Rezolucija Evropskog parlamenta (EP) je snažan politički signal Srbiji da uvede sankcije Rusiji, izjavio je za Radio Slobodna Evropa (RSE) izvestilac EP za Srbiju Vladimir Bilčik 23. novembra, neposredno posle usvajanja Rezolucije.
Više od 500 poslanika glasalo za to da se pregovori sa Srbijom uslove uvođenjem sankcija Rusiji i napretkom u evropskim reformama.
Taj dokument nije pravno obavezujući za evropske institucije i države članice. U Rezoluciji je Evropski parlament dao preporuke za buduću politiku proširenja Evropske unije.
Bilčik objašnjava da zahtevi u Rezoluciji nisu novi. U dokumentu je, kako je rekao, formulisano ono što Evropska unija (EU) postavlja pred Srbiju od februara 2022. godine, kada je počela ruska agresija na Ukrajinu.
"Usklađivanje sa spoljnom politikom EU je oduvek bio važan uslov, čija je važnost dvostruko naglašena od kako je Rusija izvršila brutalnu invaziju na Ukrajinu", dodao je.
Kako je istakao, "niko ne zaustavlja pregovore niti usporava proces pridruživanja EU".
"Ali vrlo jasno kažemo – do napretka (u pregovorima) može doći, samo ukoliko se vide jasni potezi ka strateškom cilju koji je Srbija sebi zacrtala", zaključio je Bilčik.
Od 2014. godine, kada je Srbija i zvanično otpočela pregovore sa EU, briselski zvaničnici su kao glavnu prepreku u evrointegracijama isticali odnos Srbije i Kosova. Pod okriljem EU vode se pregovori dve države, a Srbija ne priznaje nezavisnost bivše južne pokrajine, proglašenu 2008. godine.
Kao problemi Srbije su se nabrajali i stanje vladavine prava – borba protiv korupcije, nezavisnost pravosuđa i procesuiranje ratnih zločina iz devedesetih, ali i neusklađenost sa spoljnom politikom EU i pre ruske invazije u februaru 2022.
Otvaranje poglavlja stoji od decembra 2021. godine. Tada je Srbija zvanično otvorila otvorila prvi klaster - set poglavlja u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom po novoj metodologiji usvojenoj početkom 2020 godine.
- U Evropskom parlamentu nastavak pregovora sa Srbijom uslovljen sankcijama protiv Rusije
- Varhelyi najavio mogućnost da Srbija ne otvori nijedan klaster ove godine
Srbija je do sada otvorila 22 poglavlja u pregovorima, od ukupno 35. Privremeno su zatvorena samo dva.
U Rezoluciji usvojenoj 23. novembra, Evropski parlament traži da se preispitaju i evropski fondovi za Srbiju i da se finansiranje uslovi ponašanjem Srbije, naročito u spoljnoj politici.
Upitan da li postoji rizik za finansiranje Srbije iz EU, Bilčik je odgovorio:
"Dokle god Srbija ostaje na evropskom putu, ne vidim da postoji rizik za finansiranje iz fondova Unije".
Bespovratna sredstva EU Srbiji do danas iznose 3,688 milijardi evra i EU je "daleko najveći donator u Srbiji", podaci su Evropske delegacije u Srbiji.
Evropska unija je i najveći spoljnotrgovinski partner Srbije – u EU je prošle godine otišlo 65 odsto srpskog izvoza. Evropske kompanije su najveći investitori, sa više od 60 posto investicija u proteklih 12 godina.
Investicije EU u Srbiju 2010-2020.
'Nisu novi zahtevi i uslovi'
RSE: "Pristupni pregovori sa Srbijom treba da napreduju samo ako zemlja podrži sankcije EU protiv Rusije i ostvari značajan napredak u evropskim reformama" – to je deo Rezolucije koju je 23. novembra usvojio Evropski parlament.
Ali dokument nije ni pravno ni politički obavezujući za druge institucije EU, niti za države članice.
Dakle, kakav ishod očekujete – da li će pregovori EU sa Srbijom biti uslovljeni sankcijama Kremlju i napretkom u vladavini prava?
Bilčik: Danas (23. novembra) smo u Evropskom parlamentu usvojili politički dokument. To je politički signal. Reč je političkim preporukama koje, s obzirom na podršku koju su dobile na glasanju, predstavljaju snažan glas Evropskog parlamenta. Poslat je veoma važan signal zemljama članicama Evropske unije, Evropskoj komisiji, ali pre svega našim partnerima u regionu, uključujući Srbiju.
