"Mislim da, ako nekoga nešto interesuje, uvek može sebi da izgradi karijeru."

Ovo su reči devetnaestogodišnje Milene Petrović iz Beograda, koja je na Filozofskom fakultetu upravo završila sa polaganjem prijemnih ispita za etnologiju i antropologiju.

U Srbiji su u toku prijemni ispiti za upis na fakultete. Od 26. do 30. juna mladi, zainteresovani za dalje akademsko obrazovanje, pokušaće sebi da nađu mesto na fakultetima koje su izabrali.

A kako ih biraju – po profitabilnosti ili interesovanju? Odgovor je i jedno i drugo, bar kada je reč o budućim brucošima koji su govorili za Radio Slobodna Evropa (RSE).

Milena Petrović je rekla da se za etnologiju i antropologiju odlučila jer time želi da se bavi u budućnosti. Međutim, kada je reč o pronalaženju posla nakon završenog fakulteta, ona nije optimistična.

"Za antropologiju perspektive u Srbiji nema. Da se ne lažemo, nema baš nešto ni preko, zato što nije to sad, ne znam ni ja koliko popularna nauka. Ali, ja se nekako vodim time da mene to interesuje", objasnila je ona.

Kako je istakla, veći deo njenih vršnjaka vodi se istom mišlju.

"Ima i dalje dosta ljudi koji upisuju nešto zato što im to roditelji kažu ili zato što misle da u tom poslu ima novca, ali mislim da je veći procenat nas koji upisujemo ono što nas zapravo interesuje, i mislim da je to jako bitno", rekla je Petrović.

Osamnaestogodišnja Mina Fogl polagala je prijemne ispite za andragogiju i psihologiju.

"Psihologija me je uvek zanimala. To je otprilike jedina stvar koja me zanima, a psihologiju upisati sada je nemoguće. Bukvalno nemoguće. Tako da mi je andragogija bila sledeća logična opcija", objasnila je ona.

Kako je istakla, smatra da perspektiva za ove poslove postoji, kako u Srbiji, tako i u inostranstvu, te da bi ona volela da nakon fakulteta ode iz Srbije.

U prvom upisnom roku na 31 fakultet Univerziteta u Beogradu prijavilo se preko 18.000 kandidata.

Kako je objavljeno na sajtu univerziteta, kada je reč o studijskim programima, najveće interesovanje je upravo za psihologiju. Ove godine se za ovaj program prijavilo 547 kandidata, a mesta ima za 116 studenata.

S druge strane, kada su u pitanju sami fakulteti, najveće interesovanje je za Fakultet organizacionih nauka (FON), sa više od 2.300 prijavljenih. Od toga će na ovaj fakultet biti primljeno blizu hiljadu brucoša.

U odnosu na predviđen broj mesta, posle FON-a najveće interesovanje je na Stomatološkom, Arhitektonskom, Medicinskom i Elektrotehničkom fakultetu (ETF).

Fakulteti sa najmanjim brojem prijavljenih kandidata u 2023. godini su Fakultet za fizičku hemiju i Fizički fakultet.

Jedan među 2.300 prijavljenih za FON je i osamnaestogodišnji Miloš Mrdaković iz Beograda, koji je rekao da u budućnosti sebe vidi na tom fakultetu.

"Sviđaju mi se poslovi koje mogu da radim posle tog fakulteta, zato što mislim da mi stvarno leže, poput menadžmenta koji mi je prva želja. Druga opcija je IT (informacione tehnologije), ali više se pronalazim u menadžmentu nego u IT-u", rekao je Mrdaković.

Posle FON-a ima perspektive i u Srbiji i u inostranstvu, smatra Mrdaković. Ipak, on nije odlučio da li bi ostao u državi ili ne.

"Za to me pitajte za jedno četiri-pet godina", rekao je on.

Prema Alternativnom izveštaju o položaju i potrebama mladih iz 2022. godine, koji je objavila Krovna organizacija mladih Srbije, čak 22 odsto mladih planira da se odseli iz zemlje, dok je samo 11 odsto sigurno da neće izabrati tu opciju. Ostalih 67 odsto odlazak iz države manje ili više ostavlja kao mogućnost.

Kao glavni razlog za odlazak mladi su istakli viši životni standard, a potom sledi dostojanstveniji život, bolje javne usluge, više slobode, veće šanse za zaposlenje i bolje okruženje za zasnivanje porodice.

Miloš Mrdaković je FON izabrao zbog samog posla koji bi voleo da radi. Međutim, on smatra da mladi najčešće biraju studije koje će im obezbediti stabilan posao.

S tim se složila i devetnaestogodišnja Ana Verevkina, koja je u Srbiju pre više godina došla iz Rusije.

Ona je takođe polagala prijemni za FON, a smatra da mladi danas najčešće biraju da uče o poslu koji će im doneti profit.

Ipak, za razliku od Mrdakovića, ona je sa sigurnošću rekla da želi da ostane u Srbiji.

"Ja vidim kako sad Srbija polako napreduje, tako da ja mislim da ima i ovde perspektive. Srbija mi je drugi dom, ne bih sad išla nigde", rekla je Verevkina.

Pored FON-a, jedan od najtraženijih fakulteta ove godine je i ETF. Za ovaj fakultet se prijavio i osamnaestogodišnji Dimitrije Jankulov iz Pančeva.

"Išao sam na IT smer u gimnaziji, stoga sam od početka bio naklonjen malo više tim informacionim tehnologijama, a izabrao sam ETF i da bih nastavio neku tradiciju, pošto su moji mama, tetka, baba i deda, svi završili Elektrotehnički fakultet", rekao je Jankulov.

Naglasio je da je razlog prijavljivanja na Elektrotehnički fakultet i to što želi da se bavi tim poslom, ali i to što smatra da pruža perspektivu mladim ljudima.

Kako je dodao, ovaj fakultet nudi više mogućnosti.

"Ako se završi fakultet dobija se diploma elektroinženjera, znači ne samo programera. Koliko znam, ta diploma fakulteta Elektrotehničkog ne mora da se prevodi nigde u svetu, već se priznaje takva kakva je", istakao je Jankulov i dodao da ETF nudi najveću perspektivu u Srbiji.

Kada je reč o odlasku iz države, otvoren je za mogućnosti, ali nije doneo konačnu odluku.

Suprotno tome, osamnaestogodišnja Aleksandra iz Beograda sigurna je da želi da ostane u Srbiji.

Ona je polagala prijemni za filozofiju i kaže da vidi perspektivu da radi u okviru tog posla u budućnosti.

"Idem tom nekom filozofijom životnom da kad radiš ono što voliš, uvek ćeš naći posao", rekla je Aleksandra.

I ona i Jankulov su istakli da mladi u njihovom okruženju biraju studije koje će ih dovesti do poslova kojim žele da se bave, te da ne razmišljaju previše o profitu koji će dobiti.

"Mislim da je glupo gledati samo na osnovu novca i kako profitirati od toga, jer mi je mnogo bolje lično da radim posao koji volim, nego posao od kog imam puno para, a da jedva čekam da se završi", objasnila je Aleksandra u razgovoru za RSE.

Ona je rekla da bi po završetku studija volela da radi kao profesorka ili asistentkinja na fakultetu ili u srednjoj školi.

Poslednje istraživanje Krovne organizacije mladih Srbije pokazalo je da je 58 odsto ispitanika reklo da ne rade na pozicijama za koje su se školovali. Svega 17 odsto njih je donekle zaposleno na srodnim pozicijama, dok samo 25 odsto radi poslove za koje su i stekli adekvatno obrazovanje.