Nadležne institucije Srbije za sada ćute o slučaju južnokorejskog državljanina Do Kvona (Do Kwon), optuženog za 40 milijardi dolara vrednu prevaru u kripto valutama, za koga se veruje da se krije u Srbiji.
Prema pisanju Fajnenšl tajms (The Financial Times), potraga južnokorejskih vlasti za čovekom koji se suočava sa optužbama za prevaru i kršenje zakona o tržištu kapitala seže do Srbije, zbog čega nastoje da ostvare saradnju sa vlastima u Beogradu.
Britanski list se u članku objavljenom 12. decembra poziva na izjave južnokorejskih tužioca.
Bez odgovora vlasti u Beogradu i Ambasade Južne Koreje
Ministarstvo pravde Srbije i Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) nisu odgovorili na upit Radija Slobodna Evropa (RSE) da li su ih kontaktirali nadležni organi Južne Koreje povodom ovog slučaja i zatražili lociranje, hapšenje ili izručenje njihovog državljanina.
Odgovor je izostao i od Ministarstva spoljnih poslova Srbije, koje bi bilo prva adresa u slučaju da se Južna Koreja obratila Srbiji o ovom slučaju.
Ambasada Južne Koreje u Beogradu takođe nije odgovorila na upit RSE da li su se organi te države obratili nadležnim institucijama u Beogradu.
Južna Koreja i Srbija inače nemaju sporazum o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima, kojim se reguliše izručenje, ali su obe zemlje pristupile Evropskoj konvenciji o izručenju (ekstradiciji).
Ko je Do Kvon?
Do Kvon je 2019. u Forbsovu listu 30 najuspešnijih ljudi u Aziji ispod 30 godina starosti.
Na sajtu se navodi da je jedan osnivača kompanije Teraform Labs. Kompaniju je osnovao, navodi Forbs, koristeći blokčejn tehnologije "kako bi razvio efikasniji sistem plaćanja".
"Istoimena kripto valuta sa fiksnom cenom (stablecoin, prim. aut.) privukla je 40 miliona korisnika kada je lansirana u januaru 2018. godine", navodi se u kratkoj biografiji Do Kvona na sajtu Forbsa.
Nakon što su u maju 2022. njegove dve kripto valute Terra i Luna, doživele potpuni krah, a vrednost im se spustila skoro do nule i nanela finansijsku štetu investitorima od oko 40 milijardi dolara, vlasti u Seulu su u septembru izdale nalog za njegovo hapšenje.
Nalog je izdat pod optužbom za prevaru i kršenje zakona o tržištu kapitala.
Na Interpolovoj crvenoj poternici
Kvon se ubrzo po izdavanju naloga za njegovo hapšenje u Južnoj Koreji na zahtev Seula našao na Interpolovoj crvenoj poternici.
Prema Interpolu, kada se osoba nađe na 'crvenoj poternici' ta međunarodna policijska organizacija obaveštava organe za sprovođenje zakona širom sveta da lociraju i privremeno uhapse begunca, a zatim da ga izruče njegovoj matičnoj zemlji.
To znači da, ukoliko bi Kvon bio uhapšen van teritorije Južne Koreje, obaveza vlasti te zemlje bi bila da ga izruči.
Sam Kvon je negirao da je kriv za krah kriptovaluta koje je lansirala njegova kompanija, ali i da beži od pravde.
Nakon što je izdat nalog za njegovo hapšenje u postu na Tviteru je naveo:
"Nisam 'u begu' niti bilo šta slično - za bilo koju vladinu agenciju koja je izrazila interesovanje da komunicira, mi smo spremni da u potpunosti sarađujemo i nemamo ništa da krijemo", naveo je Kvon 17. septembra.
Nakon medijskih natpisa da se Kvon nalazi u Srbiji, uvidom u bazu podataka Agencije za privredne registre, RSE nije detektovao da je pod njegovim imenom registrovano preduzeće u Srbiji niti da u nekom drugom ima vlasnički udeo.
RSE je Kvonu poslao pitanja o navodima preko društvenih mreža, ali do objave teksta odgovori nisu stigli.
Južna Koreja svoj prvi procvat u kripto valutama doživela je 2017. godine da bi dve godine kasnije postala jedno od najvećih tržišta za virtuelne valute na svetu.
Godine 2019. bila je rangirana kao treća država na svetu po vrednosti kripto valuta, iza Sjedinjenih Američkih Država (SAD) i Japana.
