Srbija je jedina zemlja iz Zapadnog Balkana koja se nije usaglasila sa odlukom Evropske unije (EU) o uvođenu novih sankcija protiv Irana.
Ovo je potvrđeno iz saopštenja koje je izdao visoki EU predstavnik za zajedničku spoljnu politiku i bezbednost, Josep Borrell (Žozep Borelj) gde je on naglasio da su se sa odlukom EU usaglasile zemlje kandidati Severna Makedonija, Crna Gora, Albanija, Ukrajina, Republika Moldavija i Bosna i Hercegovina, kao i Island, Lihtenštajn i Norveška koje su članice Evropskog ekonomskog prostora.
"Ove zemlje će obezbediti da njihove nacionalne politike budu u skladu sa ovom Odlukom Saveta o sprovođenju. Evropska unija prima na znanje ovu posvećenost i pozdravlja je", navodi se u Borrellovom saopštenju.
Evropska unija je 20. februara zamrznula imovinu i objavila je viznu zabranu iranskom ministru obrazovanja Jusufu Nuriju i ministru kulture Muhamedu Mehdiju Esmailiju u sklopu petog kruga sankcija Iranu.
Prema podacima objavljenim u Službenom glasniku EU, nove mere usmerene su protiv 32 pojedinca i dve firme, poslanika, zvaničnika pravosuđa i zatvorskih službi optuženih za umešanost u represalije protiv demonstranata.
Srbija je zemlja kandidat koja se smatrala liderom u regionu u procesu prisutpnih pregovora. Međutim, zemlja nije učinila niti jedan korak u ovom pravcu u prethodnoj godini, jer odbija da uvede sankcije protiv Rusije u svetlu agresije na Ukrajinu.
EU je uvela deset paketa sankcija protiv Rusije, a Srbija se nije usaglasila ni sa jednom odlukom. Sve ostale zemlje regiona se redovno usklađuju sa evropskom politkom sankcija protiv Rusije.
Stopa usklađenosti Srbije sa evropskom zajedničkom spoljnom politikom je zbog toga "značajno smanjena" što je potvrđeno i u godišnjem izveštaju Evropske komisije.
Od zemalja kandidata za punopravno članstvo u EU se očekuje da progresivno usklade njihove spoljne politike sa politikama EU.
