Problem islamskog ekstremizma neće biti rešen sve dok svet ne shvati da je on "simptom" a ne sama "bolest". Postoje drugi problemi koji generišu ekstremizam, kaže za Radio Slobodna Evropa Hasan Hasan, analitičar vašingtonskog Instituta Tahrir za bliskoistočnu politiku.
On objašnjava zašto je muslimanskom svetu potrebna reformacija nalik na Luterovu, zašto mnogi imaju pogrešnu predstavu o Saudijskoj Arabiji i vahabizmu kao ideološkoj osnovi "Islamske države" (IDIL), te globalnoj identitetskoj krizi.
RSE: Prema nezvaničnim informacijama, deo islamskih ekstremista pokušava da uđe ilegalno preko Turske u Evropu u trenutku kada je "Islamska država" u povlačenju u Siriji u Iraku. U kojoj meri je to pretnja po stari kontinent, imajući u vidu da će sa ratišta vraćaju iskusni borci, uz postojeće militante koji traže način da deluju kao što je nedavni teroristički napad u Barseloni?
Hasan: IDIL još predstavlja ozbiljnu pretnju jer u Iraku i Siriji i dalje kontroliše delove teritorije. To znači da još uvek može da nanese ozbiljnu štetu - kako u ove dve zemlje tako i na drugim prostorima. Biće potrebno još najmanje godinu dana da se "Islamska država" u potpunosti vojnički porazi i potisne sa teritorija u Siriji i Iraku.
S druge strane, militanti trpe poraze i izgubili su znatan deo teritorije koju su osvojili 2014. To omogućava nastavak kampanje protiv ekstremista kako bi se dovela u pitanje njihova ideja kalifata.
Međutim, to iziskuje drugačiji pristup i borbu koja se neće voditi samo oružjem kao sada protiv IDIL-a. Sada je trenutak da se radi više na političkom planu kako bi se otklonili uzroci nezadovoljstva mnogih muslimana, što olakšava širenje radikalizma, pre svega ekonomski problemi, koji pogađaju najviše Irak i Siriju ali i druge islamske zemlje. Tim novim pristupom smanjila bi se mogućnost da se nezadovoljni mladi muslimani, koji nemaju perspektivu, pridružuju ekstremistima.
Kada je reč o ideološkom planu, treba ozbiljno razmotriti zašto su radikalne organizacije privlačne i zbog čega ih deo muslimana sledi. Džihadizam je veoma rasprostranjen trend i seže mimo i izvan Al Kaide i "Islamske države" a njegovi principi ne poklapaju se uvek sa platformom ove dve ekstremističke organizacije.
- Pročitajte i ovo: Rat protiv islamskog ekstremizma mogu dobiti samo umereni muslimani | Da li je u Siriji već počeo Treći svetski rat?
RSE: Ko treba da bude na čelu tog novog pristupa? Često se čuju kritike da se islamski politički i verski lideri ne aganžuju dovoljno, te da ekstremizam mogu da pobede samo umereni muslimani koji su ogromna većina.
Hasan: Naravno. Mnogi snose odgovornost za jačanje islamskog ekstremizma. Nedostaje organizovan i jedinstven glas, odnosno snaga unutar muslimanskih zemalja protiv radikalizma. Sve dok muslimani ne uvide da je to njihova borba, da oni moraju da reše taj problem – neće skoro iščeznuti militantne grupacije.
Svakako da zapadne zemlje treba da sarađuju sa muslimanskim državama. Iako SAD imaju moćnu armiju koja bi mogla da sama pobedi organizacije poput "Islamske države", vidimo da ona i dalje odoleva, iako se u Iraku i Siriji uz američke trupe bore i njihovi saveznici.
Istovremeno, verske institucije i duhovni lideri treba da uvide svoju veoma važnu ulogu u borbi protiv ekstremizma. U to treba da se uključi i civilno društvo - praktično svi. U suprotnom, iako slabe, ekstremističke organizacije neće nestati, a u budućnosti se ćak mogu pojaviti i nove.
Pogrešna taktika protiv ekstremizma
RSE: Pomenuli ste da je džihadizam širi pojam. Pre nekoliko godina je izgledalo da je Al Kaida poražena, te da nema više opasnosti od islamskog ekstremizma. Međutim, u senci rata u Siriji pojavila se "Islamska država" kao još moćnija i zlokobnija organizacija. Da li to znači da će se, kada IDIL bude potisnut sa Bliskog istoka, pojaviti neka nova, čak jača, grupacija?
