Ministri inostranih poslova Srbije i Kosova, Ivica i Dačić i Donika Gervala Švarc, međusobno su se optužili za neispunjavanje postignutih sporazuma tokom sednice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (SB UN) o Kosovu.
Savet bezbednosti je raspravljao 27. aprila o redovnom šestomesečnom izveštaju generalnog sekretara UN-a Antonija Gutereša o radu misije na Kosovu UNMIK.
Šefica UNIMK-a Karolin Zijade, koja je predstavila izveštaj, pozvala je obe strane na normalizaciju odnosa - da podignu nivo poverenja i smanje zapaljivu retoriku.
Izrazila je podršku novom okviru dijaloga pod okriljem Evropske unije, koji je rezultirao postizanjem sporazuma u februaru 2023. i aneksa o njegovoj primeni u Ohridu.
"Lideri moraju preduzeti odgovorne korake, kako bi smanjili zastoj u pitanjima koja su degradirala poverenje javnosti u poslednjih nekoliko meseci", rekla je Zijade.
Kao primere je navela povlačenje predstavnika srpske zajednice iz institucija na severu Kosova u jesen 2022. i bojkot lokalnih izbora u četiri opštine na severu 23. aprila.
Ona je rekla da su tenzije između Kosova i Srbije ne samo udaljile dve strane od pokušaja normalizacije odnosa, već i da su ih dovele "na ivicu fizičkog sukoba".
Dačić tražio formiranje Zajednice
Ministar inostranih poslova Srbije Ivica Dačić je u svom obraćanju pred Savetom bezbednosti UN-a pozvao na formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu.
"Nepohodno je da se dosledno i u potpunosti sprovedu sporazumi iz Brisela i hitno formiranje Zajednice", rekao je Dačić, ocenjujući da je to međunarodna obaveza Prištine.
Kako je naglasio Dačić, "Priština svesno izbegava" formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom. Ocenio je i da je "poražavajuće" to što 2. maja u Briselu tek počinju razgovori na ovu temu.
"Aljbinu Kurtiju (premijeru Kosova) nije cilj uspeh dijaloga, već da protera Srbe sa Kosova", rekao je Dačić.
Pozvao je na primenu Rezolucije 1244 o Kosovu koju je SB UN usvojio 1999. godine. Prema oceni Dačića, ona "do danas nije primenjena u punom kapacitetu".
"Rezolucija je i dalje na snazi. Ili je ukinite ili je poštujte", poručio je ministar inostranih poslova Srbije.
Dačić je pozvao i na povlačenje specijalnih snaga kosovske policije sa severa Kosova.
Ministar inostranih poslova je istakao i da "Srbija ne može i nikada neće priznati jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, niti će prihvatiti da Kosovo postane članica UN".
Ministarka spoljnih poslova Kosova Srbiju nazvala 'pretnjom miru u regionu'
Ministarka spoljnih poslova Kosova Donika Gervala Švarc je izjavila da izveštaj UNMIK-a sadrži greške i da važni događaji nisu pomenuti.
Dodala je i da su problemi sa izveštajima UNMIK-a poznati već godinama.
"UNMIK je postao faktor destabilizacije u regionu i ovim izveštajem to dokazuje", rekla je Gervala Švarc.
Istakla je da izveštaj ne pominje da vođstvo Srbije blokira dijalog o normalizaciji odnosa. Naglasila je da je Srbija "pretnja miru u regionu" i da je "saveznica Rusije i zastupnik njenih interesa".
"Srbija je najveća pretnja miru na Balkanu", istakla je Gervala Švarc.
Kako je naglasila, nije tačno da Kosovo ne poštuje sporazume koji su postignuti pod okriljem Evropske unije, u okviru dijaloga o normalizaciji odnosa.
Istakla je da se Kosovo drži svih postignutih sporazuma, "što nije slučaj sa Dačićem (Ivicom, ministrom spoljnih poslova) i Vučićem (Aleksandrom, predsednikom Srbije) koji ne drže reč".
Ponašanje Srbije je opisala kao "necivilizovano, nečuveno i kao znak nepoštovanja međunarodne zajednice".
"Srbija ne želi dogovor, želi da opstruiše bilo kakav dogovor", naglasila je ona.
U svom obraćanju, Donika Gervala Švarc je podsetila na zločine nad albanskim stanovništvom tokom rata 1999. godine, i uporedila rat na Kosovu sa aktuelnom ruskom invazijom na Ukrajinu.
"Stojimo uz Ukrajinu", rekla je Gervala, uz navode da "Srbija podržava rat i genocid u Ukrajini".
Aktuelnu vlast u Srbiji optužila je za nacionalističku retoriku, kao i da su naslednici režima koji je odgovoran za ratne zločine na Kosovu 1999. godine.
Šefica UNMIK pozvala da se smanji zapaljiva retorika
Šefica UNIMK-a Karolin Zijade je u svom obraćanju ocenila da bi korak napred u međusobnim odnosima moglo da predstavlja usvajanje deklaracije o nestalim licima.
To je tema sastanka u Briselu 2. maja, na kojem će učestvovati predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Aljbin Kurti.
Zijade je istakla i da najavljeni nacrt statuta Zajednice opština sa srpskom većinom treba da treba da se uzme u razmatranje detaljno i u dobroj veri.
Puna implementacija sporazuma je minimalna osnovna linija koju lideri duguju javnosti, dodala je.
"Akcije i reakcije (tokom izveštajnog perioda) odvukli su Prištinu i Beograd dalje od zacrtanog puta. To lideri moraju da promene", rekla je Zijade.
