Turska je u prošlosti bila veliki pobornik širenja NATO-a, ali je sada zauzela oprezniji stav da ne bi antagonizovala Rusiju, kazala je za RSE Asl Ajdntašbaš (Aslı Aydıntaşbaş), turska analitičarka iz Evropskog saveta za spoljne odnose (European Council on Foreign Relations).
Po njenim rečima, zvanična Ankara preti blokadom ulaska Švedske i Finske u NATO da bi izdejstvovala ustupke o nizu pitanja.
"Reč je o veoma komplikovanom balansiranju. Turska i Rusija su na različitim stranama u sukobu u Ukrajini, ali su uspele da očuvaju odnose. Turska prodaje dronove Ukrajini koji se koriste u borbama, ali o tome ne govori javno i ne koristi zapaljivu retoriku protiv Moskve. Na primer, nijedan turski zvaničnik, uključujući i Erdogana, nikada nije upotrebio termin 'ruska agresija', niti su ikada osudili zločine koje su počinile ruske snage, već o tome ćute", ističe Ajdntašbaš.
Po njenim rečima, turska javnost je antizapadno raspoložena.
"Turska je zabrinuta da potezi Severnoatlantske alijanse, sve veća vojna podrška Ukrajini te izostanak inicijative za mirovne pregovore – mogu da izazove dodatnu eskalaciju sukoba. Stoga ne deli entuzijazam ostalih članica NATO u pomoći Kijevu i mnogo opreznije reaguje. Znam da su zvaničnici u Ankari bili razočarani odsustvom podrške turskoj inicijativi za organizovanje mirovnih pregovora na početku rata. Turske vlasti smatraju da ne postoji istinska želja za uspostavljanjem primirja, pre svega članica NATO-a", navodi Ajdntašbaš.
Erdogan nezadovoljan i partnerstvom SAD sa sirijskim Kurdima
RSE: Zbog čega je predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan zapretio da će blokirati prijem Švedske i Finske u NATO. Kao argument je naveo da ove dve zemlje pružaju utočište kurdskim ekstremistima, kako ih je nazvao. Da li postoji još neki razlog?
Ajdntašbaš: Stiče se utisak da je turski predsednik našao savršeni trenutak da potegne pritužbe ne samo protiv Švedske nego i drugih članica NATO-a, uključujući SAD. Iako je uperio prst prema zvaničnom Stokholmu, očito je da je u istoj meri nezadovoljan i američkim partnerstvom sa sirijskim Kurdima. Erdogan sada koristi mogućnost veta da bi dobio neke ustupke.
Kada su prvi put turske vlasti najavile blokadu članstva Švedske i Finske u NATO-u, nisu pominjale konkretne primedbe niti šta tačno žele time da postignu. Međutim, posle nekoliko dana počele su da preciziraju svoje zahteve, kao što je smanjenje saradnje Švedske sa sirijskim Kurdima, koje Turska smatra teroristima.
Ovo pitanje će se teško rešiti i ne mislim da se odgovor može naći samo u Stokholmu, već će i druge članice Severnoatlantske alijanse, pre svega SAD, morati da reaguju i ponude neko rešenje. Tačno je da Švedska podržava borbu sirijskih Kurda, ali i Francuska, Velika Britanija, SAD i još mnogo evropskih zemalja imaju veoma dobre odnose sa njima.
Različite definicije terorizma u Turskoj i na Zapadu
Postoji i problem sa definicijom terorizma. Turske vlasti povremeno podižu optužnice za terorizam protiv svojih oponenata. Naime, tursko poimanje terorizma se prilično razlikuje od definicije koja se primenjuje u svetu, pre svega u Evropi. Tačno je da u Turskoj postoji teroristička pretnja već nekoliko decenija, ali je činjenica i da se sudi ljudima po optužbi za terorizam samo zbog objavljivanja određenih poruka na Tviteru, ili nenasilnog političkog aktivizma, pa čak i iskazivanja stavova koji ne promovišu nasilje. Zbog toga je pitanje da li će ovaj spor biti rešen bilateralnim sporazumom Turske sa Švedskom i Finskom ili će iziskivati šire pregovore u kojima će učestvovati i SAD.