Hasan: Da, dobro ste to uočili. Najpre smo se borili protiv Al Kaide, a sada "Islamske države", što traje već 16. godina. Mnogo je ljudi izginulo, a potrošeno je oko dve hiljade milijardi dolara u nastojanju da se unište ove dve organizacije. Uprkos tome, Al Kaida i dalje postoji. "Islamska država" je još jača, a na vrhu te piramide nalaze se razne džihadističke grupe širom sveta. To znači da u borbi protiv islamskog ekstremizma nešto ne funkcioniše. Ne postoji jasna strategija koja bi prepoznala različite aspekte ovog pitanja. Na primer, ne možete shvatiti problem "Islamske države" u Siriji ako ga posmatrate odvojeno od sveukupnih teškoća u toj zemlji.
- Moglo bi vas zanimati i ovo: Siriji preti libanski scenario – 16 godina rata
SAD su poslale snage u Siriju da se bore protiv IDIL-a, što je dobro. Međutim, kao da su zaboravile šta je pravi problem, a to je građanski rat i režim koji već šest godina ubija civile i uništava gradove. Ako su milioni ljudi pogođeni politikom vlasti u Damasku, onda se može očekivati da će se, recimo, oko 30.000 njih pridružiti ekstremistima. Onda ne možete reći – ubiću tih 30.000 militanata i time će problem biti rešen.
On neće biti otklonjen sve dok svet ne shvati da je ekstremizam "simptom" a ne sama "bolest". Postoje drugi problemi koji generišu ekstremizam.
RSE: U striktno vojničkom smislu, u kojoj meri je islamski ektremizam još uvek pretnja po Evropu? Koliko je takozvanih "usamljenih vukova" koji nisu direktno povezani sa "Islamskom državom" ali su inspirisani ekstremizmom, što je verovatno još veća pretnja?
Taktika je da Zapad postane sit i zamoren od islamskog ekstremizma i na kraju ostavi muslimane na miru da se sami bave sobom.
Hasan: Da, to je problem koji pokazuje da iako se "Islamska država" povlači u Siriji i Iraku - još uvek ima ljudi izvan Bliskog istoka koji je podržavaju. To znači da međunarodna zajednica nije uspela da ozbiljnije dovede u pitanje privlačnost IDIL-a. Međutim, kada je reč o ekstremističkim ćelijama na starom kontinentu, ne bih rekao da se one šire. "Islamska država" nastoji da pridobije one ljude koji su u prošlosti simpatisali Al Kaidu. Nije u pitanju uvek direktan kontakt sa takvim osobama, već pokušaj IDIL-a da stvori mrežu koja će ih privući. Dakle, reč je o već radikalizovanim licima i "Islamska država" želi da ih podstakne na delovanje u njeno ime.
No, ne mislim da je IDIL bio previše uspešan u toj nameri. Naravno, i dalje postoje ekstremisti u Evropi ali koji ne žele da deluju u ime "Islamske države", verovatno simpatišu Al Kaidu ili su jednostavno islamisti bez ikakvih veza sa bilo kojom organizacijom.
Međutim, ovo nije ključni problem na Zapadu već na Bliskom istoku koji je u fokusu džihadista jer žele da kontrolišu muslimanske zemlje, obore vladajuće režime, unište bilo koji pokret čiji je cilj liberalizacija tamošnjih društava, te da ceo muslimanski svet postane posebna orbita. Terorističke akcije na Zapadu su više vojna taktika u cilju polarizacije društva, sprečavanje zapadnih zemalja i sistema vrednosti da se približe muslimanskom svetu. Dakle, taktika je da Zapad postane zasićen i zamoren od islamskog ekstremizma i na kraju ostavi muslimane na miru da se sami bave sobom.
Muslimanskom svetu potrebna Luterova reformacija
RSE: Mnogi smatraju da je ključni problem muslimanskog sveta odsustvo demokratske tradicije, pre svega liberalne zapadnog tipa. Takođe, da je muslimanima potrebna neka vrsta reformacije Martina Lutera, koja se u Evropi desila još u Srednjem veku, što bi pomoglo odvajanju crkve od države i sekularizaciji društva.
Hasan: Da, apsolutno. To je veliki problem jer se muslimanski verski lideri ne suprostavljaju javno u dovoljnoj meri ekstremizmu, što je naročito aktuelno u poslednje tri godine sa usponom "Islamske države". Oni smatraju da to nije njihova borba. Izbegavaju je jer ne žele da izgube popularnost, značaj u sredini u kojoj propovedaju. Problem je što se i islamski politički lideri ne suprostavljaju uvek odlučno militantima.
Efikasna primena principa vladavine prava bi svakako pomogla u suzbijanju ekstremizma, jer onda čak i oni koji simpatišu ove organizacije ne bi bili voljni da na njihov poziv izvode terorističke napade.
