U Srbiji se 12. jula nastavljaju zahtevi da vlast smeni direktora Bezbednosno-informativne agencije (BIA) Aleksandra Vulina, nakon što su Sjedinjene Američke Države (SAD) protiv njega uvele sankcije.
Reakciju države traže predstavnici opozicije, kao i pojedini bivši članovi Vlade, koji su bili deo koalicije oko vladajuće Srpske napredne stranke (SNS).
Američko Ministarstvo finansija sumnjiči Vulina za umešanost u međunarodni organizovani kriminal, korupciju i trgovinu narkoticima, kao i za širenje malignog ruskog uticaja.
Bivši ministar privrede Rade Basta zatražio je da se oglasi šef diplomatije i koordinator službi bezbednosti Ivica Dačić.
Dačića je upitao da li je upoznat sa optužbama SAD protiv Vulina.
"Da li je (Dačić) svestan političkih posledica sa kojima se Srbija suočava zbog nedostatka adekvatne reakcije i da li je spreman da objasni narodu zašto ne štiti državne i nacionalne interese", rekao je Basta, dan pošto ga je Skupština Srbije smenila sa funkciije ministra privrede.
Basta se kao ministar u Vladi Srbije zalagao za uvođenje sankcija Rusiji, navodeći da Srbija plaća veliku cenu zbog njihovog neuvođenja.
Mihajlović: Sankcije protiv Vulina 'nisu teorije zavere'
Bivša ministarka energetike i visoka funkcionerka SNS-a Zorana Mihajlović objavila je na društvenoj mreži Instagram fotografiju Vulina, uz opis "najviši zaposleni u bezbednosnom sistemu Srbije, sankcionisan od strane SAD".
Ona je ukazala da je Vulin osoba koja "ima pristup najosetljivijim bezbednosnim podacima", a da je istovremeno sankcionisan zbog "transnacionalnog kriminala, ilegalne trgovine drogom, zloupotrebe javne funkcije i širenja malignog ruskog uticaja".
"I nema tu nikakvih teorija zavera, jer ćemo to slušati od zvaničnika Srbije... a istina je da je direktor BIA označen kao čovek koji trguje drogom i oružjem. Da li zaista iko misli da su SAD to uradile onako, ad hock?", upitala je Mihajlović.
Osvrnula se i na izjavu Milorada Dodika, predsednika bosanskohercegovačkog entiteta Republika Srpska, koji je takođe pod zapadnim sankcijama. On je osudio sankcije protiv Vulina.
"Slušate jednog Dodika, koji se podsmeva svemu, urušava Dejtonski sporazum, zvecka sukobima, podržan iz Srbije, koji se ponosi što je i on, kao i Vulin, pod američkim sankcijama", ukazala je Mihajlović.
"Ovde je sve primer kako ne treba, i sve je primer kako oni koji danas vrše vlast, ili u Srbiji ili Republici Srpskoj direktno destabilizuju region, što može imati katastrofalne posledice. A trpe građani i građanke ovog regiona", ocenila je ona.
Opozicija traži smenu
Članovi skupštinskog Odbora za pravosuđe iz redova opozicije zatražili su hitnu sednicu Vlade Srbije na kojoj bi Vulin bio smenjen, kao i smenu predsednika tog Odbora Vladimira Đukanovića.
"Tražimo od američkog Ministarstva finansija da se izjasni da li su našem tužilaštvu dostavili dokaze o onome što tvrde za direktora BIA Aleksandra Vulina i ako nisu da to odmah urade kako bi bio pokrenut postupak", rekla je Danijela Nestorović, opoziciona poslanica iz kluba "Zajedno-Moramo".
Oopoziciona Demokratska stranka (DS) saopštila je da tužilaštvo i policija treba da odmah otvore istragu o direktoru BIA, zbog navoda Ministarstva finansija SAD.
U saopštenju se navodi da je profesionalna istraga koju bi sproveli nadležni državni organi "jedina moguća i apsolutno neophodna reakcija države" na sankcije koje su SAD uvele Vulinu.
"Nedopustivo je da vlada najmoćnije države sveta označi našeg visokog državnog funkcionera kao učesnika u narko biznisu, korupciji i švercu oružja, a da to prođe bez reakcije naše države", navodi se u saopštenju.
Dodaje se da je sada "nedvosmisleno potvrđeno" da su zahtevi građanskih protesta "Srbija protiv nasilja" za smenu Vulina bili "više nego opravdani" i da se na tome mora "još snažnije insistirati".
Smena Vulina, uz smenu i ministra policije Bratislava Gašića, među zahtevima je učenika protesta "Srbija protiv nasilja". Protesti se od maja 2023. održavaju svake sedmice na poziv opozicije.
Traži se odgovornost vlasti nakon dve masovne pucnjave u kojima je početkom maja život izgubilo 19 mladih ljudi.
Šef opozicione poslaničke grupe Zeleno - levi klub/Ne davimo Beograd Radomir Lazović izjavio je da su "ozbiljna, važna i uznemirujuća saznanja da je šef BIA umešan u trgovinu narkotika".
"Ovaj kriminal, u koji je umešan državni vrh se preliva preko granice, čak međunarodne agencije moraju da upozoravaju s kolikim kriminalcima imamo posla", rekao je Lazović.
Opozicioni poslanik i kopredsednik partije Zajedno Nebojša Zelenović smatra da je "momentalna smena Vulina jedino što može i treba da se dogodi".
"Ne samo da je vlast dužna to da uradi kako bi ispunila zahteve građana i protesta 'Srbija protiv nasilja', nego je to i jedini način kako da ne uvlače državu u ambis međunarodne izolacije".
Opoziciona Socijaldemokratska stranka (SDS) takođe je zatražila Vulinovu smenu, uz ocenu da njegov opstanak na čelu BIA predstavlja "direktno ugrožavanje bezbednosti Srbije i njenih građana".
Na čelu SDS-a, koji nema predstavnike u parlamentu, je bivši predsednik Srbije Boris Tadić.
Tadić je naveo da sankcije koje su uvedene Vulinu direktno blokiraju delove međunarodne saradnje, koji su neophodni za operativno funkcionisanje službe bezbednosti.
"Građani moraju da razumeju da ih (predsednik Srbije Aleksandar) Vučić zadržavanjem Vulina na ovoj poziciji drži u poziciji taoca ličnih odnosa sa njegovim poslušnicima. Vulin mora biti momentalno smenjen", ocenio je Tadić.
Prva reakcija predsednika države Aleksandra Vučića 12. jula bila je da je "važno da se sprovede istraga", nakon što su protiv Vulina SAD uvele sankcije.
Istakao je, međutim, da Vulinu sankcije "nisu uvedene zbog kriminala i korupcije, već zbog odnosa prema Rusiji". Nije dao odgovor na novinarsko pitanje da li Vulin treba da bude smenjen.
Vulin je za šefa BIA postavljen u decembru 2022. godine, odlukom Vlade. Pre toga je bio ministar unutrašnjih poslova i odbrane, a koalicioni partner u vlasti SNS je od 2012. godine.
Vulin je poznat široj javnosti po oštroj retorici prema susedima u regionu i kontaktima sa zvaničnicima Kremlja, što je naišlo na osudu Zapada, po otpočinjanju ruske invazije na Ukrajinu.
