Dostupni linkovi

Borrell očekuje nacionalno jedinstvo za ustavne promene u Severnoj Makedoniji 


Sastanak 16. po redu Vijeća za stabilizaciju i pridruživanje, Skoplje, 17. marta 2023.
Sastanak 16. po redu Vijeća za stabilizaciju i pridruživanje, Skoplje, 17. marta 2023.

Visoki evropski predstavnik za spoljne poslove Žozep Borelj (Josep Borrell) nazvao je ovu godinu ključnom za evropske integracije Severne Makedonije, u kojoj se očekuju ustavne promene za otvaranje klastera pregovora sa Evropskom unijom (EU).

Borelj je u zvaničnoj poseti Skoplju 17. marta sa evropskim komesarom za proširenje Oliverom Varheljijem.

Evropske diplomate čekaju rezultate istrage o korupciji na visokom nivou. Sve političke partije treba da preuzmu odgovornost i iskreno rade na nastavku evropskog puta, poruka je koju je u Skoplju poslao visoki predstavnik za spoljnu politiku EU, Žozep Borelj nakon sastanka Saveta za stabilizaciju i pridruživanje.

Naveo je da je poruka proizašla iz sastanka jasna , budućnost Severne Makedonije je u okviru Evropske unije i da je za to neophodno sprovesti reforme koje uvode evropske standarde i unapređuju odnose sa susedima.

"To uključuje stvaranje uslova za usvajanje ustavnih amandmana. Ova godina je ključna, posle julskog ugovora, ovo je najbolja ponuda koju možete dobiti. Nije realno očekivati da se ovo ponovo otvori i da bude deo pregovora", kazao je Borelj.

Naglasio je da je vreme da sve političke partije preuzmu odgovornost i pošteno rade da nastave tim putem.

Uslovi za ustavne promene

Bez ustavnih amandmana kojima će Bugari biti uključeni u Preambulu, zemlja neće moći da pređe sa procesa skrininga na sledeću fazu – otvaranje klastera i poglavlja za pregovore sa EU.

Za to je potrebna dvotrećinska većina u parlamentu, odnosno podrška dela poslanika opozicije, koji za sada tvrde da neće glasati "za".

Borelj je optimista da će uskoro doći do promena i da će aktivno raditi na tome da do toga dođe. On je podsetio da je Severna Makedonija obećala da će promeniti svoj Ustav.

"Severna Makedonija se obavezala da će izmeniti Ustav. Obavezala se da ga izmeni i u njega uključi građane koji žive u granicama države i koji su pripadnici drugih nacionalnosti kao što su Bugari", kazao je.

Dodao je da tu nema ništa čudno, jer ako se pogleda Ustav najmlađe članice EU, Hrvatske, ona ima najmanje 22 zajednice koje žive u zemlji.

"Mislim da vaša zemlja predstavlja odličan primer multietničkog društva. Ulaskom u EU ne ugrožavate svoj identitet, vaš identitet će biti apsolutno očuvan“, rekao je Borelj.

Na sastanku u Skoplju zaključeno je da su potrebni stalni napori da se obezbedi nezavisnost, profesionalizam, transparentnost i nepristrasnost pravosudnog sistema.

Posebno je važno da Severna Makedonija, rečeno je, nastavi sa istragama, gonjenjima i pravosnažnim presudama u slučajevima korupcije, uključujući i na visokom nivou.

Šta kaže premijer?

Premijer Severne Makedonije Dimitar Kovačevski je istakao da prvi put postoji rizik da se zemlja iznutra zaustavi na putu evropskih integracija. Odgovornost je prebacio na opoziciju.

"Jedinu prepreku koju, prvi put od postojanja ove države nezavisne Republike Makedonije i Severne Makedonije, ne može da postavi niko spolja, prvi put se može desiti da sami sebe blokiramo, zbog neodgovornog i neodlučnog strateškog ponašanja opozicionih partija u državi", rekao je Kovačevski.

Uz skrining koji je trenutno u toku u Briselu, urađena je detaljna analiza zemlje pregovarača i detalji o tome kako će pregovori teći.

Proces skrininga je zvanično počeo u julu prošle godine nakon što je u Skupštini usvojen takozvani "francuski predlog", koji je nadjačao bugarski veto.

Njime je, pored Kopenhaških kriterijuma i kriterijuma procesa stabilizacije i pridruživanja, upućen zahtev za sprovođenje Prespanskog i Ugovora o prijateljstvu sa Bugarskom, kao i protokola za njihovu primenu na novom nivou, uz zahtev o "vidljivim rezultatina".

Na sastanku u Skoplju razgovarano je o napretku zemlje u pripremama za pregovore o članstvu u EU, kao i o realizovanim zadacima iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Ovaj sporazum je na snazi od 2004. godine, a potpisao ga je u Luksemburgu 2001. godine tadašnji premijer Ljubčo Georgievski.

Evropske diplomate su podsetile na paket od 72 miliona evra koji je nedavno stigao u makedonski budžet namenjen za najugroženije kategorije građana pogođene energetskom krizom, kao i na druge grantove koje je zemlja dobila u okviru plana ekonomskih investicija.

Borelj je najavio i dodatnih devet miliona evra iz mirovnog instrumenta za nadogradnju opreme oružanih snaga.

Borelj i Varhelji su u Skoplje stigli iz Tirane, gde su dan ranije zajedno sa albanskim premijerom Edijem Ramom održali 12. sastanak Saveta za stabilizaciju i pridruživanje EU i Albanije.

Visoki predstavnik za spoljnu politiku EU, Borelj će u subotu, 18. marta, u Ohridu učestvovati na sastanku dijaloga Beograda i Prištine.

* Priredila Tamara Dičoska

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG