Vrednost akcija na Volstritu je pala u petak, 19. maja, nakon što su razgovori o povećanju državnog duga naglo zaustavljeni, što je izazvalo zabrinutost da bi SAD mogle da dođu u situaciju da ne mogu da vraćaju dug.
Indeks S&P 500 je u minusu 0,1 odsto, Dow Jones Industrial Average 0,2, a Nasdaq 0,3 procenta.
Tržišta su ove nedelje porasla u nadi da će američka vlada moći da izbegne bankrot. Međutim, akcije su pale u petak ujutro nakon što je glavni pregovarač Predstavničkog doma predsedavajući Kevin Makarti (McCarthy) rekao da je vreme za "pauzu", a jedan zvaničnik Bele kuće je priznao da postoje "stvarne razlike" koje razgovore čine teškim.
Makarti je rekao da bi te razlike bilo "lako" premostiti kada bi predsednik SAD Džozef Bajden (Joseph Biden) pristao na neka smanjenja budžetskih troškova koje traže republikanci.
Nije jasno kada bi pregovori mogli biti nastavljeni.
"Moramo naterati Belu kuću na pokret, a još nismo videli nikakvog pokreta", rekao je Makarti novinarima na Kapitolu u Vašingtonu, i dodao: "Dakle, tako je, moramo na pauzu".
Zvaničnik Bele kuće, koji je tražio anonimnost, rekao je da postoje "stvarne razlike" među stranama u vezi sa budžetskim pitanjima i ocenio da će dalji "pregovori biti teški".
Prema njegovim rečima, predsednikov tim naporno radi na tome da se dođe do "razumnog dvopartijskog rešenja" koje može dobiti većinu u oba doma američkog Kongresa - i u Senatu, u kojem većinu čine vladajuće demokrate, i u Predstavničkom domu, u kojem većinu čine opozicioni republikanci.
To bi se moglo desiti ako vlada ne uspe da poveća limit zaduživanja koji sada iznosi 31 trilion dolara, a posledica bi bila da vlada više ne može da servisira svoje dugove.
Bajden, koji se nalazi u Japanu na samitu Grupe sedam najrazvijenijih zemalja, trenutno nema komentar na dešavanja u Vašingtonu, a ionako je planirao da skrati boravak u Hirošimi i vrati se u Ameriku u nedelju.
Republikanci žele da se izbore za znatne rezove potrošnje tvrdeći da državni deficit treba da se stavi pod kontrolu. Ali Bajdenov tim tvrdi da bi ograničenja koja su republikanci predložili u svom zakonu koji je usvojio Predstavnički dom značila do 30 odsto manje sredstava za neke programe, ako odbrana i veterani budu pošteđeni, navodi se u dopisu Kancelarije za upravljanje i budžet.
"Ne možemo da trošimo više novca sledeće godine", rekao je Makarti na Kapitolu. "Moramo da trošimo manje nego godinu dana ranije. To je prilično lako," dodao je Makarti.
Ali Makarti se suočava sa pritiscima sa svog tvrdog desnog krila da postigne najjači mogući dogovor za republikance, i rizikuje da ugrozi svoju poziciju kao predsedavajućeg Predstavničkog doma ako ne uspe. Mnogi republikanci iz Predstavničkog doma verovatno neće prihvatiti bilo kakav dogovor sa Belom kućom.
Dok republikanci zahtevaju smanjenje potrošnje i promene politike, Bajden se suočava sa sve većim odbijanjem demokrata, posebno levog, progresivnog krila koji tvrde da će smanjenja previše ugroziti domaće programe na koje se Amerikanci oslanjaju.
Neke demokrate žele da Bajden iskoristi svoja ovlašćenja prema 14. amandmanu da sam podigne gornju granicu duga, što bi pokrenulo neka pravna pitanja. Bajden kaže da nije sklon da razmotri ovu opciju.
Bez mogućnosti da pozajmljuje više, odnosno podigne granica od 31,4 hiljade milijardi dolara, američka vlada bi mogla po prvi put u istoriji da se nađe u situaciji da ne može da otplati dug, što bi imalo pogubne ekonomske posledice.
Administracija demokratskog predsednika Džoa Bajdena (Joe Biden) i većinski republikanci u Predstavničkom domu nastoje da postignu dogovor do 1. juna, kada bi vlada mogla da ostane bez gotovine da plaća svoje račune.
Za sada bez povećanja kamata
Proizvodnja i drugi segmenti ekonomije oslabili su pod teretom mnogo viših kamatnih stopa koje su uvedene u cilju obaranja inflacije. To bi moglo da dovede do pada potrošnje a što je skopčano sa rizikom od recesije.
Pritisak je veći nakon što su Federalne rezerve (Fed) podigle svoju referentnu kamatnu stopu na najviši nivo od 2007.
To je pomoglo da se inflacija ohladi nakon vrhunca koji je dostigla prošlog leta. Međutim, to usporava celu ekonomiju i šteti cenama akcija i drugih vrednosnih papira, navodi AP.
Volstrit se nada da bi Fed mogao da napravi pauzu na svom sledećem sastanku u junu.
Predsedavajući Fed Džerom Pauel (Jerome Powell) nagovestio je u petak da će ova institucija verovatno odustati od povećanja referentne kamatne stope kada se sastanu u junu, po prvi put od kada je počeo da povećava svoju ključnu stopu pre 14 meseci u borbi protiv visoke inflacije.
Pauel je na konferenciji u Vašingtonu rekao da je referentna stopa centralne banke sada dovoljno visoka da obuzda zaduživanje, potrošnju i ekonomski rast.
Komentari su u suprotnosti sa komentarima koje je u četvrtak dala predsednica Fed-a u Dalasu Lori (Lorie) Logan, koja je sugerisala da je moguće još jedno povećanje, osim ako ne stigne više podataka koji bi ukazivali na dalje hlađenje inflacije, koja je i dalje daleko iznad cilja Fed-a od dva odsta.
U aprilu je iznosila pet procenata.
