Cagaptay: Erdoganu uskraćena apsolutna pobeda

Važno je istaći da Erdoan (Recep Tayyip Erdogan), bez obzira na prednosti koje mu omogućava funkcija, kao što su kontrola medija, sudova, izbornih komisija, ipak nije mogao da osvoji 50 odsto glasova, rekao je za Radio Slobodna Evropa (RSE) Soner Čaptaj (Cagaptay), direktor Istraživačkog programa za Tursku na Vašingtonskom institutu.

"To je veoma značajno, jer pokazuje da postoji demokratska otpornost u Turskoj, koja mu je uskratila potpunu pobedu, i zbog toga se ide u drugi krug izbora", ističe Čaptaj.

Po njegovim rečima, izbori su bili nefer, iako su tehnički bili slobodni.

"Ne samo da Erdoan kontroliše 90 odsto medija, već i izborne komisije, sudove i protok informacija; Tviter je ugušen pre izbora. Ova mreža je morala da ukine deo sadržaja jer je Erdoan zapretio da će je zabraniti. Izbori su bili nalik štafeti na 400 metara u kojoj je Erdoan trčao poslednjih 100 metara, dok je Kiličdarolu (Kemal Kilicdaroglu) morao da trči punih 400 metara. On je dobro trčao i skoro je sustigao Erdoana, ali nije mogao", ocenjuje Čaptaj.

Kiličdarolu, koga su mediji pod kontrolom vlasti prikazivali kao kandidata manjinskih Alevita, te da ga podržavaju "teroristi" misleći na kurdske partije, imao je i problem kao levičarski kandidat u dominantno desničarskoj zemlji, smatra Čaptaj.

Po njegovoj proceni, Erdoan ima velike šanse da pobedi u drugom krugu, jedino je pitanje da li sa tesnom ili komotnom većinom.

Veće plate uz pomoć Rusije i zalivskih zemalja

RSE: Pre nego što budemo govorili o izgledima u drugom krugu predsedničkih izbora, da se najpre osvrnemo na ishod prvog.

Uoči izbora, analitičari su nagoveštavali mogućnost epohalne prekretnice, većina istraživanja je sugerisala da opozicioni kandidat Kemal Kiličdarolu ima prednost, kao i da će opoziciona koalicija pobediti na parlamentarnim izborima.

Međutim, Erdoan uverljivo vodi, a koalicija na čelu sa njegovom strankom je obezbedila većinu u parlamentu. Kako se to dogodilo?

Čaptaj: Izlazeći na izbore, predsednik Erdoan se suočio sa dva izazova. Prvi je bila ekonomija sa 50 odsto inflacije i lirom koja je izgubila skoro 500 odsto svoje vrednosti u poslednjih pet godina. Drugi je ujedinjena opozicija.

Mislim da je uspeo da prevaziđe oba ova izazova. Kada je reč o ekonomiji, Erdoan je uspostavio dobre veze sa zalivskim monarhijama, što je rezultiralo velikim gotovinskim transferima Turskoj.

Erdoan gaji i dobre odnose sa Rusijom, posebno sa (predsednikom) Vladimirom Putinom, održavajući sa njom ekonomske veze, čak iako Turska podržava vojno Ukrajinu. To je rezultiralo prilivom gotovine u Tursku, turista, trgovinom, investicijama, ali i velikim novčanim transferima iz Rusije u Tursku 2022.

To je zaista je pomoglo Erdoanu da podeli velikodušne socijalne benefite, osigura ogromna povećanja plata, otpiše kredite. Oko 45 odsto radne snage prima minimalnu platu koja je tri puta povećana prošle godine. Sada je udvostručena.

Kontrola 90 odsto medija

Sve je to pomoglo Erdoanu, ali je, naravno, morao da se suoči sa izazovom ujedinjene opozicije koju je okupio Kemal Kiličdarolu od desničarskih i levičarskih partija, koja je dobro funkcionisala u velikim gradovima (Istanbul, Ankara, Izmir), duž globalizovanog obalnog pojasa, Egejskog i Mediteranskog mora i bogatijih regiona kao što je Trakija.

Međutim, ova levičarsko-desničarska koalicija koju je Killičdarolu sastavio nije tako dobro funkcionisala u srednjoj Turskoj, unutrašnjem Egeju, centralnoj i severoistočnoj Anadoliji, gde se Erdoan oslanjao na potpunu kontrolu tokova informacija da bi potkopao koaliciju.

