Lider socijalista Ivica Dačić vraća se na velika vrata u Vladu Srbije.
Osim što će biti ministar spoljnih poslova i zamenik premijera, Dačić će imati i funkciju koordinatora službi bezbednosti.
Tako Dačić i socijalisti nastavljaju desetogodišnju saradnju sa Srpskom naprednom strankom (SNS), okosnicom vladajuće koalicije, čiji je lider predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Socijalisti su bili partneri naprednjaka u vlasti i onda kada je SNS mogao samostalno da formira vladu.
SPS u javnosti važi za proruski orijentisanu stranku.
"Dačić ima u politici jednu bitnu logiku – da mirna voda i rezultati bregove rone", kaže za RSE Slavica Đukić Dejanović, visoka funkcionerka Socijalističke partije Srbije (SPS).
Poslovicom koja govori da se upornim radom dolazi do željenog cilja, Đukić Dejanović objašnjava to što je Dačić uspeo da sačuva partiju posle petooktobarskih promena.
Ona to smatra njegovim najvećim uspehom.
Ovaj nekadašnji omladinac Slobodana Miloševića politički je preživeo rušenje njegovog režima 5. oktobra 2000.
"I kada su zamišljali da ćemo da nestanemo sa političke scene mi smo se uzdigli kao feniks", poručivao je Dačić u kampanji pred izbore 2012.
Ne samo da nisu nestali sa političke scene, već su socijalisti deceniju i po manji partner u svakoj vladi.
Ivica Dačić je za to vreme bio ministar unutrašnjih poslova, premijer, šef diplomatije i predsednik Skupštine Srbije.
Dušan Spasojević, profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, to objašnjava time da je Socijalistička partija Srbije pragmatična stranka koja ima vrlo stabilno biračko telo.
"Dačić i socijalisti su bili korisni za skoro sve vlade i najveći deo vlada ih je želeo u svom sastavu", navodi on.
Socijalisti su još u ranim 2000. postali nezaobilazan faktor u formiranju vlada.
Oni su u par navrata kao manji partner nadomeštali potreban broj poslanika za formiranje vladajuće većine. Najpre Demokratskoj stranci 2008, a potom i Srpskoj naprednoj stranci 2012.
Još značajnija uloga – koordinator službi bezbednosti
Pored pozicija ministra i zamenika premijera, Dačić će u novom mandatu biti i koordinator službi bezbednosti.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u obraćanju javnosti 27. avgusta rekao da to ukazuje na poverenje koje ima prema Ivici Dačiću.
Za Slavicu Đukić Dejanović to znači da je dosadašnja saradnja SNS i SPS, predvođenih Aleksandrom Vučićem i Ivicom Dačićem, "opravdala ciljeve jačanja državotvornosti i boljeg kvaliteta života svakog građanina Srbije".
Biro za koordinaciju službi bezbednosti operativno usklađuje rad Bezbednosno-informativne agencije (BIA), Vojnobezbednosne agencije i Vojnoobaveštajne agencije, i koordinira njihove aktivnosti.
Politikolog Dušan Spasojević, ipak, ne misli da će funkcija koordinatora službi bezbednosti doneti Dačiću više moći.
"Dačić i Vučić sarađuju jako dugo i mislim da je to više ishod jednog ličnog odnosa a manje nečega što je vezano za izborne rezultate", naveo je Spasojević.
Samo tri godine u opoziciji
Socijalisti su najpre od 2004. do 2008. podržavali manjinsku vladu koju je vodio Vojislav Koštunica, tadašnji lider desno orijentisane Demokratske stranke Srbije.
Koštunica je kao kandidat demokratske opozicije pobedio na izborima za predsednika SR Jugoslavije 2000. lidera SPS-a Slobodana Miloševića.
Zatim su socijalisti 2008. omogućili Demokratskoj stranci da formira vladu.
Dačić je tada postao zamenik premijera i ministar unutrašnjih poslova. Sa tadašnjim liderom demokrata i predsednikom Srbije Borisom Tadićem potpisao je Deklaraciju o političkom pomirenju njihovih stranaka.
Tom Deklaracijom obavezali su se na prevazilaženje sukoba iz prošlosti, a kao cilj zacrtali učlanjenje Srbije u Evropsku uniju.
Četiri godine kasnije Dačić je omogućio Sprskoj naprednoj stranci da formira Vladu.
