Zvaničnici Evropske unije upozorili su u četvrtak, 22. juna, da u Evropi raste rizik od virusnih bolesti koje prenose komarci, kao što su denga i čikungunja, zbog klimatskih promena.
Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti saopštio je da su uslovi povoljniji "za invazivne vrste komaraca kao što je Aedes albopictus, budući da se Evropa suočava sa trendom zagrevanja, sa talasima toplote i poplavama koji postaju sve češći i ozbiljniji, a leta sve duža i toplija, uslovi su povoljniji "za invazivne vrste komaraca kao što su Aedes albopictus i Aedes aegipti".
Agencija sa sedištem u Stokholmu (ECDC) navela je u izveštaju da je vrsta Aedes albopictus poznati vektor virusa čikungunje i denga virusa i da se etablirala sve dalje na sever i zapad u Evropi.
Drugi komarac, Aedes aegipti, za koji se zna da prenosi dengu, žutu groznicu, čikungunju, zika i virus Zapadnog Nila, odomaćio se na Kipru od 2022. godine i mogao bi da nastavi da se širi u druge evropske zemlje.
Pre jedne decenije, komarac Aedes albopictus ustanovljen je u osam evropskih zemalja, sa 114 pogođenih regiona. Ove godine, ovaj komarac se odmoćaio u 13 zemalja i 337 regiona, saopštio je ECDC.
"Ako se ovo nastavi, možemo očekivati više slučajeva i moguće smrti od bolesti kao što su denga, čikungunja i groznica Zapadnog Nila", rekla je direktorka ECDC Andrea Amon.
"Moraju se usredsrediti napori za kontrolu populacije komaraca, poboljšanje nadzora i sprovođenje mera lične zaštite," dodala je ona.
Agencija je saopštila da održivi načini za kontrolu populacija komaraca uključuju eliminisanje stajaćih izvora vode u kojima se oni razmnožavaju, korišćenje ekološki prihvatljivih larvicida i promovisanje svesti zajednice o kontroli komaraca.
Da bi se zaštitili, ljudi bi trebalo da koriste mreže protiv komaraca, spavaju ili se odmaraju u zaštićenim ili klimatizovanim prostorijama, nose odeću koja pokriva veći deo tela i koriste sredstva protiv komaraca, saopštio je ECDC.
Takođe je rečeno da je podizanje svesti o bolestima koje prenose komarci od suštinskog značaja.
Ne postoji specifičan tretman za dengu. Dok je oko 80 odsto infekcija blage, teški slučajevi bolesti koje se šire od komaraca mogu dovesti do unutrašnjeg krvarenja, oštećenja organa i smrti.
Čikungunja groznica, iscrpljujući virus koji prenose komarci, za koji se sumnja da pogađa desetine hiljada, prvi put je identifikovana u Africi 1953. Ona izaziva jak bol u zglobovima, ali je retko fatalna. Vakcina ne postoji, a leči se uglavnom lekovima protiv bolova.
Simptomi groznice Zapadnog Nila mogu uključivati glavobolju, groznicu, bolove u mišićima i zglobovima, mučninu i umor. Ljudi sa groznicom Zapadnog Nila se obično oporavljaju sami, iako simptomi mogu trajati nedeljama do mesecima.