Naime, 90 odsto medija kontrolišu kompanije lojalne Erdoanu, 80 odsto građana Turske ne čita druge jezike osim turskog, što znači da Erdoan može da kreira "stvarnost" za njih.

Kiličdarolua žigosan kao nedovoljno posvećeni musliman

Mediji su žigosali Kiličdarolua kao kandidata Alevita. On potiče iz univerzalističkog ogranka islama poznatog kao alevizam, sličnog bektašima u Albaniji, Bugarskoj i Grčkoj.

Aleviti praktikuju univerzalističko shvatanje islama, pa su mediji lojalni Erdoanu prikazivali Kiličdarolua i njegove pristalice kao nedovoljno posvećene muslimane.

Mislim da je to smanjilo podršku Kiličdaroluu među glasačima desnice u centralnoj Turskoj. U sličnom tonu, mediji su optužili opozicionu alijansu da uživa podršku "terorista".

Reč je o podršci prokurdske Demokratske stranke koju su mediji pod kontrolom Erdoana prikazali da je povezana sa zabranjenom Kurdistanskom radničkom partijom (PKK).

To, naravno, nije tačno, ali je uticalo na percepciju biračkog tela da ovaj opozicioni savez podržava "teroristička grupa".

Stoga mislim da je generalno gledano Kiličdarolu zaista dobro prošao u velikim gradovima i duž obale, ali ne tako dobro u ostatku zemlje gde mnoge pristalice desnice nisu glasali za njega, iako su stranke, čiji su članovi ili simpatizeri, podržale Kiličdarolua: bilo zato što je žigosan kao Alevi, ili su prihvatili poruku da je opozicioni blok favorizovan od strane terorista, što, naravno, nije tačno.

RSE: Kako to da su agencije za istraživanje javnog mnjenja pogrešile u procenama rezultata?

Čaptaj: Mislim da su agencije pokušale da predvide kako će glasati, kako ih zovem, "stidljivi konzervativci". Naravno, nije politički korektno reći da nećete glasati za kandidata Alevita, ali mislim da je mnogo ljudi reklo da će glasati za Kiličdarolua, ali to nisu učinili kada su otišli na biračka mesta.

Slično tome, mislim da je postojao zaista usaglašeni napor provladinih medija da se Kiličdarolu žigoše kao kandidat koga podržavaju teroristi, što nije registrovano u anketama, posebno u onim uoči samih izbora.

'Izbori su bili nepošteni'

RSE: Da li to znači, kao što je saopštio OEBS, da iako su izbori bili tehnički slobodni, u suštini su bili nepošteni, imajuću u vidu ovo što ste rekli da je Erdoan koristio razne poluge moći, uključujući medije kao propagandno oruđe, obrušavao se na opoziciju i tako dalje?

Čaptaj: Bili su potpuno nepošteni. Ne samo da Erdoan kontroliše 90 odsto medija, već i izborne komisije, sudove i protok informacija.

Tviter je ugušen pre izbora. Ova mreža je morala da ukine deo sadržaja jer je Erdoan zapretio da će je zabraniti.

Dakle, potpuna kontrola protoka informacija bila je njegova najveća prednost što je učinilo izbornu utrku potpuno nepoštenom.

Izbori su bili nalik štafeti na 400 metara u kojoj je Erdoan trčao poslednjih 100 metara, dok je Kiličdarolu morao da trči punih 400 metara. On je dobro trčao i skoro je sustigao Erdoana, ali nije mogao.

Mislim da je nepoštena utrka napravila ogromnu razliku i to je Erdoanu dalo prednost i omogućilo da pobedi.

Odličan rezultat levičara Kiličdarolua u desničarskoj Turskoj

RSE: Takođe, Kiličdarolu nije tako harizmatični lider. Izgubio je sve izbore od 2010. i ostavio je po strani veoma popularne gradonačelnike Ankare i Istanbula. Doduše, gradonačelniku Istanbula Ekremu Imamogluu vlasti su zabranile učešće na izborima.

Čaptaj: Imamogluu je onemogućeno da učestvuje na izborima i mislim da mu je rečeno da ako se kandiduje da će mu biti zabranjeno da se bavi politikom. Mislim da Imamoglu želi da se kandiduje za predsednika na sledećim izborima.

