Bez prijemnog i sa manje stresa na fakultete, cilj je projekta "Državna matura", Ministarstva prosvete u Srbiji.
Naime, to ministarstvo želi da od 2024. godine uvede državnu maturu koja će se polagati po završetku srednje škole, a da dosadašnji sistem prijemnih ispita za fakultete u potpunosti ukine.
Državna matura bi podrazumevala polaganje srpskog jezika za sve đake, i u zavisnosti od tipa srednje škole još dva predmeta.
Iako slična matura na kraju srednje škole i danas postoji, ona ne ulazi u bodove koji se računaju pri prijemu na fakultet. To bi se uvođenjem nove državne mature promenilo, a polaganje prijemnih ispita ukinulo.
Na taj način odluku o prijemu kandidata fakulteti bi donosili isključivo u odnosu na uspeh ostvaren u srednjoj školi i rezultat postignut na državnoj maturi.
Kako prenosi nedeljnik Vreme, od 31 fakulteta Beogradskog univerziteta, njih 24 sledeće godine će upisivati brucoše na osnovu rezultata koji će postići na državnoj maturi.
Mali broj prijavljenih
Dekan Hemijskog fakulteta Goran Roglić za Radio Slobodna Evropa (RSE) ističe da je razlog za takvu odluku mali broj prijavljenih kandidata za upis na ovaj fakultet.
"Svi fakulteti koji imaju nizak stepen interesovanja, odnosno ispod jednog prijavljenog na jedno slobodno mesto su se odlučili za taj korak, i to je naš glavni argument", kaže Roglić.
Prednost ovoga će osetiti kandidati, jer im neće biti proveravano znanje stečeno u srednjoj školi dva puta -kaže prodekanica Rada Baošić.
Prodekanica za nastavu ovog fakulteta Rada Baošić objašnjava za RSE da donošenje odluke o vrednovanju državne mature nije bilo lako, "jer su nedostajale relevantne informacije" o samom polaganju.
"Prednost ovoga će osetiti kandidati, jer im neće biti proveravano znanje stečeno u srednjoj školi dva puta. Međutim, neće im biti ni lako, jer sam odabir predmeta koje će polagati na državnoj maturi (pored obaveznih) jasno će definisati njihovu prohodnost za upis fakulteta...()…", kaže Baošić.
Ona podvlači i da nije definisano kako će biti regulisan upis kandidata ukoliko se nakon par godina predomisle i naprave veliki zaokret u izboru budućeg zanimanja, a samim tim i fakulteta.
"Takvih slučajeva u praksi ima puno. Nadam se da će to biti regulisano. Ima dosta segmenata gde su potrebne jasno definisane procedure, kako za kandidate, tako i za fakultete", ističe ona u pisanoj izjavi za RSE.
I Biološki fakultet se odlučio sa prihvatanje državne mature i na svom sajtu objavio predlog njenog vrednovanja.
Ljubiša Stanisavljević, dekan ovog fakulteta, u pisanom odgovoru za RSE kaže da će nakon prve generacije upisanih studenata po novom načinu ovaj fakultet uraditi detaljne analize i doneti odluku kako će se kandidati upisivati u narednom periodu.
On kaže da će, ako bude moguće uvesti dodatan klasifikacioni ispit za fakultete, kandidati koji žele da ga polažu moći da izaberu između rezultata postignutih na tom ispitu i državnoj maturi.
Kako objašnjava, Biološki fakultet je odlučio da prizna rezultate državne mature, jer ispit sklonosti "ne sme da sadrži gradivo iz predmeta od značaja koje je predviđeno programom nastave biologije u gimnazijama i srednjim školama".
"Ispit sklonosti bez gradiva biologije iz srednje škole bio bi samo način da se prijavi manji broj kandidata", podvlači on.
Dileme oko vrednovanja mature
Pravni fakultet u Beogradu se među prvima javno oglasio da će od 2024. godine prihvatati državnu maturu. Na sajtu fakulteta je objašnjeno da će kandidati konkurisati kao i do sada, ali da će biti rangirani prema uspehu u srednjoj školi i uspehu na maturi.
Kako je prenela Radio-televizija Srbije (RTS) 10. aprila, sa ovog fakulteta kažu da je krajnje vreme da se svi fakulteti izjasne kako će vrednovati državnu maturu.
"Kada državna matura bude stupila na snagu situacija će biti jednostavnija, jer oni neće morati da idu na više mesta da polažu ispite, već će jednog dana u svojoj školi polagati državnu maturu i onda će samo otići da se upišu na fakultet koji žele, gde su predali dokumenta", rekao je prodekan za nastavu Pravnog fakulteta Bojan Milisavljević, a preneo RTS.