Krajem prošle godine ukupna vrednost kripto valuta u toj zemlji dostigla je vrednost od oko 46 milijardi američkih dolara, sa više od 15 miliona registrovanih korisnika usluga platformi za trgovanje kriptovalutama, prema podacima državne Komisije za finansijske usluge.
Slučajevi 'begunaca od pravde' u Srbiji
Ukoliko se Kvon zaista nalazi u Srbiji, to ne bi bio prvi put da su 'begunci od pravde' pokušali svoje utočište da nađu na teritoriji Srbije.
Vlada Srbije je 2019. dodelila državljanstvo bivšoj premijerki Tajlanda Jingluk Šinavatri, koja je u svojoj zemlji osuđena na pet godina zatvora, zbog čega je u bekstvu.
Bivša premijerka Tajlanda je primljena u srpsko državljanstvo na osnovu člana Zakona o državljanstvu koji između ostalog predviđa prijem u državljanstvo u slučajevima kada to "predstavlja interes za Republiku Srbiju".
Vlada Srbije, kao ni MUP u čijoj je nadležnosti dodeljivanje državljanstava nikada nisu odgovorili na upit RSE na osnovu čega je Šinavatra postala državljanka Srbije.
Počasni konzulat Kraljevine Tajland u Beogradu u odgovoru za RSE je tada naveo da je "zatečen situacijom" i da je zatražio povratne informacije od vlasti u Srbiji.
Slučaj Cvetana Vasileva
Državljanin Bugarske, biznismen Cvetan Vasilev, u svojoj zemlji optužen zbog sumnje da je proneverio novac i doprineo najvećoj bankarskoj krizi u toj zemlji, prema navodima bugarskog tužilaštva, Vasilev je 2014. godine izbegao u Srbiju.
Sedam godina, sve do 2021. trajao je sudski postupak u Srbiji za njegovo izručenje Bugarskoj, da bi u martu 2021. Apelacioni sud u Beogradu treći put ukinuo rešenje Višeg suda o njegovom izručenju.
U međuvremenu, ime Cvetana Vasileva je u avgustu 2022. uklonjeno sa sajta Interpola te za njim od tada ne postoji poternica te međunarodne organizacije.
To je Vasilev potvrdio za bugarski servis Radija Slobodna Evropa (RSE).
Međunarodna organizacija kriminalističke policije odlučila je da izbriše sve podatke u svom sistemu koji se odnose na Vasileva jer slučaj više ne ispunjava uslove Interpola.
Međutim, to što više nije na Interpolovoj poternici, Vasileva ne amnestira optužbi u Bugarskoj.
Srbija kao 'sigurno utočište' za Svetozara Marovića
Nekadašnji predsednik Državne zajednice Srbije i Crne Gore Svetozar Marović, 2016. osuđen u Crnoj Gori na zatvorsku kaznu zbog višemilionskih malverzacija takođe je našao utočište u Srbiji.
Marović je nakon priznavanja krivice pred pravosudnim organima Crne Gore pušten iz pritvora i prebegao je u Srbiju.
Vlasti u Beogradu ga do danas nisu izručili Srbiji uprkos tome što su vlasti u Crnoj Gori više puta slali zamolnicu za njegovo izručenje.
Tadašnji premijer Crne Gore (sada u tehničkom mandatu) Dritan Abazović je u junu ove godine naveo da se Marović i dalje nalazi u Srbiji.
Slučaj bivšeg ukrajinskog obaveštajca
Protiv bivšeg pripadnika ukrajinske bezbednosne službe Andrija Naumova, koga vlasti u Ukrajini potražuju zbog sumnji za zloupotrebi službenog položaja, pred Višim sudom u Nišu vodi se postupak o njegovom izručenju.
Zamolnica Ukrajine za njegovo izručenje na adresu suda u Srbiji stigla je u oktobru.
Naumov se nalazi u pritvoru u Srbiji od juna ove godine kada je uhapšen pri pokušaju prelaska granice Srbije sa Severnom Makedonijom sa više stotina hiljada evra i dolara i dijamantima.
U Srbiji se odvojeno od postupka za izručenje protiv njega vodi istraga zbog pranja novca.
Naumov je na ročištu u novembru negirao krivicu za ono što mu ukrajinske vlasti stavljaju na teret. Ujedno se protivi izručenju jer tvrdi da bi mu bezbednost ukoliko bi bio izručen Ukrajini, "bila ugrožena".
Facebook Forum