Smatram da je Kiličdarolu uradio neverovatan posao. Gledajte, Turska je u suštini zemlja kojom dominiraju desničari. Istorijski posmatrano, ona ima slobodne izbore od 1950-ih, pa čak i ako nisu fer u poslednje vreme, glasanje je i dalje slobodno.

Ali, ono što je značajno je da su Tursku u svojih skoro 70 i više godina kao demokratije, manje od dve godine vodile vlade u kojima dominiraju levičari.

Dakle, to je desničarska zemlja, a Kiličdarolu predstavlja levičarski brend politike. Stoga je njegov učinak impresivan s obzirom na to da mu je Erdoan uskratio fer trku, ali je ipak uspeo da osvoji 45 odsto glasova, što je najveći broj koji je levičarski kandidat dobio u Turskoj, čak više i od bivšeg premijera Bulenta Edževita.

Edževit je bio izuzetno popularan i harizmatičan 1970-ih u vreme uspona evrosocijalizma, radničkih pokreta. No, čak i u tim okolnostima, Edževit je osvojio 41 odsto glasova 1977. godine. Kiličdarolu ga je nadmašio.

Činjenica da je 45 odsto stanovništva Turske glasalo za levičarskog kandidata je prilično značajna, tako da bih rekao da nije pobedio, ali nije nužno ni izgubio izbore jer utrka nije bila fer, a pri tome je morao da se bori protiv tradicionalne podele na desnicu i levicu u zemlji.

Loša ekonomska situacija

RSE: Pomenuli ste da je, uprkos naglom padu lire i velikim problemima, Erdoan iskoristio finansijske injekcije iz Rusije i drugih zemalja da podigne plate.

Da li to znači da ekonomska situacija u Turskoj nije tako loša kao što ove cifra sugeriše, na primer, da je lira pala za 95 odsto u poslednjih godinu dana, vrednost akcija na berzama opala u ponedeljak za osam odsto nakon objavljivanja izbornih rezultata.

Takođe, zemljotresi su bili svojevrsni udarac za Erdoana zbog kritika na račun vlasti za loše sagrađenu infrastrukturu i obnovljene zgrade nakon prethodnih potresa.

Čaptaj: Turska ekonomija nije u dobrom stanju s obzirom na makroekonomske pokazatelje. Centralna banka je prodavala devizne rezerve da bi veštački održavala vrednost lire što ne može da traje večno.

Erdoanova neortodoksna politika polazi od premise da kamatne stope pokreću inflaciju, a ne obrnuto, tako da drži niske kamatne stope. Ali, ne možete se na taj način da se borite protiv inflacije. Sve ovo je gurnulo tursku privredu u ogromne teškoće.

Veliki transferi novca koji su dolazili iz Rusije i zalivskih zemalja pomogli su da se stvori osećaj olakšanja od hiper inflacije jer se to pretvorilo u povećanje plata, oprost zajmova i jeftine kredite. To mu je pomoglo u velikoj meri.

Skretanje pažnje sa zemljotresa

Kontrola medija je takođe igrala uloga u skretanju pažnje javnosti nakon zemljotresa, šta se zapravo dogodilo, ko je odgovoran za toliki broj poginulih.

Posle zemljotresa je postalo jasno da vladine agencije pod Erdoanovom kontrolom nisu na vreme pružile pomoć mnogim ljudima koji su patili i čekali pod ruševinama.

Kako je javnost prelazila iz faze žalosti zbog gubitka, u fazu ljutnje i kritike na račun Erdoana, mediji su odmah pomerili fokus na to da je zemljotres viša sila - te da niko ne bi mogao da drugačije reaguje – naglašavajući da je Erdoan napravio Tursku velikom vojnom i industrijskom silom.

Tokom izborne kampanje nije bilo diskusije u medijima o zemljotresu, kako je vlast reagovala, da je korupcija igrala ulogu u rušenju nekih zgrada, dok su neke pored njih bile neoštećene.

Nije bilo razgovora o inflaciji od 50 odsto ili da su novinari i političari u zatvoru. Dakle, fokus je bio na Erdoanovim zaslugama koji je od Turske napravio veliku vojnu i industrijsku silu.