Za to je, iako manji partner u vladajućoj koaliciji, dobio mesto premijera, a zadržao je i funkciju ministra unutrašnjih poslova.
Potom je 2014. godine postao ministar spoljnih poslova i na toj funkciji je ostao do 2020. Poslednje dve godine bio je na čelu Skupštine Srbije.
Socijalisti za to što su uspeli da tokom poslednje dve decenije budu bitan faktor u vladajućim koalicijama, zahvaljuju vernosti biračkog tela.
"To je, zapravo, volja građana", kaže Slavica Đukić Dejanović.
Na poslednjim izborima održanim u aprilu SPS je dobio 100 hiljada glasova više.
Politikolog Dušan Spasojević kaže da je SPS, pored lutanja i promena, uspeo da pozicionira svoju ideologiju u postmiloševićevskom periodu.
U programu SPS-a se navodi da je to partija demokratske levice koja se zalaže za socijalnu pravdu i solidarnost. Takođe piše da je Kosovo sastavni deo srpskog identiteta i državnosti. Navodi se i da opredeliti se za Evropsku uniju ne znači zatvoriti se za obostrano korisne odnose sa drugima.
Vezanost za Rusiju
Ivica Dačić je pre parlamentarnih izbora u aprilu bio jedan od najglasnijih protivnika uvođenja sankcija Rusiji zbog agresije na susednu Ukrajinu.
Srbija je uz Belorusiju jedina zemlja u Evropi koja nije uvela sankcije Rusiji.
"Time Rusiji nećemo nauditi, ali sebi hoćemo", rekao je Dačić za televiziju Prva 14. marta o sankcijama.
Dačić u Rusiji vidi zaštitnicu interesa Srbije jer smatra da će u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija staviti veto na priznanje nezavisnosti Kosova.
Srbija ne priznaje nezavisnost koju je Kosovo proglasilo 2008. godine.
Lider socijalista takođe ruskog predsednika Vladimira Putina naziva prijateljem Srbije i srpskog naroda.
U medijima se godinama unazad navodilo da Moskva insistira na učešću socijalista u Vladi.
Međutim, funkcionerka SPS-a Slavica Đukić Dejanović odbacuje te navode.
"Srbija ima svoju politiku i Dačić i Vučić rade u interesu Srbije, nisu poslušnici i zbog toga i traju", poručila je ona.
SPS u javnosti važi za proruski orijentisanu stranku još od svog osnivanja.
Međutim, Dačić je 2016. godine izjavio za B92 "da ne doživljava SPS kao najjaču prorusku stranku u prethodnim vladama".
Ipak, SPS tradicionalno drži vodeće funkcije u energetskom sektoru u Srbiji, koji u najvećoj meri zavisi upravo od Rusije.
Na čelu Srbijagasa, državnog preduzeća za snabdevanje gasom, godinama je kadar SPS-a. U pretprošlom mandatu Vlade socijalisti su imali i resor energetike.
Takođe je lider socijalista dobitnik Ordena prijateljstva Ruske Federacije 2018. godine.
Potpisnik Briselskog sporazuma
Ivica Dačić je kao premijer u vladi Srpske napredne stranke započeo dijalog sa kosovskim premijerom Hašimom Tačijem (Hashim Thaçi) u Briselu pod pokroviteljstvom Evropske unije.
Njihov prvi sastanak održan je u oktobru 2012, a Dačić je tada poručio da je vreme za istorijski dogovor.
Sa tog sastanka je poznata i Dačićeva izjava: "Ja sam i Tačiju rekao, koliko je Kosovo njegovo, toliko je i moje, zato što sam ja, između ostalog, i rođen na Kosovu."
Dačić je kao premijer u ime Beograda potpisao Briselski sporazum 2013. godine. Potpis za kosovsku stranu stavio je Tači.
Tim sporazumom se uređuju odnosi Beograda i Prištine u cilju približavanja Srbije i Kosova Evropskoj uniji.
Međutim, takođe je kao ministar spoljnih poslova bio angažovan u kampanji povlačenja priznanja kosovske nezavisnosti. Tu kampanju je Srbija počela da sprovodi 2017. godine.
"Kada taj broj bude pao na 96 i manje (država koje priznaju Kosovo), mogu da smatram da sam završio ono što sam obećao", rekao je Dačić u julu 2019. za RTS.