RSE: Konkretno, turski državni mediji su objavili da Švedska i Finska odbacuju zahtev zvanične Ankare da izruče 33 Kurda, kojima su pružili utočište. Zašto Turska želi ova lica?
Ajdntašbaš: Ne znamo ko su te osobe po imenu i prezimenu, odnosno da li je reč o aktivistima u lokalnoj zajednici, disidentima koji su pobegli iz Turske ili onima koji politički podržavaju sirijske Kurde. Kao što sam rekla, problem je u definiciji terorizma na kojoj inistira zvanična Ankara, zbog čega je evropskim zemljama teško da se saglase sa njom u vezi sa tim koga treba smatrati teroristom.
Dakle, treba da vidimo o kojim osobama je konkretno reč, tačnije da li među njima ima i onih koji prikupljaju sredstva za Sirijske demokratske snage (u kojima Kurdi čine okosnicu), pomažu u njihovom političkom organizovanju ili samo pružaju političku podršku. Ali, kao što sam rekla, snage sirijskih Kurda sarađuju sa američkom vojskom, zatim francuskom i britanskom, jer ih ove zemlje kao i NATO u celini ne smatraju terorističkom organizacijom. Stoga Švedska ne može sama da reši ovo pitanje.
Poduža lista turskih zahteva
RSE: Postizanje sporazuma u širem pregovaračkom okviru verovatno podrazumeva i izlaženje u susret zahtevu Turske da joj se ukine embargo na uvoz zapadne vojne tehnologije nakon što je nabavila ruski protivazdušni sistem S-400. Takođe, da joj se omogući da se vrati u program razvoja američkog borbenog aviona F-35.
Ajdntašbaš: Turska ima dugu listu zahteva. Nije jasno šta tačno traži kada je reč o sankcijama. Mogućnost njenog vraćanja u program F-35 je pod velikim znakom pitanja i nisam sigurna da će o tome biti reči tokom pregovora o prijemu Švedske i Finske u NATO. Doduše, Turska će insistirati na tome da dobije nešto zauzvrat.
RSE: Pominje se i da će Turska tražiti kao ustupak da se odblokiraju pregovori o njenom članstvu u EU, koji su dugo u zastoju, zatim veća sredstva iz Brisela za zbrinjavanje 3,7 miliona sirijskih izbeglica koje su privremeno smeštene na njenoj teritoriji.
Ajdntašbaš: Kao što sam rekla, lista zahteva Turske je poduža i ona je nije skratila, mada članice NATO-a neće ispuniti baš sve što ona zahteva. Da li će to biti izručenje pet do 10 lica koje Ankara traži, davanje nekoliko milijardi dolara za zbrinjavanje sirijskih izbeglica u Turskoj ili njeno vraćanje u program F-35? To su krupna pitanja i u jednom trenutku Erdogan će morati da odluči da li je to bilateralni problem koji ima samo sa Švedskom ili i sa SAD-om.
SAD nastoje da izbegne učešće u pregovorima
RSE: Da li Erdogan to smatra bilateralnim problemom ili koristi priliku da reši sva sporna pitanja u odnosima sa članicama NATO-a?
Ajdntašbaš: On nastoji da iskoristi priliku da potegne sve pritužbe protiv članica Severnoatlantskog saveza. Međutim, fokus u pregovorima biće na specifičnim pitanjima. Mislim da će administracija američkog predsednika Džoa Bajdena nastojati da to prikaže kao tursko-švedski problem, a ne da započne sveobuhvatne pregovore sa Ankarom.
Veliki pad Erdoganove popularnosti u Turskoj
RSE: U kojoj meri je Erdoganov potez motivisan unutrašnjo političkim razlozima, jer mu pada popularnost, a uskoro će biti održani predsednički izbori?