Imajući u vidu diskusiju u Evropskom parlamentu, ali i na osnovu informacija koje sam dobio od država članica, mislim da je dalje otvaranje klastera usko vezano za to koliko će uverljiv biti utisak da su srpski partneri uz nas, kada je reč o ratu u Ukrajini
I da budem jasan, mi pred Srbiju ne postavljamo nove zahteve i uslove. Usklađivanje sa spoljnom politikom EU je oduvek bio važan uslov, čija je važnost dvostruko naglašena od kako je Rusija izvršila brutalnu invaziju na Ukrajinu.
Mi smo još februara ove godine (sa početkom ruske invazije), jasno stavili do znanja našim partnerima u regionu, uključujući i Srbiju, da očekujemo da budu uz nas, da stanu uz Evropu.
Ovo je naša politička poruka: "Niko ne zaustavlja pregovore, niko ne usporava proces pridruživanja EU, ali vrlo jasno kažemo – do napretka (u pregovorima) može doći samo ukoliko se vide jasni potezi ka strateškom cilju koji je Srbija sebi zacrtala".
Takođe, mislim da se mora mnogo raditi na poglavljima i klasterima koji su do sada otvoreni.
Imajući u vidu diskusiju u Evropskom parlamentu, ali i na osnovu informacija koje sam dobio od država članica, mislim da je dalje otvaranje klastera usko vezano za to koliko će uverljiv biti utisak da su srpski partneri uz nas, kada je reč o ratu u Ukrajini. Ali i uopšte, u ispunjavanju strateških interesa Srbije, a verujem da to ostaje članstvo u Evropskoj uniji.
'Od Srbije se očekuje usklađivanje sa evropskom politikom'
RSE: Rekli ste da je Rezolucija snažan politički signal, za nju je glasalo više od 500 poslanika Evropskog parlamenta. Kakvu reakciju očekujete od vlasti u Beogradu?
Bilčik: Baš danas (23. novembar), dok vodimo ovaj razgovor, u Strazburu (sedištu Evropskog parlamenta) je najmanje 13 poslanika Skupštine Srbije. Imali smo veoma otvorenu diskusiju, na prvom susretu poslanika Evropskog parlamenta i Skupštine Srbije od aprilskih izbora. To je dobra prilika za razmenu mišljenja.
I mi vrlo otvoreno kažemo: "Želimo da vidimo Srbiju u Evropskoj uniji. Želimo da vidimo kako Srbija napreduje na putu ka EU".
Razumemo da postoji niz pitanja i spremni smo da razgovaramo, ali postoje neke fundamentalne stvari koje se očekuju - jasan napredak Srbije, jasno usklađivanje sa evropskom politikom.
- Ambasador Češke: Sankcije Rusiji trenutno najveći izazov na putu Srbije u EU
- Opoziciona SSP traži da Srbija uskladi spoljnu politiku sa EU
To je i moja poruka našim partnerima: "Hajde da zajedno pronađemo način kako da se Srbija progresivno uskladi sa restriktivnim merama prema Rusiji, kako da se uskladi sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU u širem smislu, kako da se uskladi sa našim politikama u drugim oblastima koje imaju jaku spoljnu dimenziju".
Otvoren je poziv da razgovaramo - kako nešto možemo da zajedno uradimo zajedno i postignemo napredak, a ne da govorimo o tome kako nešto ne može da se uradi.
Evropski parlament u Rezoluciji usvojenoj 23. novembra nije saopštio ništa novo. Samo smo na papir stavili jasne poruke, koje su iz Evropske unije upućivane Srbiji još od februara 2022. godine (od početka ruske invazije na Ukrajinu).
'Udaljavanje od energetske zavisnosti od Rusije'
RSE: Od poslednjeg izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije, predstavnici vlasti su ponavljali da je Srbija "uradila sve", ali da su sankcije glavni kamen spoticanja zbog kojeg se ne otvaraju poglavlja. Koje su ostale prepreke? Na šta se misli kad se kaže, "očekuje se značajan napredak u evropskim reformama"?
Bilčik: Vrlo je jasno da nisu samo sankcije u pitanju.
