Dogovor koji su postigli Kosovo i Srbija na sastanku u Ohridu, u Severnoj Makedoniji je pravno obavezujući, rekao je 20. marta izaslanik Sjedinjenih Američkih Država (SAD) za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar (Gabriel Escobar) na onlajn konferenciji.
"Pravno je obavezujući za obe strane u svakom smislu. Nije bilo pitanje potpisa, već pitanje obavezivanja", rekao je Eskobar.
Kurti i Vučić su, uz posredovanje Evropske unije (EU), 18. marta u Ohridu, u Severnoj Makedoniji dogovorili implementacioni aneks evropskog predloga za normalizaciju odnosa.
Eskobar je bio posmatrač u tim pregovorima.
On je istakao 20. marta da će se na osnovu primene dogovorenog procenjivati dve zemlje na njihovom evroatlanstkom putu.
Eskobar je takođe rekao da je bilo potrebno "mnogo političke hrabrosti" od strane obojice lidera, predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera Kosova Aljbina (Albin) Kurtija da se postigne dogovor u Ohridu.
EU je saopštila da strane na sastanku u Ohridu nisu formalno potpisale sporazum, ali su se složile da ga sprovedu. Kosovo i Srbija su 27. februara usaglasile evropski predlog za normalizaciju odnosa.
"Naredni korak za obe strane jeste da počnu sa primenom dogovora", rekao je Eskobar.
Prema njegovim rečima, za Kosovo je važno da počne sa izradom svog predloga za formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom, dok bi Srbija trebalo da počne da priznaje dokumenta i državne simbole Kosova.
"Ovaj dogovor je početak pomirenja između Kosova i Srbije. Ima dosta posla koji treba da se obavi nakon ovog sporazuma", rekao je Eskobar.
O članstvu Kosova u međunarodnim organizacijama
Na novinarsko pitanje da li su Vučić i Kurti na sastanku u Ohridu sa predstavnicima Evropske unije (EU) razgovarali o članstvu Kosova u međunarodnim organizacijama, samim tim i u Ujedinjenim nacijama (UN), Eskobar je rekao:
"Želim da pojasnim da su razgovori i pregovori billi pod okriljem EU. SAD snažno podržavaju dijalog, ali mi nismo deo tog procesa, tako da ne mogu da odgovorim na pitanje, jer nisam učestvovao u razgovorima. Ali, mogu vam reći da se na sastancima razgovaralo o svemu što je u osnovnom sporazumu i u aneksu."
O ulozi Rusije u protestima desničarskih organizacija
Na pitanje Radija Slobodna Evropa (RSE) da li su SAD registrovale uticaj Rusije u protestima koje u Srbiji organizuju desničarske stranke i pokreti protiveći se evropskom planu za normalizaciju odnosa Srbije i Kosova, Eskobar je rekao:
"Ne mogu da potvrdim da imamo direktne dokaze. Ali, znamo da je Rusija preko svog onlajn prisustva, kroz dezinformacije putem medija, pokušala da doprinese ekstremnoj desnici da se usprotivi planu za normalizaciju. Tako da - da. Postoji ogroman maligni uticaj Rusije u ovom procesu".
Ruske zastave, obeležja ruske privatne plaćeničke vojske Vagner (Wagner) česti su motivi na protestima desničara.
Desničarske partije i pokreti ističu Rusiju kao saveznika Srbije u "odbrani teritorijalnog integriteta". Rusija ne priznaje nezavisnost Kosovo.
Zvanični Beograd nije uveo sankcije Moskvi, što Srbiju stavlja među retke države na evropskoj mapi, uprkos pozivima Brisela i Vašingtona da to učini.
Srbija je kao država kandidat za članstvo u EU u obavezi da postepeno usklađuje svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa evropskom.
O modelu Zajednice opština sa srpskom većinom
Na pitanje RSE koji je najbolji evropski model koji bi mogao da posluži kao primer Zajednicu opština sa srpskom većinom na Kosovu, Eskobar je rekao da ideja o tome kako ona treba da izgleda nije na SAD, već na narodu Kosova u razgovoru sa Srbijom.
Dodao je da SAD veruju da taj model treba da bude takav da "služi interesima naroda u regionu" i takav da "odgovara obema stranama".
"Mi verujemo da treba da bude onaj koji omogućava etničkim Srbima da u potpunosti učestvuju u građanskom i demokratskom životu Kosova, ali takođe treba da bude udruženje koje ne narušava ustavnu strukturu Kosova niti utiče na njegovu funkcionalnost", naveo je on.
Eskobar je pojasnio da u okviru toga postoji "mnogo modela i mnogo opcija".
Šta je dogovoreno u Ohridu?
U Ohridu je dogovoren Aneks o primeni Sporazuma o putu normalizacije odnosa između Kosova i Srbije. Takođe je dogovoreno da ovi dokumenti postanu sastavni delovi procesa pridruživanja Srbije i Kosova EU.
Srbija i Kosovo od 2011. vode dijalog o normalizaciji svojih odnosa, uz posredstvo EU.
Kosovo je 2008. proglasilo nezavisnost koju Srbija odbija da prihvati.
Strane su se saglasile i da hitno prihvate Deklaraciju o nestalim licima, kako je dogovoreno u okviru dijaloga uz posredovanje EU.
Kosovo se obavezalo da započne obezbeđivanje odgovarajućeg nivoa samoupravljanja za srpsku zajednicu na Kosovu, u skladu sa prethodnim sporazumima iz dijaloga.
Sporazumima Srbije i Kosova iz 2013. i 2015. dogovoreno je formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom.
Dve strane su se dogovorile i da u roku od 30 dana uspostave Zajednički odbor za praćenje, kojim predsedava EU. Ovaj odbor nadgledaće sprovođenje odredbi.
Aneks dogovoren u Ohridu predviđa i organizovanje donatorske konferencije u roku od 150 dana kako bi se uspostavio investicioni i finansijski paket pomoći za Kosovo i Srbiju.
Na kraju, Srbija i Kosovo su se složili da neće blokirati primenu nijednog člana.