Ajdntašbaš: Možda to čini i zbog domaće političke scene jer je moguće održavanje izbora i pre nego što su predviđeni sledeće godine. Erdoganova popularnost je pala na istorijski najniži nivo. Stoga je moguće da on pokušava da dobije neke poene stvaranjem tenzija u odnosima sa pojedinim članicama NATO-a i EU kako bi se turski građani homogenizovali u odbrani nacionalnog interesa.
Međutim, ekonomska situacija je veoma loša sa inflacijom koja je verovatno trocifrena. Naime, dok vlasti saopštavaju da iznosi 70 odsto, nezavisni instituti tvrde da je dostigla 143 procenta. Stoga ne mislim da će za odlučivanje birača biti presudno rešenje diplomatskog spora Turske sa Švedskom i Finskom, već ekonomska situacija.
Turska balansira između Rusije i NATO-a
RSE: Spekuliše se i da blokiranjem ulaska Švedske i Finske, Erdogan na neki način želi da vrati uslugu ruskom predsedniku Vladimiru Putinu koji mu je, navodno, 2016. dojavio da se sprema vojni udar protiv njega. Koliko je ova tvrdnja osnovana?
Ajdntašbaš: Turska nastoji da balansira između Rusije i NATO-a. Naime, Turska je ekonomski zavisna od Rusije što je onemogućava da u potpunosti prihvati zapadni narativ o sukobu u Ukrajini. Ankara smatra da će ovaj rat potrajati i da ga Rusija neće nužno izgubiti. Stoga nastoji da zadrži odnose sa oba tabora, ali na ambivalentan način. S jedne strane, drži otvorene linije komunikacije sa Rusijom i odbija da joj uvede sankcije. Istovremeno, prodaje dronove Ukrajini. Dakle, Erdogan balansira i stiče se utisak da ne želi da odabere stranu.
RSE: Da li na taj način vraća uslugu Putinu za informaciju o pomenutom pokušaju vojnog udara u Turskoj 2016?
Ajdntašbaš: Ne mislim da je to u pitanju. To je bilo pre šest godina. Međutim, činjenica je da Erdogan ne želi da se sukobljava sa Rusijom. Čak i kada je zbog ruske agresije u Siriji došlo do egzodusa izbeglica u Tursku, ona je veoma oprezno reagovala.
Turska uzdržanija u podršci Ukrajini nego NATO
RSE: Da li iz stava da Turska ne želi da antagonizuje Rusiju proizilazi da ona smatra da bi prijem Švedske i Finske u NATO radikalizovao situaciju?
Ajdntašbaš: Turska je zabrinuta da potezi Severnoatlantske alijanse, odnosno sve veća vojna podrška Ukrajini te izostanak inicijative za mirovne pregovore – mogu da izazovu dodatnu eskalaciju sukoba. Stoga ne deli entuzijazam ostalih članica NATO-a u pomoći Kijevu i mnogo opreznije reaguje.
Znam da su zvaničnici u Ankari bili razočarani odsustvom podrške turskoj inicijativi za organizovanje mirovnih pregovora na početku rata. Turske vlasti smatraju da ne postoji istinska želja za uspostavljanjem primirja, pre svega članica NATO-a.
RSE: To znači da Turska doživljava prijem Švedske i Finske u Severnoatlantsku alijansu kao deo pomenute eskalacije?
Ajdntašbaš: Turska je u prošlosti bila veliki pobornik širenja NATO-a, ali je sada zauzela oprezniji stav da ne bi antagonizovala Rusiju, ali i procenjujući da je sada prilika da izdejstvuje neke ustupke od članica NATO-a.
Turska ne želi da antagonizuje Rusiju
RSE: Turska ne želi da antagonizuje Kremlj zbog uvoza ruske energije, dolaska ruskih turista i drugih ekonomskih pitanja?
Ajdntašbaš: Energije, turizma i izbeglica.
RSE: Istovremeno, poslednjih godina Turska podržava teritorijalni integritet Ukrajine.
Ajdntašbaš: Da, reč je o veoma komplikovanom balansiranju. Turska i Rusija su na različitim stranama u sukobu u Ukrajini, ali su uspele da očuvaju odnose. Turska prodaje dronove Ukrajini koji se koriste u borbama, ali o tome ne govori javno i ne koristi zapaljivu retoriku protiv Moskve.