Mediji su govorili o prvom nosaču aviona koji je napravljen za vreme Erdoanove vladavine, nalazištima prirodnog gasa u Crnom moru i sve je to zaista pomoglo da mu se obezbedi pozitivan imidž u kampanji što mu je donelo mnogo glasova, posebno od centrističkih birača i nekih desničarskih koje Kličdarolu nije uspeo da pridobije.

Pouke iz Orbanove pobede

RSE: Erdoan je pobedio i u nekim gradovima koji su bili teško pogođeni zemljotresom. Da li to znači da polovina građana koji su glasali za njega preferira stabilnost u odnosu na promene sa neizvesnim ishodom, takođe da politika identiteta sada igra ključnu ulogu u odnosu na druge faktore, kao što je to slučaj u mnogim zemljama sa populističkom i autoritarnom vlašću?

Čaptaj: Mislim da je Erdoan pozajmio nekoliko stranica iz autoritarne skripte Viktora Orbana u Mađarskoj. Jedna od pouka je, kako je rekao Erdoan: "Pogledajte, ja sam zaista dobar menadžer, ne želite da izaberete opoziciju koja nikada ništa nije vodila", kao u Mađarskoj gde opozicija u velikom broju partija pokušala da izazove Orbana.

Kada je reč o Turskoj, šest opozicionih partija izaziva Erdoana, na šta on uzvraća da šest partija ne može da vodi državu.

Upravo je to bila Orbanova poruka kada je pobedio na izborima: "Vidi, možda ti se ne sviđam, ali ne želiš da menjaš vladu kada svet prolazi kroz krizu".

Impresivna demokratska otpornost Turske

A onda politika identiteta. Erdoan je demonizovao LGBT zajednicu uoči izbora. Takođe, predstavio je opoziciju kao produženu ruku Zapada.

Važno je istaći da Erdoan, bez obzira na prednosti koje mu omogućava funkcija, kao što su kontrola medija, sudova, izbornih komisija, ipak nije mogao da osvoji 50 odsto glasova.

To je veoma značajno, jer pokazuje da postoji demokratska otpornost u Turskoj i zbog toga se ide u drugi krug izbora.

'Erdoan nije uspeo da potpuno uništi demokratiju'

RSE: Erdoan ide u drugi krug sa udobnim vođstvom. Međutim, da li je sama činjenica, kako ste pomenuli da nije obezbedio pobedu u prvom krugu, kao što je to bio slučaj na dvama prethodnim predsedničkim izborima, neka vrsta neuspeha za njega jer svi populistički i autoritarni lideri teže potpunoj pobedi i kontroli?

Čaptaj: Da, apsolutno, mislim da je to zanimljivo zapažanje. Ako su lekcije Iraka i Avganistana da je potrebno mnogo vremena, možda decenije, da se izgradi demokratija, onda su lekcije Turske i Erdoana da je takođe potrebno mnogo vremena da se demokratija uništi.

Erdoan je na čelu zemlje već dvadeset godina, vladajući uglavnom represivno i autokratski 10 godina.

Međutim, čak i u tim okolnostima prilično je impresivna demokratska otpornost Turske, koja mu je uskratila potpunu pobedu, zbog čega izborna trka ide u drugi krug.

Da li će Erdoan pobediti tesno ili uverljivo?

RSE: Šta će biti ključno u drugom krugu. Da li će biti presudna uloga Sinana Ogana, nacionalističkog predsedničkog kandidata, koji je neočekivano osvojio 5,2 odsto glasova? Čini se da će njegovi birači podržati Erdoana.

Čaptaj: To je delimično tačno. Treći kandidat je došao skoro niotkuda. On se u kampanji fokusirao samo na jedno pitanje. Protiv je izbeglica i želi da se deo njih vrati kući.

Na toj platformi je osvojio skoro 2,5 miliona glasova. Dosta njegovih glasača je nacionalistički orijentisano i naginju ka Erdoanu. Međutim, još nije izvesno da li će ga podržati. Ako se to desi, to bi mu osiguralo pobedu.

Malo je verovatno da će birači Sinana Ogana glasati za Kiličdarolua. Kiličdarolu je sada pojačao ovu populističku poruku koju promoviše Ogan, da su izbeglice teret i da ih treba vraćati.

Mislim da u ovoj fazi Erdoanu idu u prilog njegov položaj kao šefa države i politički trendovi. Više je pitanje da li će pobediti tesno ili sa komotnom većinom. Od toga će zavisiti njegova buduća politika.

