Bivši predsednik Rusije Dmitrij Medvedev, blizak šefu države Vladimiru Putinu, upozorio je u četvrtak, 19. januara, NATO da bi poraz Rusije u Ukrajini mogao da izazove nuklearni rat.
"Poraz nuklearne sile u konvencionalnom ratu može izazvati nuklearni rat. Nuklearne sile nikada nisu izgubile velike sukobe od kojih zavisi njihova sudbina", naveo je na Telegramu Medvedev, zamenik predsednika Saveta za bezbednost Rusije.
Medvedev, predsednik Rusije od 2008. do 2012. godine, kazao je da bi ministri odbrane članica NATO-a, koji će sutra u vazduhoplovnoj bazi Ramštajn u Nemačkoj razgovarati o strategiji Zapada protiv Rusije, trebalo da razmisle o rizicima njihove politike, prenosi agencija Rojters.
Rusija i SAD, daleko najveće nuklearne sile, poseduju oko 90 odsto nuklearnih bojevih glava u svetu. U Rusiji konačnu odluku o upotrebi nuklearnog oružja donosi Putin.
Dok je NATO superioran nad Rusijom kada je reč o konvencionalnom naoružanju, Rusija je u prednosti nad alijansom u Evropi kada je u pitanju nuklearno oružje.
Upitan da li izjava Medvedeva ukazuje da Rusija podiže krizu na novi nivo, portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da "apsolutno ne znači to".
Peskov je kazao da su komentari Medvedeva potpuno u skladu sa ruskom nuklearnom doktrinom koja dozvoljava nuklearni udar nakon "agresije na Rusiju konvencionalnim oružjem kada je opstanak države ugrožen".
Poglavar Ruske pravoslavne crkve, patrijarh Kiril upotrebio je sličan ton kao Medvedev, navodeći da bi pokušaj uništenja Rusije značio kraj sveta.
"Molimo se Gospodu da privede lude razumu i pomogne im da shvate da će svaka želja da se uništi Rusija značiti kraj sveta", naveo je patrijarh Kiril u besedi.
'Egzistencijalna bitka'
Putin predstavlja rusku "specijalnu vojnu operaciju" u Ukrajini kao egzistencijalnu bitku sa "agresivnim i arogantnim Zapadom" upozorivši da će Rusija upotrebiti sva raspoloživa sredstva da zaštiti sebe i svoj narod.
Ruska invazija na Ukrajinu 24. februara izazvala je jedan od najsmrtonosnijih evropskih sukoba od Drugog svetskog rata i najveću konfrontaciju između Moskve i Zapada od Kubanske raketne krize 1962. godine.
Sjedinjene Države i njihovi saveznici osudili su rusku invaziju na Ukrajinu kao imperijalno otimanje zemlje, dok je Ukrajina obećala da će se boriti dok i poslednji ruski vojnik ne bude izbačen sa njene teritorije.
Od mračne novogodišnje poruke u kojoj se Zapad opisuje kao istinski neprijatelj Rusije u ratu protiv Ukrajine, Putin je poslao nekoliko signala da Rusija neće odustati. On je poslao hipersonične projektile na Atlantik i imenovao načelnika štaba ruske vojske generala Valerija Gerasimova da vodi rat u Ukrajini.
Putin je u sredu rekao da moćni vojno-industrijski kompleks Rusije povećava proizvodnju i da je to jedan od glavnih razloga zašto će njegova zemlja prevladati u Ukrajini.
Vašington nije u javnosti izneo detalje šta bi uradio ako bi Putin naredio prvu upotreba nuklearnog oružja u ratu od kada su Sjedinjene Države bacile atomske bombe na japanske gradove Hirošimu i Nagasaki 1945. godine.
Direktor američke Centralne obaveštajne agencije Vilijam Berns upozorio je u novembru šefa Spoljne obaveštajne službe Rusije Sergeja Nariškina o posledicama upotrebe nuklearnog oružja.
Rusija ima 5.977 nuklearnih bojevih glava, dok Sjedinjene Države imaju 5.428, Kina 350, Francuska 290 i Velika Britanija 225, prema podacima Federacije američkih naučnika.
Medvedev, 57, koji se svojevremeno predstavljao kao reformator spreman da radi sa Sjedinjenim Državama na liberalizaciji Rusije, od rata se preobrazio kao javno najradikalniji član Putinovog kruga.
On je rekao da nuklearni rizici zbog ukrajinske krize treba da budu očigledni svim zapadnim političarima koji su "sačuvali bar neke obrise inteligencije".
