
Igor Novaković, iz nevladinog ISAC fonda, naveo je za RSE da je pružanje pomoći Ukrajini humanitarni potez koji ima svoju logiku i bez političkih ciljeva koje bi eventualno Vlada Srbije htela da postigne.
Ali je to, kako je dodao, i veoma korisno za pokazivanje zapadnim partnerima.
"Da je kao što vlasti tvrde stav Srbije utemeljen u principijelnoj poziciji koja je vezana i za pitanje Kosova i za neka druga pitanja, a ne za puko balansiranje između strana", naveo je Novaković.
Srbija računa na podršku Rusije u međunarodnim organizacijama oko Kosova, svoje bivše pokrajine čiju nezavisnost ne priznaje.
Novaković je ocenio da je očigledno da je Srbija u prilici da zadrži postojeći stav u vezi sa neuvođenjem sankcija Rusiji i da se to, na neki način, toleriše od strane Zapada.
"Ali ako su nam cilj evropske integracije onda ćete u jednom momentu u budućnosti nesumnjivo biti u problemu", ocenio je Novaković.
On je dodao da je pitanje uvođenja sankcija principijelno pitanje koje se tiče evropske budućnosti Srbije i da u tom kontekstu to treba iščitavati.
Evropski i američki zvaničnici su u više navrata pozivali Srbiju da se pridruži zapadnim sankcijama Rusiji zbog agresije na Ukrajinu.
*Saradnja na tekstu Dragana Cvetković iz Niša.
