Oštra polemika oko stanja u državnoj kasi vodi se između predstavnika Vlade Crne Gore i lidera Pokreta Evropa sad (PES) novoizabranog šefa države Jakova Milatovića.
U junu će državna kasa biti prazna, izjavio je 12. aprila Branko Krvavac iz (PES).
"Na kraju maja nećemo imati dovoljno novca u trezoru za finansiranje tekućih obaveza, plata i penzija. Sa ovakvim budžetom zaduženje će trebati već u junu. Jedino da se desi čudo pa da prihodi budu veći 40 ili 50 odsto", kazao je Krvavac.
Tako je PES odgovorio na tvrdnje premijera u tehničkom mandatu Dritana Abazovića da državi ne prijeti "grčki scenario" i da u trezoru ima 270 miliona eura.
Istovremeno je lider pokreta Evropa sad i bivši ministar finansija Milojko Spajić objasnio da tih 270 miliona o kojima govori Abazović ne mogu biti korišteni za tekuću potrošnju, odnosno za isplatu plata i penzija.
"Od tog iznosa 100 miliona je novac od kredita namijenjen za vraćanje starih dugova, 30 je od programa ekonomskog državljanstva i 27 miliona od pomoći Evropske unije. Oni se se ne mogu koristiti za tekuće obaveze i ostatak je zlato", rekao je Spajić.
Tvrdi da je država u teškoj poziciji.
Analizu javnih finasija Pokret je uradio, kako tvrde, na osnovu dostupih podataka Ministarstva finansija i plana tog resora koji je objavljen na sajtu.
Šta je prethodilo?
Analiza stanja u državnoj kasi je uslijedila nakon prethodne polemike u kojoj je Spajić, kreator poreske reforme Evropa sad, ustvrdio da je Crna Gora pred bankrotom na šta je Abazović za Televiziju Crne Gore, rekao da su javne finansije stabilne, a da u trezoru ima 270 milona eura.
On je Spajićevu izjavu nazvao predizbornom retorikom uoči izbora zakazanih za 11. jun, uz ocjenu da je i ako "dođe do bankrota za to kriv Spajić".
Spajić je kreator programa Evropa sad kojom su uvećane minimalne plate sa 250 na 450 eura, a prosječne sa 530 na 700 eura, na račun ukidanja obaveznih doprinosa za zdravstvo, koji je počeo u januaru 2022. u vrijeme vlade Zdravka Krivokapića.
U toj Vladi, koja je smijenjena mjesec kasnije Spajić je bio ministar finansija a Jakov Milatović, novoizabrani predsjednik Crne Gore, ministar ekonomije. Dva mjeseca kasnije, izabrana je Abazovićeva Vlada u kojoj resor finasija vodi Aleksandar Damjanović.
Spajić međutim, poriče uticaj Evrope sad na loše stanje u državnoj kasi i prstom upire u loše ekonomske odluke Abazovićeve Vlade, kojoj je u avgustu 2022. izglasano nepovjerenje.
"Potrošnja je nekontrolisano povećana i iznosila je pola milijarde eura od oktobra do aprila".
Damjanović: Finansije su stabilne
Ministar finansija u Abazovićevoj Vladi Aleksandar Damjanović za Radio Slobodna Evropa kaže da Crna Gora ima stabilno punjenje prihoda i da "apsolutno ne stoje notorne neistine da je Crna Gora blizu bankrota".
"Samo notorna neznalica ili veoma nedobronamjeran bi mogao da ustvrdi da Crnoj Gori prijeti bankrot. I to u situaciji kada je za tri mjeseca ove godine ostvareno oko 130 miliona eura više izvornih prihoda budžeta nego u istom periodu prethodne godine".
Damjanović je pojasnio da je u prva tri mjeseca ostvareno 15 odsto više prihoda u odnosu na plan od početka godine.
"Izmirujemo sve obaveze koje smo konstituisali Zakonom o budžetu, uključujući i povećanja zarada u javnom sektoru. Uvećane troškove izmirujemo sa stabilnim budžetskim prihodima".
Govoreći o ekonomskoj situaciji, Damjanović je objasnio da Crna Gora "u ovom trenutku nema nikakvih akutnih problema" sa javnim finansijama.
Ističe i da je tempo zaduživanja ove u odnosu na prethodne Vlade najsporiji, te da se su zaduženja najmanja.
Podsjetimo, Vlada se početkom marta zadužila kod Deutsche banke 100 miliona eura, a iz opozicije su saopštili da je riječ o najskupljem kreditu do sada, zbog kamatne stope od 9,3 odsto.
Spajić: Finansije nijesu stabilne
Bivši ministar međutim, ističe da ne stoji priča o stabilnim javnim finansijama.
"Neodgovorno je izaći sa izjavom da imamo stabilne finasije a da za tri mjeseca nemate da pokrijete svoje planirane obaveze".
On tvrdi da će sljedeću vladu sačekati isti scenario kao njega u decembru 2020. kada je došao na čelo ministarstva finansija.
Spajić je tada rekao da je Vlada Demokratske partije socijalista, premijera Duška Markovića "ostavila praznu kasu i oko 400 miliona eura dugova."
On smatra da će sledeća Vlada "morati da vadi kestenje iz vatre" zbog poteza aktuelne Vlade.
Međunarodne insitucije predviđaju jačanje crnogorske ekonomije
U međuvremenu, Međunarodni monetarni fond je u aprilu povećao procjenu rasta crnogorske ekonomije u ovoj godini na 3,2 odsto što je 0,7 odsto više u odnosu na oktobarske prognoze.
I Svjetska banka procjenjuje jačanje ekonomije u ovoj godini za 3,4 odsto.
U dijelu dokumenta Svjetske banke za Crnu Goru, navodi se da nepovoljni globalni ekonomski izgledi i visoka domaća neizvjesnost opterećuju inače pozitivne izglede Crne Gore.
"Politička nestabilnost i kašnjenja u rješavanju institucionalnog zastoja su glavni domaći rizici."
Zbog pooštravanja globalnih finansijskih uslova i značajnih finansijskih potreba Crne Gore od oko deset odsto bruto-domaćeg proizvoda, u ovoj godini je potrebno veoma pažljivo fiskalno upravljanje i jačanje kontrola nad rashodima, navodi SB.
Godišnja inflacija u Crnoj Gori je 17 odsto, saopšteno je iz Uprave za statistiku MONSTAT početkom godine, dok je ukupan javni dug Crne Gore na kraju prošle godine je iznosio 4,1 milijardu eura, odnosno 70,77 odsto bruto domaćeg proizvoda.