Izručenje najtraženijih haških optuženika
Dva najtraženija haška optuženika Radovan Karadžić i Ratko Mladić uhapšena su i izručena Haškom tribunalu u vreme kada je Ivica Dačić bio ministar policije.
Tada su socijalisti bili partneri Demokratskoj stranci (DS) u Vladi Srbije. U to vreme na čelu DS-a bio je tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić.
Radovan Karadžić, bivši predsednik Republike Srpske uhapšen je u julu 2008. u Beogradu.
Dačić je tri nedelje nakon hapšenja izjavio da MUP u tome nije učestvovao.
"Mene su samo obavestili o tome, i to kada je već bio uhapšen. Zvanično je saopšteno da su u operaciji učestvovale naše tajne službe", rekao je Dačić za Pres u avgustu 2008.
U maju 2011. uhapšen je Ratko Mladić, bivši komandant Vojske Republike Srpske.
Dačić je tada novinarima rekao da je Mladića uhapsio MUP Srbije, bez pomoći bilo koje strane službe.
Haški tribunal je Karadžića i Mladića osudio na doživotni zatvor zbog zločina u Bosni i Hercegovini.
Za šta je osuđen Ratko Mladić pred Haškim tribunalom?
Afere 'kofer' i 'Miša banana'
Usponu Ivice Dačića nisu štetu nanele ni afere koje su ga pratile.
U aferi "Kofer" iz 2006. godine uhapšeni su tadašnji viceguverner Narodne banke Srbije Dejan Simić i funkcioner Socijalističke partije Srbije Vladimir Zagrađanin zbog navodnog primanja mita.
Ivica Dačić je napustio stan pre hapšenja.
On je svedočeći na suđenju u aprilu 2009. ispričao da ga je, nakon što je sa Zagrađaninom došao u Simićev stan, zvao tadašnji generalni sekretar Vlade Srbije na hitan sastanak. Kako je naveo, zbog toga je otišao.
Akteri afere "kofer" pravosnažno su oslobođeni optužbe 2011. godine.
Zatim je istraživačka Mreža za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK) u septembru 2015. objavila snimak Dačića sa Rodoljubom Radulovićem, zvanim Miša Banana.
Radulović je presudom Apelacionog suda u Beogradu objavljenom 12. oktobra osuđen na devet godina zatvora zbog šverca kokaina iz Latinske Amerike u Zapadnu Evropu.
KRIK je naveo da je Radulović snimljen kako se od novembra 2008. do aprila 2009. godine devet puta sastao sa ljudima iz vrha Ministarstva unutrašnjih poslova – uključujući i tadašnjeg ministra policije Ivicu Dačića.
Dačić je odgovorio da Radulovića tada nije bilo u bazama kriminalnih grupa MUP-a.
Dačić je u saopštenju naveo i da ga službe nisu obavestile da je Radulović bezbednosno opasna ličnost za zemlju.
Takođe se sudilo Dačićevom šefu kabineta Branku Lazareviću pred Višim sudom za organizovani kriminal u Beogradu za odavanje službene tajne.
Lazarević je oslobođen te optužbe.
Kako Dačića vide u stranci?
Slavica Đukić Dejanović, upitana kako se Dačić ponaša kao lider stranke, kaže da je "neposredan, konkretan i korektan".
"Vrlo brzo misli. Sporo saopštava odluke, a brzo ih donosi. Ume da odvoji bitno od nebitnog i da, u pravom momentu, napravi prave prioritete. Da napravi promenu i strategije i taktike da bi ostvario ciljeve koji uvek znače boljitak za Srbiju", kaže ona.
Dačić je tokom karijere prešao put od "crne liste" Sjedinjenih Država do "Najevropljanina".
Lider socijalista je u januaru 2010. skinut sa američke "crne liste" na koju je stavljen kao predstavnik Miloševićevog režima.
Tada mu je kao vicepremijeru izdata diplomatska viza da bi otputovao na molitveni doručak koji tradicionalno organizuje predsednik SAD svake godine u februaru mesecu.
U Srbiji je godinu ranije proglašen za "Najevropljanina" za 2009. godinu. To priznanje za doprinos u približavanju EU dodeljuje beogradska nevladina organizacija Prva evropska kuća.
Dačić je poznat i po pevanju. Snimci kako peva stranim državnicima na svečanim manifestacijama postajali su viralni.
