U šestom krilu zatvora "Idrizovo" u Skoplju, u Severnoj Makedoniji, kazne za učešće u paravojnim formacijama izdržavaju povratnici sa ratišta u Siriji ili Iraku. Njih ukupno jedanest.
Oni su državljani Severne Makedonije, ali su osuđeni na kazne od tri do 13 godina zatvora, što je, prema krivičnom zakonu, kažnjivo ako se učestvuje u paravojnim formacijama poput terorističke Islamske države Iraka i Levanta (IDIL).
Izvog iz makedonskog Ministarstva pravde, koji insistira na anonimnosti, rekao je za Radio Slobodnu Evropa (RSE) da se krilo radikalizuje. U u najvećem makedonskom zatvoru to negiraju. Zebnje, međutim, budi posebno to što u samom zatvoru, koji čuva i vojska, nedostaje čuvara.
Po makedonskom zakonu rad zatvora kontroliše Uprava sankcija u Ministarstvu pravde.
Kakvo je stanje u zatvoru?
RSE je posetio zatvor "Idrizovo", gde je trenutno proglašeno krizno stanje jer nedostaje oko 100 zatvorskih čuvara i gde se, prema izvorima iz Ministarstva pravde, nalazi grupa osumnjičena za širenje radikalnog islama.
"Idrizovo" trenutno, pored zatvorskih čuvara, obezbeđuju i vojska i policija, jer je broj zaposlenih ispod zakonskog minimuma.
Najnovija informacija je da je na 50 zatvorenika bio samo jedan čuvar, iako je standard da na 12 osuđenih bude jedan čuvar.
Zbog toga, ombudsman Severne Makedonije Naser Ziberi kaže da je "Idrizovo ""tempirana bomba", opasna i za osuđene i za zaposlene.
Ziberi, koji se nedavno sastao sa zatvorenicima, osuđenim povratnicima iz Sirije i Iraka, opisuje ih kao krajnje tihe, ljude koji odbijaju bilo kakvu komunikaciju sa ostatkom sveta, ne razgovaraju sa zatvorskim čuvarima, niti imaju potraživanja ili pritužbe prema zatvorskoj upravi.
Ni sa njim nisu hteli da razgovaraju.
Šta su utvrdili gosti iz SAD?
"Nije slučajno da smo pre dva meseca imali posetu struktura iz SAD koje se bave tretmanom ovih osoba i tražile su od nas informacije u kakvom su odnosu i da li institucija ombudsmana ima uvid u proces resocijalizacije ove osobe. I drugo, kakav je stav države u smislu stvaranja ambijenta koji će ih odvratiti od ideologije koja ih je navela da budu učesnici krvavih ratova u Siriji ili drugim kriznim područjima", kaže Ziberi.
Još 90 osuđenika tamo služi zatvorske kazne zbog raznih krivičnih dela, a prema izvorima u Ministarstvu pravde, kako je rečeno za RSE, nekoliko ih je već "potpalo pod ideologiju radikalnog islama".
Takav je bio slučaj sa osuđenikom za saučesništvo u ubistvu, koji je prihvatio učenje ovih "učitelja". U Ministarstvu sumnjaju i da imaju knjige kojima propovedaju ovu ideologiju, ali za to nema potvrde.
Kakav je stav Islamske zajednice?
Islamska verska zajednica u Severnoj Makedoniji zna za problem i već je imenovala skopskog muftiju da radi na tome.
Ideja je da se omogući religioznim ljudima iz islamske zajednice da uđu u zatvore i pomognu u borbi protiv širenja radikalnih ideja.
Čelnik Islamske verske zajednice reis Šakir Fetahu u razgovoru za RSE kaže da su već u komunikaciji sa Komisijom za verske zajednice.
"Imamo zahtev u komisiji za verske odnose da se napravi mesto za molitvu, savetovanje i edukaciju zatvorenika. Međutim, o tome još nije doneta nikakva odluka", kaže Fetahu.
Šta je prethodilo?
U dve policijske akcije, Ćelija 1 2015. i Ćelija 2 2016. godine, uhapšeno je petnaest osoba koje su se vratile u zemlju i prethodno učestvovale na ratištima u Siriji i Iraku.
Sjedinjene Države su tada čestitale makedonskoj Vladi na pomoći u borbi protiv nasilnog ekstremizma.
U 2018. uhapšeno je još sedam osoba, takođe osumnjičenih za učešće u paravojnoj formaciji.
Sada, prema podacima ombudsmana, zatvorske kazne zbog učešća u stranoj vojsci ili paravojnoj formaciji izdržava ukupno 15 lica, a osim u Idrizovu, zatvori postoje i u gradovima Štip i Prilep.
Pre suđenja niko nije pominjao termin "zatvorska infekcija“, što je fraza koja se koristi kada zatvorenici utiču jedni na druge i navedu ih da počine novi i obično teži zločin.
Prema rečima direktora zatvora "Idrizovo" Zorana Jovanovskog, nema zatvorske infekcije širenja radikalnih ideja u šestom krilu.
"Svako krilo ima svog starešinu koji vodi računa o redu, higijeni i disciplini. Za sada nismo videli takvu pojavu u većim razmerama”, kaže direktor zatvora.
Vlada Severne Makedonije je pre pet godina osnovala Nacionalni komitet za prevenciju nasilnog ekstremizma i borbu protiv terorizma.
Trenutno Komitet radi na projektu koji obuhvata resocijalizaciju i reintegraciju ovih osoba u društvo nakon izlaska iz zatvora.
Međutim, nadležnost ovog tela, koje je u projekat uključilo i nevladine organizacije poput MCMS-a i Mladih pravnika, jeste da radi sa ljudima koji su izašli iz zatvora, pomaže njihovim porodicama i njima u socijalizaciji.
Greške od pre šest godina
"U pitanju je, dakle, posebna kategorija zatvorenika čije ponašanje posmatraju zatvorski psiholozi i psihijatri koji rade u zatvorima", izjavio je za RSE Zlatko Apostoloski, nacionalni koordinator za prevenciju nasilnog ekstremizma i borbu protiv terorizma.
"Kako se ponašaju prema drugim zatvorenicima, da li se grupišu, to mora da se prati jer bi bio ozbiljan problem kada bi se dozvolilo ono što se dešavalo pre 2017. u zatvora kada se širila radikalna ideja i regrutovalo mnogo ljudi", kaže Apostoloski.
Podaci ombudsmana inače pokazuju da se od trenutno 15 osuđenih samo jedan prijavio za učešće u projektu resocijalizacije i reintegracije, ali je nakon kratkog vremena odustao.
Prethodno je jedan zatvorenik prošao čitavu obuku, ali je po izlasku nestao i više nije komunicirao sa službama koje su mu trebale pomoći na slobodi.
* Priredila Tamara Dičoska
