Bivši visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini Volfgang Petrič (Wolfgang Petritsch), izjavio je da je na sastanku u Ohridu premijera Kosova Aljbina (Albin) Kurtija i predsednika Srbije Aleksandra Vučića 18. marta ostvaren značajan napredak, ali da je ključno kako će biti sprovedeno ono što je odlučeno.
Austrijski diplomata je u intervjuu za RSE rekao da sastanak koji je organizovala Evropska unija nije ispunio sve nade, ali da je urađeno znatno više nego što se strahovalo.
On je takođe ocenio da je pritisak na Srbiju i Kosovo uoči sastanka posledica geopolitičkih okolnosti ruske invazije na Ukrajinu, pošto Vašington i Brisel ne žele da Rusija predstavlja značajan faktor na Zapadnom Balkanu.
RSE: Videli smo juče da su se lideri Kosova i Srbije dogovorili o planu implementacije takozvanog evropskog predloga. Videli ste šta je bio ishod. Kakav je vaš komentar dogovora koji je postignut sinoć?
Petrič: Dozvolite mi da počnem s pozitivnom stranom. Kao što ste već ukazali postoji određeni napredak, možda ne ono čemu smo se nadali, ali znatno više od onoga od čega smo strahovali, posebno – nije bilo propasti pregovora, nijedna strana nije otišla od stola, takoreći. Ali s druge strane, to pokazuje koliko je celo to pitanje teško i kompleksno.
RSE: Da li vidite ono što se desilo sinoć kao novu eru u odnosu Kosova i Srbije?
Petrič: Moramo da vidimo. Dokaz je uvek u pudingu (mora se videti na osnovu iskustva), kako kažu Britanci. To znači kako će ovo što je odlučeno biti implementirano. Mislim da je implementacija sada ključno pitanje.
Znamo iz prošlosti, ponekad je jedna strana pokušala da implementira, a druga nije i obrnuto. Tako da mislim da je sada važno da pregovarači Evropske unije održe zamah ostvarenog napretka, suštinski napredak, ali ipak slede dalji sastanci.
RSE: Videli smo da je sporazum postignut, ali ga nije potpisao nijedan od lidera. Da li mislite da ovo može biti održiv sporazum?
Petrič: Na kraju će biti potpisa, naravno. Ali zasad, sve dok proces traje – nije se o svih 11 tačaka razgovaralo – mislim da je zaista važnije imati svedoke u blizini i prisustvo Evropske unije, kao i prisustvo SAD, posebno izaslanika (Gabrijela Eskobara), što svedoči da je to nešto što zasad zamenjuje formalnost potpisa.
RSE: Bilo je diskusija o prošlim sporazumima o stvaranju zajednice sa srpskom većinom na Kosovu. Ono što smo videli sinoć od predstavnika EU, kao i Kosova i Srbije, Kosovo je končano prihvatilo da napravi ovu asocijaciju sa srpskom većinom, kako je nazvana. Sada je zovu mehanizam samoupravljanja. Da li mislite da ovaj mehanizam može biti rizik za Kosovo i njegov suverenitet?
Petrič: Mislim da ne. Verujem da smo videli mnogo istorijskih primera gde su stvari funkcionisale i gde funkcionišu i dalje. Mislim kao Austrijanac naravno na Južni Tirol gde je posle mnogo godina konačno 70-ih postignut sporazum. Čak je neko vreme bio pred Ujedinjenim nacijama u Njujorku.
I sada, gledajući unazad poslednjih 30, 40 godina, moglo bi se reći da mehanizam zapravo funkcioniše za obe strane. Ali reći ću vam jednu stvar, mehanizam funkcioniše između Italije i Austrije, takođe i prevashodno zato što su obe zemlje u Evropskoj uniji.
Dakle ovo je prema tome druga tačka. Sporazum o otvaranju poglavlja, da se obema stranama pošalje signal. U slučaju Srbije da pristupni pregovori mogu biti nastavljeni, a u slučaju Kosova da se približavate pristupnim pregovorima s Evropskom unijom.
Verujem da ovo takoreći kombinacija štapa i šargarepe, u ovom slučaju, to jeste realistična slika onoga što se dešava. Evropska unija zajedno sa SAD prvi put sada ima sveobuhvatan pristup, gde je od vizne liberalizacije do pristupnih pregovora sve postalo relevantno za napredak.
RSE: Samo da dodamo pitanje, zato što je problem prethodnih sporazuma bila činjenica da EU nije imala ovakvu vrstu mehanizma kako da se implementira potpisan sporazum. Što se tiče ovog sporazuma odlučili ste da napravite ovaj mehanizam koji će biti povezan s pregovaračkim procesom, tako da nema implementacije, nema integracije.
Da li mislite da će ovaj mehanizam biti efikasan i da li bi mogao da bude problem za Kosovo ako ne implementira ovaj sporazum, zato što, kao što znate, još nemamo viznu liberalizaciju, zato što zaostajemo u procesu integracija?
Petrič: Naravno, Kosovo je iza po tim pitanjima, ali takođe treba imati na umu da ste veoma mlada država, ne postojite mnogo godina. Prema tome, potrebno je više vremena. Ali mislim da sada ova ključna odluka premijera Kurtija da bude otvoren, da bude fleksibilan kada je reč o ovom mehanizmu za srpsku zajednicu, mislim da je to jasan signal da je Evropska unija postigla prvi korak u konstruktivnom putu ka eventualnoj integraciji Kosova u Evropsku uniju. Naravno, to je veoma dug put, ali je Kurti u Ohridu u osnovi deblokiran ovaj put.
RSE: Bilo je velikog međunarodnog pritiska na obe strane i na Kosovo i na Srbiju. Koliko vidite iz sporazuma, da li imate neke brige ili da li mislite da se može implementirati s obe strane? Kako vidite njihovu posvećenost ovom procesu?
Petrič: Pritisak očigledno ima šire razloge, ima geopolitičke razloge. Pritisak dolazi od rata, agresije Rusije na Ukrajinu. Evropska unija i SAD ne žele da imaju Rusiju na Zapadnom Balkanu kao silu. Ali ovo je samo moguće ako i Srbija i Kosovo odluče da urade ono što je neophodno, da ostvare napredak i na ovaj način je, mislim, važno da Kosovo vidi da napredovanjem takođe doprinosite evropskom cilju držanja Rusije van Balkana. I to je očigledno snažan signal na koji gospodin Vučić mora da reaguje.
Moj utisak je da u Beogradu možete videti veću fleksibilnost i veći realizam da je nedavno odlučeno da je partner Srbiji Evropska unija a ne u Rusiji. Mislim da će Evropa posle rata, posle Putinove ere, moći da ponovo uspostavi korektne odnose s Rusijom, ali to je, naravno, daleko. Ali ono što se dešava sada u ovim pregovorima, u vođenju dijaloga, jeste zapravo važan deo da se pojača bezbednost, sveukupna bezbednost na Zapadnom Balkanu i šire u Evropi.
RSE: Moje poslednje pitanje, da li verujete ili da li vidite, jer kada je dijalog počeo 2011. i onda cele ove decenije, govorilo se da dijalog treba da vodi ka uzajamnom priznanju između Kosova i Srbije. Da li vidite da se ovo dešava s ovim evropskim predlogom. Da li mislite da je ovo pravi put da se ide u tom smeru?
Petrič: Još nismo tamo, ali mislim da su preduzeti pravi koraci. Na ovaj način ohridski sastanak je bio, kao što ste rekli na početku, prilično značajan. Možda će istoričari, budući istoričari, reći da je u Ohridu zapravo napravljen proboj.