Ministarstvo prosvete je fakultetima dalo rok da im do 24. marta pošalju predloge na koji način će vrednovati državnu maturu i da li će uz nju tražiti i polaganje testa sklonosti i sposobnosti. Međutim, ni tri nedelje kasnije nisu se svi fakulteti izjasnili, a neki od njih će tek organizovati sastanke i veća na kojima će doneti odluke.
Kako je 16. aprila preneo portal Danas, iz Ministarstva su rekli da im predlog vrednovanja mature nije dostavilo samo 14 fakulteta i dve akademije.
Iz Ministarstva prosvete do objave teksta nisu odgovorili na upit RSE o tačnom spisku fakulteta koji će prihvatati samo državnu maturu.
Za portal Danas je iz Ministarstva 23. marta rečeno da je vrlo mali broj fakulteta koji će tražiti da se polaže poseban test sklonosti.
"Test sklonosti će napraviti svaka visokoškolska ustanova koja smatra da je potrebno dodatno testirati kandidate, u skladu sa potrebama za proveru određenih sklonosti za upis konkretnog studijskog programa", rečeno je iz Ministarstva.
Kako pišu lokalni mediji, iz sedam beogradskih fakulteta je rečeno da će za upis na fakultet, pored nove državne mature, biti potreban i "test sklonosti i sposobnosti". Ovaj test bi zapravo predstavljao zamenu za sadašnji prijemni ispit.
Kada je reč o samoj državnoj maturi, dekan Hemijskog fakulteta Goran Roglić smatra da to "još uvek nije sazrelo".
"Potpuno podržavam kolege sa fakulteta gde imaju veće interesovanje, da zadrže prijemni (test sklonosti i sposobnosti). I tek nakon nekog perioda kada se uspostavi stepen korelacije između državne mature i njihovih prijemnih ispita, mi možemo da kažemo da matura valja", ističe on.
Kako dodaje, fakultetima koji imaju veće interesovanje treba ostaviti mogućnost da biraju najkvalitetnije kandidate.
Srednjoškolci zatražili odgovore od ministra
O probijanju rokova govori i sedamnaestogodišnji Luka Babić iz neformalnog udruženja srednjoškolaca "I mi se pitamo", koje je 27. marta Ministarstvu prosvete predalo peticiju sa preko 25 hiljada potpisa protiv državne mature. On za RSE ističe da se o državnoj maturi ne zna mnogo.
"Mi znamo samo njene okvire i ništa sem toga, nikakve detalje, iako su oni morali da budu objavljeni do 31. avgusta prošle godine", naglašava Babić.
Ovo udruženje srednjoškolaca se potom, 5. aprila, sastalo sa ministrom prosvete Brankom Ružićem kako bi razgovarali o predlogu novog koncepta državne mature. Luka Babić kaže da su tada predali 20 pitanja o maturi na koje nemaju odgovore, kao i predlog za uvođenje probnog perioda.
"Sasvim je jedna zdravorazumska odluka da se tako neki veliki projekat prvo isproba, pa da se tek onda pusti u punom kapacitetu, a ne da se rizikuje da se on pušta neispravan", ističe Babić.
Kako je portal Danas objavio 16. aprila, Ministarstvo prosvete je u međuvremenu odgovorilo na pitanja srednjoškolaca i zakazalo sledeći sastanak sa neformalnim udruženjem "I mi se pitamo" za 20. april.
On objašnjava da predlog probnog perioda podrazumeva održavanje državne mature, ali i prijemnog ispita za upis na fakultete.
"Za upis na fakultet će se računati samo prijemni ispiti u tom slučaju, gde će onda moći da se uradi korelacija uspeha na tim prijemnim ispitima i na državnoj maturi, kako bi se državna matura uopšte testirala da li je ona dobro merilo znanja", kaže Babić.
Nedostatak probnog perioda nije jedino što ovaj srednjoškolac navodi kao problem. On kaže da ovakav koncept državne mature nije pravičan za sve.
"Evo na primer, uzećemo primer srpskog jezika koji je obavezan za sve. Koliko se on radi u vazduhoplovnoj školi, a koliko u filološkoj gimnaziji? Oni će imati isti test na kraju srednje škole, od kog će im zavisiti i diploma iste te škole, ali i upis na fakultet", ističe Babić.
S druge strane, on naglašava da će za najtraženije fakultete još uvek biti neophodno polagati prijemni ispit.
"To će podrazumevati polaganje četiri do pet testova da bi se uopšte upisao fakultet. Znači, potpuno otežavanje upisa svima nama", kaže on.
Državnih univerziteta u Srbiji ima osam, a prema rečima ministra prosvete Branka Ružića, skoro 66 hiljada srednjoškolaca.