Pogrešna slika o Saudijskoj Arabiji
RSE: Mnogi smatraju da je hipokrizija da Saudijska Arabije kritikuje i čak uvodi sankcije Kataru zbog podrške islamskog ekstremizmu, kada je ona sama jedan od njegovih centara i izvoznika.
Hasan: Čitava situacija je zbunjujuća. Kada je reč o Saudijskoj Arabiji, u njoj se nalazi izvorište i koreni današnje ekstremističke islamske ideologije. Međutim, to nije potpuna slika jer postoje i druge ideologije poput islamizma, ili političkog islama koja je u osnovi ideologije Al Kaide ili "Islamske države". Takođe, treba razlikovati dalju istoriju Saudijske Arabije od toga što čine njene vlasti recimo u poslednjoj deceniji. One se bore protiv ekstremizma unutar same zemlje, a promenila se i spoljna politika, koja je u saglasnosti sa američkom kada je reč o ovom pitanju.
RSE: Međutim, poznato je da iz Saudijske Arabije stižu znatna sredstva kojima se finansiraju razne ekstremističke aktivnosti i organizacije. Ne znam da li je reč o centrima bliskim vlastima u Rijadu, ali postoje podaci da je samo na Balkan stiglo skoro milijardu dolara saudijske pomoći, od kojih je deo završio za pridobijanje sledbenika za vahabizam kao mnogo radikalnije praktikovanje islama nego što je znatno umerenija tradicionalna turska hanafi varijanta koja se vekovima ispoveda na Balkanu.
Mnogi ponavljaju kao mantru ulogu selafizma, vahabizma. Međutim, to je samo slogan i nije ključni pokretač, motiv da neko postane član Al Kaide ili IDIL-a.
Hasan: Pa, imate dosta džihadista, na primer, iz Turske koji nisu pod uticajem saudijskog islama. Mnogi članovi "Islamske države" su iz Tunisa, Egipta, Jordana, Sirije, Iraka. Sve ove zemlje su se decenijama suprostavljale vahabizmu koji je dolazio iz Saudijske Arabije. Mnogi ponavljaju kao mantru ulogu selafizma, vahabizma. Međutim, to je samo slogan i nije ključni pokretač, motiv da neko postane član Al Kaide ili IDIL-a. Imate primere vahabista u Siriji koji se bore protiv Asada, ali se nisu pridružili "Islamskoj državi". Naprotiv, žešće se sukobljavaju sa njom nego što to čine sirijske ili umerene opozicione snage. Oni najbolje znaju šta je IDIL koji želi da stvori predstavu kako govori jezikom svih radikalnih islamskih opcija iako to nije tačno.
RSE: Češki predsednik Miloš Zeman, hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović, austrijski ministar inostranih poslova Sebastijan Kurc su izjavili da je BiH utočište islamskih ekstremista. U Evropi postoji islamofobija koja se ogleda u odbijanju, pre svega zemalja na istoku kontinenta, da prime migrante.
Hasan: Ne poznajem previše situaciju na Balkanu. Islamofobija je svakako problem jer samo pomaže "Islamskoj državi" i sličnim grupacijama da ostvaruju svoje ciljeve. Naravno, svi oni koji su nezadovoljni i osećaju se odbačenima od društva u kojiem žive – traže alternativne forme pripadništva. Međutim, islamofobija nije ključni razlog koji podstiče ljude da se pridružuju ekstremistima.
(Video: Priča o dvojici mladića sa Kosova koji su bili dobrovoljci u Siriji)
Globalna identitetska kriza
RSE: Kada su sredinom prošlog veka mnogi Turci i drugi muslimani došli da rade u Evropi, iako nisu znali jezik zemlje domaćina, primali su male plate - ipak su nastojali da se pokažu korisnim članovima društva u koje su došli. Međutim, deo njihove dece, unuka - mada su rođeni u Evropi, govore tamošnje jezike kao maternji - odjednom su osetili privrženost prapostojbini, iako možda nikada u njoj nisu bili, doživljavaju je kao otadžbinu, a ne zemlju u kojoj žive odmalena. Time se objašnjava paradoks da se najmanje nekoliko hiljada evropskih muslimana pridružilo "Islamskoj državi" u borbama na Bliskom istoku.
Hasan: Smatram da je to globalni trend. Pradeda mog prijatelja je stigao u SAD iz Irske. Došljaci iz Irske su u jednom periodu američke istorije bili izloženi represiji, ali se nisu radikalizovali. Međutim, moj prijatelj mi kaže da ima problem sa identitetiom, želi da ode u Irsku i istraži svoje dalje poreklo. Naravno, ovde nema ni naznake nasilja ali govori o identitetskoj krizi, pre svega među trećom i četvrtom generacijom imigranata. Kod muslimana je dodatni problem što pitanje identiteta pretvara u ubojito oružje (weaponized identity).
Facebook Forum