"Vrijeme je da lideri Kosova i Srbije i cijelog Zapadnog Balkana pokažu hrabrost i iskažu zajedničku odgovornost za uspjeh pristupanja regiona Evropskoj uniji", istakao je visoki evropski predstavnik za zajedničku inostranu politiku i bezbjednost Josep Borrell pred planirani sastanak lidera Kosova i Srbije u Ohridu 18. marta.
U ličnom blogu koji je Borrell ove nedelje posvetio susretu u Ohridu, šef evropske diplomatije je naglasio da bi se otvorio put ka postizanju cilja pridruživanja Evropskoj uniji (EU), Srbija i Kosovo moraju da normalizuju odnose jer se ovo, prema njemu ne može zaobići.
U blogu Borrella stoji da će sastanak na vrhu Beograda i Prištine koji se održava u Ohridu u Sjevernoj Makedoniji biti drugačiji od prethodnih jer će se razgovori fokusirati na "Provedbeni aneks nedavnog sporazuma sa Evropskom unijom (EU) koji će rezultirati dalekosežnom normalizacijom odnosa između Kosova i Srbije".
"Niko nikada nije rekao da će tako monumentalan zadatak kao što je omogućavanje sporazuma o normalizaciji biti lak. Bilo je uspona i padova, a prečesto su se pitanja koja se smatraju malim i tehničkim pokazala veoma osjetljivim i političkim, sa potencijalnom da prerastu u nasilje", ocijenio je Borrell u blogu.
Osvrćući se na posljednji sastanak lidera, koji je u Briselu održan 27. februara, Borrell je ponovio da su se lideri Kosova i Srbije saglasili da nisu potrebne dalje diskusije o Prijedlogu EU o putu normalizaije odnosa između Kosova i Srbije.
"Ovo nije mali podvig i važan korak napred. Ali to još nije gotova stvar", ocijenio je Borrell.
On je istakao da je ruska agresija na Ukrajinu promijenila sliku te da dijalog nije samo o Kosovu i Srbiji već se treba posmatrati u aktuelnom širem geopolitikom kontekstu, odlučujućem trenutku u evropskoj istoriji.
"Ali umjesto da napredujemo ka velikoj slici normalizacije odnosa kako bismo Evropu učinili bezbjednijom i obezbijedili bolju budućnost za ljude u regionu, naše vrijeme i energija su apsorbovani upravljanjem krizama, barikadama i prijetnjama nasiljem sa jednim rokom za drugim u drugoj polovini 2022. Nije bilo lako smiriti situaciju i izbjeći potpuni sukob, ali uspeli smo", naveo je šef evropske diplomatije Josep Borrell.
On je u blogu potvrdio da je upravo "ovaj začarani krug kriza na ivici eskalacije ili čak nasilja morao je da prestane" i to je bio razkog zašto je prošle jeseni izrađen prijedlog koji je potom predat predjsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i premijeru Kosova Albinu Kurtiju.
O prijedlogu EU su se premijer Kosova Albin Kurti i predsjednik Srbije Aleksandar Vučić usaglasili na sastanku u Briselu 27. februara.
Sastanak u Ohridu 18. marta ima cilj da se postigne dogovor o ispunjavanju sporazuma koji ima podršku Brisela, kako je napomenuo i Miroslav Lajčak, specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine tokom posjete Beogradu 14. marta.
U Beogradu je 15. marta boravio izaslanik SAD, Gabriel Escobar koji se sastao sa predsjednikom Vučićem.
Na sastanku se razgovaralo, kako se navodi u saopštenju Predsjedništva Srbije, o procesu normalizacije odnosa sa Kosovom, formiranju Zajednice opština sa srpskom većinom i "mogućnostima za pronalaženje kompromisnih i održivih rješenja u dijalogu koji se vodi uz posredstvo Evropske unije".
- Ambasador SAD u Prištini o predlogu EU za Kosovo i Srbiju: Nema boljeg sporazuma
- Lajčak nakon razgovora sa Vučićem: Finaliziramo pripreme za Ohrid
- Vučić saopštio da je imao 'otvoren i korektan' razgovor sa Eskobarom
Premijer Kosova Aljbin Kurti i predsednik Srbije Aleksandar Vučić će se 18. marta sastati u Ohridu, te se očekuje da se dvojica lidera usaglase oko izrade mape puta za implementaciju evropskog prijedloga.
Kosovo i Srbija su do sada u okviru dijaloga, koji se od 2011. vodi posredstvom EU, postigli preko 30 sporazuma ali većina njih nije u potpunosti realizovana na terenu.
Dokument od 11 članova - koji je EU objavila 27. februara - ne spominje posebno uzajamno priznanje, za koje je Vlada Kosova rekla da bi trebalo biti u središtu konačnog sporazuma o normalizaciji odnosa.
U njemu se međusobno priznanje ne pominje eksplicitno ali se u članu dva navodi da strane moraju poštovati nezavisnost, autonomiju i teritorijalni integritet, pravo na samoopredjeljenje, zaštitu ljudskih prava i nediskriminaciju.