Ukoliko pobedi tesno, on će nastaviti obračun sa opozicijom jer predstoje lokalni izbori u Turskoj 2024. Ako pobedi komotno, mislim da ćemo videti izvesno popuštanje ove antidemokratske politike.

Sedamdeset odsto investicija u Turskoj iz EU

RSE: Kada je reč o spoljnoj politici Turske, da li će promeniti možda više taktiku nego dugoročne ciljeve, pre svega ako Erdoan pobedi?

Čaptaj: Opet zavisi od toga kako će Erdoan pobediti. Ako pobeda bude tesna, mislim da će nastaviti da se udvara Rusiji i Putinu kako bi obezbedio više gotovinskih transfera pre 2024. godine. Takođe, nastaviće da usklađuje politiku sa zalivskim monarhijama.

To znači da će turska spoljna politika i dalje biti transakciona, kao što je već neko vreme, jer Erdoan nastoji da okrene Rusiju i SAD jedne na druge.

On će takođe želeti da produbi ekonomske veze sa Evropskom unijom, bez obzira na delimično uspešne napore da promeni identitet Turske iz sekularnog u islamsko društvo i imidža evropske zemlje u bliskoističnu.

Ovi napori su bili samo delimično uspešni, jer je činjenica da je turska ekonomija potpuno integrisana sa evropskom zbog Carinske unije koju su sklopili 1995, te da je EU glavni turski trgovinski partner.

Oko 70 odsto direktnih stranih investicija u Turska dolazi iz EU. Dakle, on će želeti da održi dobre veze sa EU ako ne pobedi uverljivo.

Na kraju krajeva, mislim da će nastaviti transakcionu politiku, okrećući Rusiju i SAD jedne protiv drugih u Ukrajini i drugde da bi dobio ono što želi.

Turska ni deo Istoka niti Zapada

Ako pobedi udobno, mislim da će se ponašati drugačije, jer onda on zaista ne mora da radi nijednu od ovih stvari.

Može da se opusti u smislu demokratskih sloboda kod kuće i onda ima izbor da vodi više binarnu spoljnu politiku.

Međutim, smatram da su u ovoj fazi turski spoljnopolitički instinkti toliko ugrađeni u ovaj Erdoanov transakcionizam da Turska otprilike ostaje na istom mestu.

Ostaje u NATO-u, jer zna da ako Turska napusti ovu alijansu, biće izložena Rusiji, njenom istorijskom neprijatelju.

Mislim da Erdoan želi da Tursku učini samostalnom silom koja je poštovana na globalnom nivou i nije ni deo ni Istoka ni Zapada. Tako da je to, po mom mišljenju, vrsta spoljnopolitičkog brenda na kome će on istrajavati.

Razočarenje Kiličdaroluovih birača

RSE: Pomenuli ste uverljivu i tesnu Erdoanovu pobedu. Koja je verovatnija?

Čaptaj: Sve zavisi da li Kiličdarolu može da osnaži svoj imidž kod desničarskih glasača u centralnoj Turskoj i na obali Crnog mora.

U tom slučaju bi mogao bi da dođe prilično blizu 50 odsto glasova i onda bi to bila veoma neizvesna utrka sa tesnom Erdoanovom pobedom.

Ali, ako su opozicioni birači razočarani, a izgleda da jesu, jer ako ne možete da pobedite Erdoana iako je inflacija 50 odsto, dakle, ako zaključe da je glasanje beskorisno, izlaznost levičarskih birača bi ovog puta mogla biti smanjena.

U tom slučaju Erdoan pobeđuje komotno. Dakle, sve zavisi od dinamike u narednoj sedmici da li će i koga podržati Sinan Ogan i, naravno, da li Kiličdarolu može da osnaži svoj imidž.

RSE: To znači da isključujete mogućnost da Kiličdarolu pobedi?

Čaptaj: Mislim da je to malo verovatno u ovom trenutku, s obzirom na Erdoanove prednosti na državnoj funkciji, te da je u zamahu.

Njegova koalicija je osvojila većinu u parlamentu, građani ne žele podeljenu vlast jer smatraju da to nije dobro za stabilnost.

Ponovo pozajmljujući ideje iz Orbanove skripte – Erdoan će reći: "Potreban vam je kontinuitet i stabilnost, glasajte za mene".

Tako da mislim da su šanse da Erdoan pobedi, jedino je pitanje sa kojom razlikom.