Čekali smo mesecima na novu Vladu Srbije. Imao sam veoma dobar sastanak sa ministarkom za evropske integracije Srbije Tanjom Miščević 23. novembra u Strazburu. I ohrabren sam.
Ono što bismo želeli je napredak u svim oblastima – na primer, sprovođenje planiranih reformi u vladavini prava, razvoj slobodnih, jakih, nezavisnih medija, ali i važne odluke koje Srbija treba da donese u oblastima energetike i zaštite životne sredine.
Energetika i ekologija su povezane sa poslednjim otvorenim klasterom, ali su to istovremeno i vrlo važna strateška pitanja.
Posebno energetika, jer je bitno da se Srbija udalji od isključive energetske zavisnosti od Rusije.
Srbija nije jedina zemlja koja je potpuno zavisna od ruskog gasa i nafte, imamo i druge zemlje u Evropi, ali sve te zemlje rade na tome da postanu mnogo nezavisnije.
I EU pomaže, pomaže već mnogo, izgradnjom gasnog interkonektora sa Bugarskom.
Ali verujem da se više može učiniti za otvaranje energetskog sektora Srbije.
Smatram da Srbija treba da ima mnogo veću kontrolu snabdevanjem energijom i svojim energetskim resursima, a jedini način da se to postigne je evropski put i rad sa evropskim partnerima.
Gasni interkonektor je samo jedan od primera.
- Srbiju za Rusiju vezuju gas, nafta i zajednički stav o Kosovu
- Četvrt veka zavisnosti Srbije od ruskog gasa
To ide ruku pod ruku sa idejom da se obezbedi evropska budućnost Srbije. Da ne zavisi od drugih partnera, koji u ovom trenutku, nažalost, potkopavaju Evropu, napadaju Evropu i veoma direktno napadaju evropske vrednosti u Ukrajini.
Ohrabren sam sastancima sa poslanicima Srbije i ministarkom za evrointegracije i drago mi je što Srbija sada ima funkcionalnu Vladu i parlament. Treba da imamo otvorenu diskusiju.
Ja sam prijatelj Srbije, prijatelj evropske Srbije i želim da pomognem.
Ali za to mi je potrebna i pomoć iz Beograda.
Dakle, potreban mi je napredak koji može da napravi ova Vlada, da se uskladi sa politikom EU, koja se odnosi na rusku agresiju. To bi bio dobar signal da je Srbija uz nas i da napreduje ka evrointegracijama.
'Fondovi nisu u riziku dok je Srbija na evropskom putu'
RSE: Pregovarački proces, u smislu otvaranja i zatvaranja poglavlja sa Srbijom, već neko vreme teče sporo. Ali, ovom Rezolucijom, Evropski parlament traži i da se novac iz evropskih fondova uslovi ponašanjem Srbije, naročito na spoljnopolitičkom planu. Traži se preispitivanje evropskih fondova i projekata. Da li očekujete da će se to desiti? Da li je u ovom trenutku ugroženo finansiranje Srbije iz evropskih fondova?
Bilčik: Rekao bih da dokle god Srbija ostaje na evropskom putu, ne vidim da postoji rizik za finansiranje iz fondova Unije.
U EU oduvek važi princip "više za više" - što više uradite na putu ka Evropi, više novca možete da dobijete. Taj princip je prilično star, samo je dobio svoju formulaciju u Rezoluciji usvojenoj 23. novembra
Ali to mora biti istinska posvećenost - zasnovana na konkretnim koracima i ispunjenju zahteva. Naravno da su novčana sredstva vezana za to.
Mi čuvamo naše evropske fondove. Korišćenje tih fondova se razmatra širom Evropske unije, postoje komisije za to.
Kada vidimo problem, ne samo van granica EU u zemljama kandidatima, već i unutar Unije - mi delujemo. Tako, na primer, trenutno postupamo prema Mađarskoj ili Poljskoj.
Poruka (o finansiraju) nije jedinstvena za Srbiju, ali je vrlo jasna – čuvaćemo naše finansijske interese i investicije u evropsku budućnost Srbije. Naravno da je finansiranje vezano za evropski put Srbije i praćenje tog puta.
Znate, u Evropskoj uniji oduvek važi princip "više za više" - što više uradite na putu ka Evropi, više novca možete da dobijete. Taj princip je prilično star, samo je dobio svoju formulaciju u Rezoluciji usvojenoj 23. novembra.
