Lider desničarske Srpske radikalne stranke (SRS) Vojislav Šešelj odbio je 27. septembra saslušanje u Beogradu pred tužiocem Mehanizma za međunarodne krivične sudove.
Šešelj je u maju dobio poziv za saslušanje mehanizma koji je pravni naslednik Haškog tribunala i u utorak je trebalo da bude saslušan u sedištu Tužilaštva Srbije za ratne zločine u Ustaničkoj ulici.
Tu se Šešelj zadržao desetak minuta, posle čega je novinarima rekao da je saslušanje odbio jer tužilac Mehanizma iz Haga nije dozvolio da prisustvuju njegova pravna savetnica Vjerica Radeta i advokat Milan Terzić.
Iz Specijalnog tužilaštva se nisu oglašavali povodom ovih Šešeljevih tvrdnji.
"Ja više u Hag ne idem", rekao je Šešelj na pitanje Radija Slobodna Evropa (RSE) po izlasku iz zgrade Specijalnog suda i tužilaštva.
On je dodao da haški tužilac Matijas Markuzen u Beogradu predvodi tim haških tužilaca u ovom postupku, te da je odbio njegov zahtev da sam uđe na saslušanje.
„Bez pravne savetnice i advokata nigde neću“, rekao je Šešelj.
Ustvrdio je da oni moraju biti prisutni na eventualnom saslušanju i naveo da tako nalaže pravilnik Tužilaštva Srbije za ratne zločine. Rekao je da je odlučio da objavi sve pravne dokumente iz predmeta sa njegovog ranijeg suđenja u Haškom tribunalu.
Saopštio je da je do sada objavio 50 knjiga sa tim sadržajem, u kojima su izjave zaštićenih svedoka i njihovi podaci i drugi pravni dokumenti.
„To mora ostati za istoriju, dostupno naučnicima i istraživačima. Zato im neću dozvoliti da moje knjige plene“, zaključio je Vojislav Šešelj.
On je u maju potvrdio da mu je poziv za saslušanje stigao povodom kršenja pravilnika Haškog tribunala o zaštiti identiteta zaštićenih svedoka i poverljive dokumentacije.
Tada u izjavi za RSE takođe potvrdio da je materijale objavljivao u svojim knjigama.
Vojislav Šešelj je pravosnažnom presudom Haškog tribunala iz 2018. godine osuđen na deset godina zatvora zbog podsticanja progona, deportacije i prisilnog raseljavanja i premeštanja Hrvata u vojvođanskom selu Hrtkovci, 1992.
Šešelj je 6. maja 1992. godine održao govor u Hrtkovcima, za koji je Žalbeno veće Mehanizma za međunarodne krivične sudove, koje je naslednik nekadašnjeg Haškog tribunala, ocenilo da je značajno doprineo progonu, deportaciji i drugim nehumanim delima.
Šešelj je ostao na slobodi u Srbiji, jer je odslužio kaznu tokom boravka u pritvoru od 2003. do 2014. godine.
Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove već godinama od Srbije traži izručenje članova SRS Petra Jojića i Vjerice Radete, po optužbi za zastrašivanje, pretnje i nuđenja mita svedocima u postupku protiv lidera SRS-a Vojislava Šešelja.
Srbija odbija da ih izruči, navodeći da prema "pravosnažnoj odluci Višeg suda u Beogradu nisu ispunjeni uslovi za izručenje Vjerice Radete i Petra Jojića".
Veće za ratne zločine Višeg suda u Beogradu odlučilo je 2016. godine da nema zakonskih osnova za hapšenje i izručenje članova SRS-a, zato što nacionalni zakon o saradnji sa Haškim tribunalom predviđa obavezu izručenja samo optuženih za ratne zločine, a ne i nepoštovanje suda.