Na primer, nijedan turski zvaničnik, uključujući i Erdogana, nikada nije upotrebio termin "ruska agresija", niti su ikada osudili zločine koje su počinile ruske snage, već o tome ćute.
RSE: Pomenuli ste dronove koje je Turska prodala Ukrajini pre rata. Da li ih šalje i sada nakon izbijanja sukoba?
Ajdntašbaš: Čini se da je Turska nastavila da snabdeva Ukrajinu sa dronovima.
Ulazak Grčke u NATO kao argument
RSE: Erdogan je kao jedan od razloga za protivljenje članstvu Švedske i Finske u NATO naveo da Turska neće ponoviti grešku iz 1980-ih kada je dozvolila povratak Grčke u ovu organizaciju. Koje je pravo značenje ovog argumenta s obzirom da, kako ističu eksperti, Turska nije ni imala mogućnosti da o tome odlučuje pre 40-ak godina.
Ajdntašbaš: U to vreme Turska je dozvolila ulazak Grčke u NATO jer se to vremenski podudarilo sa državnim udarom u Ankari. Zbog toga se nove turske vojne vlasti, zarad ublažavanja tenzija u odnosima sa Zapadom, nisu suprostavile ulasku Grčke u Severnoatlantsku alijansu.
Turska i Grčka imaju mnoga nerešena pitanja, uključujući Kipar, zatim pravo preletanja aviona, te pomorsku granicu u Egejskom moru. Pošto ovi sporovi dugo traju, Erdogan smatra da je Turska napravila grešku što nije blokirala ulazak Grčke u NATO. Međutim, on ne shvata raspoloženje koje vlada među članicama alijanse, tačnije da je rat u Ukrajini trenutak koji omogućava osnaživanje ovog saveza. Štaviše, Erdogan kao da želi da se udalji od NATO-a, potencirajući da je Turska jedinstvena država koja ima stratešku suverenost i sopstvene interese.
Snažno antizapadno raspoloženje u Turskoj
RSE: Kakvo je stav javnosti u Turskoj o ratu u Ukrajini?
Ajdntašbaš: U Turskoj vlada veoma snažno antizapadno raspoloženje. Na većini televizijskih kanala optužuje se NATO za ovaj rat – i provladine i opozicione mreže.
Iako saosećaju sa patnjama Ukrajinaca, turski građani su prihvatili narativ da je NATO isprovocirao Rusiju. Zbog toga su prozapadni glasovi usamljeni u ključnim medijima. Pri tom se ovde ne radi toliko o simpatijama prema Rusiji, već snažnom raspoloženju protiv NATO-a.
RSE: Da li takav sentiment podstiču vlasti ili je reč o dubljim trendovima u turskom društvu?
Ajdntašbaš: To je dominantno raspoloženje u turskom društvu, ali politički lideri ne rade predano na približavanju zemlje EU i prihvatanju zapadnog sistema koji počiva na pravilima. Naprotiv, u poslednjih šest-sedam godina koristili su svaku priliku da kritikuju EU, Zapad i NATO. Sada vidimo rezultate takve politike.
Biće kompromisa na kraju
RSE: Da li će Turska ostati pri tvrdom stavu da će blokirati ulazak Švedske i Finske u NATO, ako ne budu ispunjeni njenih zahtevi, ili će na kraju pristati na kompromis?
Ajdntašbaš: Teško je reći, ali Turska očito želi da dobije makar nešto zauzvrat. Očito je da to ne mogu ispuniti samo Švedska i Finska, već će pre ili kasnije morati da se uključe i SAD.
RSE: Šta Zapad može da ponudi Turskoj i sa čim bi ona mogla biti zadovoljna?
Ajdntašbaš: To je teško predvideti, jer nisu svi u NATO-u podjednako raspoloženi za ustupke Turskoj, ali očekujem da će na kraju postići kompromis.
Facebook Forum