Ultranacionalistički ministar izraelske vlade posetio je u utorak sveto mesto u Jerusalimu, prvi put otkako je nova krajnje desničarska vlada premijera Benjamina Netanjahua stupila na dužnost prošle nedelje.
Poseta je izazvala žestoku osudu širom muslimanskog sveta i snažan ukor iz Sjedinjenih Država, piše agencija Asošijejted pres (AP).
Netanjahu je pokušao da umanji incident, ali poseta ministra za nacionalnu bezbednost Itamara Ben-Gvira uznemirila je i neprijatelje i saveznike koji su izrazili sumnje u sastav nove vlade krajnje desnice.
Ben-Gvir, vođa naseljenika sa Zapadne obale koji crpi inspiraciju od rasističkog rabina, ušao je na mesto poznato Jevrejima kao Hramska gora, a muslimanima kao Plemenito svetilište, uz veliki kontingent policajaca.
Njegovi planovi za posetu, najavljeni ranije ove nedelje, izazvali su pretnje militantne grupe Hamas u Gazi.
„Izraelska vlada se neće predati ubilačkoj organizaciji, podloj terorističkoj organizaciji“, rekao je Ben-Gvir, poznat po svojoj antiarapskoj retorici i provokativnim potezima, u video snimku snimljenom tokom posete.
Zašto je važna Hramska gora?
Opisujući Hramsku goru kao „najvažnije mesto za jevrejski narod“, on je osudio ono što je nazvao „rasističkom diskriminacijom“ protiv poseta Jevreja tom mestu. Sa Kupolom na steni u pozadini i mašući kameri, rekao je da će se posete nastaviti.
Ovo mesto je najsvetije mesto u judaizmu, dom drevnih biblijskih hramova. Danas se u njoj nalazi džamija Al Aksa, treća najsvetija lokacija u islamu.
Otkako je Izrael zauzeo ovo mesto 1967. godine, Jevrejima je bilo dozvoljeno da posećuju, ali ne i da se mole.
Ben-Gvir je dugo pozivao na bolji pristup Jevreja svetom mestu. Palestinci smatraju džamiju nacionalnim simbolom i takve posete vide kao provokativne i kao potencijalnu preteču da Izrael preuzme kontrolu nad kompleksom.
Većina rabina zabranjuje Jevrejima da se mole na tom mestu, ali poslednjih godina je sve veći pokret Jevreja koji podržavaju bogosluženje tamo.
Ova lokacija je bila poprište čestih sukoba između palestinskih demonstranata i izraelskih snaga bezbednosti, poslednji put u aprilu prošle godine.
Iako je poseta u utorak prošla bez incidenata, američki ambasador Tom Nides rekao je da je „bio veoma jasan u razgovorima sa izraelskom vladom po pitanju očuvanja statusa kvo u jerusalimskim svetim mestima. Akcije koje to sprečavaju su neprihvatljive“.
Kritike i negodovanja
Ujedinjeni Arapski Emirati, Bahrein, Saudijska Arabija, Katar, Kuvajt, Jordan i Egipat osudili su čin izraelskog ministra. Pozvali su Izrael da „zaustavi ozbiljna i provokativna kršenja koja se tamo dešavaju“.
Turska, koja je tek nedavno ponovo uspostavila pune diplomatske veze sa Izraelom, osudila je, kako je rekla, "provokativnu akciju" Ben-Gvira. Pozvala je Izrael „da se ponaša odgovorno“, rekavši da bi takve posete mogle „prouzrokovati eskalaciju u regionu“.
Tenzije zbog spornog mesta podstakle su prošle runde nasilja.
Poseta tadašnjeg opozicionog lidera Arijela Šarona u septembru 2000. godine dovela je do sukoba koji su postali poznati kao drugi palestinski ustanak.
Sukobi između izraelskih snaga bezbednosti i palestinskih demonstranata u i oko tog mesta podstakli su 11-dnevni rat sa Hamasom 2021.
Portparol Hamasa Hazem Kasem rekao je da je poseta Ben-Gvira "nastavak cionističke okupacione agresije na naša sveta mesta i rata protiv našeg arapskog identiteta".
„Naš palestinski narod će nastaviti da brani svoja sveta mesta i džamiju Al Aksa“, rekao je on.
Libanska grupa Hezbolah, koja se borila protiv Izraela u jednomesečnom ratu 2006. godine, saopštila je da poseta preti da „raznese region“.
Odgovarajući na negodovanje, Netanjahu je kasno u utorak rekao da Izrael ostaje privržen "strogo održavanju statusa kvo" na tom mestu.
Netanjahu se vratio na funkciju premijera u šestom mandatu prošle nedelje predvodeći najreligiozniju desničarsku vladu u istoriji zemlje.
Izrael je zauzeo Stari grad Jerusalim, sa svetim mestima tri monoteističke vere, zajedno sa ostatkom istočnog Jerusalima, Zapadne obale i pojasa Gaze u bliskoistočnom ratu 1967. godine.
Palestinci traže te teritorije za buduću nezavisnu državu, sa istočnim Jerusalimom kao glavnim gradom.
Izrael je anektirao istočni Jerusalim u potezu koji većina međunarodne zajednice ne priznaje i smatra taj grad svojom nepodeljenom, večnom prestonicom.
Tvrdnje o vlasništvu nad spornom lokacijom leže u srcu izraelsko-palestinskog sukoba, podseća agencija Asošijejted pres.