Šefica UNMIK-a se osvrnula i na lokalne izbore koji su održani 23. aprila na severu Kosova, a koje je srpska zajednica bojkotovala.
Prema oceni Zijade, izbori su protekli mirno, ali je naglasila da se istovremeno mora razmatrati pitanje predstavljanja, kao deo šireg političkog procesa.
"Izabrani lideri, policija i sve službe na lokalnom nivou treba da odražavaju i ispunjavaju interese lokalne zajednice", rekla je Zijade.
Šta su poručile članice Saveta bezbednosti?
Predstavnik Sjedinjenih Američkih Država u UN Jeffrey DeLaurentis je u svom obraćanju pozvao obe strane da primene do sada dogovorene sporazume.
Kosovo je pozvao na formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom, u skladu sa Ustavom Kosova.
Sporazum iz Brisela u februaru 2023. i dogovor o njegovoj primeni iz Ohrida je nazvao "ključnim korakom napred ka pravno obavezujućem sporazumu".
Dijalog koji se vodi pod okriljem Evropske unije i koji uživa podršku SAD je opisao kao "glavni mehanizam za pomirenje dva suseda".
Predstavnici SAD i Velike Britanije su istakli i da mandat misije UNMIK treba preispitati.
"Vreme je da UN nađu relevantniju ulogu na Kosovu", naveo je Moramo prihvatiti da je misija već duže vreme ispunila svoj prvobitni mandat", rekao je predstavnik SAD DeLaurentis.
Velika Britanija je zajedno sa Francuskom izrazila podršku dijalogu koji vodi EU.
Pozvali su obe strane da vode pregovore u dobroj nameri, poštuju svoje obaveze i izbegavaju sve akcije i retoriku koji mogu da umanje izglede za sveobuhvatan i održiv dijalog.
Predstavnik Velike Britanije je istakao da "u potpunosti podržavaju uključivanje Kosova u međunarodni sistem", a vlasti u Prištini je pozvao na formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom.
Podršku nedavnim sastancima u okviru dijaloga Kosova i Srbije izrazio je i predstavnik Kine, koji je rekao da je "pitanje Kosova i dalje bezbednosni problem za Balkan i Evropu.
"Uloga UNMIK-a ostaje nezamenljiva", istakao je predstavnik Kine.
Ambasador Rusije u UN Vasilij Nebenzja je istakao da pozicija Rusije po pitanju Kosova ostaje nepromenjena, budući da ova država ne priznaje nezavisnost bivše pokrajine Srbije.
"Rešenje mora biti u interesu Beograda i srpskog naroda i odobreno od strane Saveta bezbednosti UN", rekao je on.
Prištinu je optužio da uz podršku Zapada pokušava da uspostavi kontrolu nad teritorijama na Kosovu koje naseljavaju Srbi, kao i za "eskalaciju tenzija".
Ocenio je da "Priština nije zainteresovana za normalizaciju odnosa i ispunjenje svojih obaveza", uključujući formiranje Zajednice opština.
Istakao je i da premijer Kosova Aljbin Kurti "nerazumno insistira" da se Zajednica formira po zakonima Kosova i bez izvršnih ovlašćenja, te da se to mora odbiti.
Nebenzja je kritikovao izjave šefice diplomatije Kosova u vezi sa ratom u Ukrajini, izjavom da to "nije stvar Prištine".
Šta piše u izveštaju?
Generalni sekretar UN-a Anonio Gutereš je u izveštaju ocenio da novi okvir dijaloga ima potencijal da unapredi proces ka postizanju dugoročnih rešenja.
"Strane su se potpuno obavezale da će poštovati sve članove Sporazuma i ispuniti sve obaveze na svrsishodan način i u dobroj veri. Ovo je utoliko važnije, jer su dešavanja tokom posmatranog perioda dovela tenzije do nivoa krize, rezultirajući najozbiljnijim nazadovanjem od početka procesa dijaloga 2011. godine", ističe se u izveštaju.
Dodaje se da su "pojačana i zapaljiva retorika na svim stranama, postavljanje barikada na putevima, višestruki bezbednosni incidenti i protesti na severu Kosova povećali rizik od nasilja".
"Incidenti etničke prirode, upotreba vatrenog oružja i povrede, i među civilima i među pripadnicima kosovske policije, kao i očigledno targetiranje novinara i međunarodnih bezbednosnih aktera, bili su posebno zabrinjavajući. Sve strane treba da budu uzdržane i da osiguraju da svi sporovi budu rešavani mirno kroz dijalog, a ne uz eskalaciju", stoji u izveštaju generalnog sekretara.
U izveštaju, koji ne obuhvata lokalne izbore u četiri opštine na severu Kosova, Gutereš je naveo da je dalji napredak u dijalogu Beograda i Prištine "ključan za stvaranje uslova za povratak predstavnika kosovskih Srba u kosovske institucije na severu Kosova".
Šta Savet bezbednosti raspravlja o Kosovu?
Sednice Saveta bezbednosti o Kosovu održavaju se redovno, na svakih šest meseci. Na njima se podnosi izveštaj koji pokriva aktivnosti misije Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK) i situaciju u toj državi.
UN misija na Kosovu je ustanovljena 1999. godine, Rezolucijom Saveta bezbednosti 1244.
Usvajanju rezolucije prethodio je rat na Kosovu i NATO bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije kako bi se sprečio egzodus albanskog stanovništva od strane srpskih vojnih i policijskih snaga.
Rezolucijom je ustanovljeno i povlačenje srpske vojske, policije i administracije sa Kosova. Pored civilne misije UN-a, mandat je dat i vojnoj misiji NATO saveza KFOR, kako bi osigurala bezbednost stanovništva.