U Teheranu i drugim gradovima u Iranu desetu noć za redom traju antivladini protesti, uprkos zvaničnim upozorenjima da će se već smrtonosni obračun policije sa demonstrantima pojačati.
Tinjajući gnev zbog smrti 22-godišnje Mahse Amini ovog meseca takođe je izazvao demonstracije ispred iranskih ambasada širom sveta, uključujući London i Pariz, gde je francuska policija upotrebila suzavac i taktiku protiv nereda kako bi osujetila marš stotina ljudi na iranski diplomatski kompleks. U Londonu je privedeno petoro ljudi.
U glavnom gradu Irana, studenti su se okupili na Teheranskom univerzitetu kasno uveče 25. Septembra skandirajući slogane "Sloboda, sloboda, sloboda!" i "Borićemo se, umrećemo, povratićemo Iran!"
Takođe su zatražili oslobađanje zatvorenih studenata.
Prethodno je šef iranskog pravosuđa obećao da će delovati "bez snishodljivosti" u smrtonosnom gušenju demonstracija širom zemlje koje ulaze u drugu nedelju, nakon smrti mlade Iranke koja je prethodno bila uhapšenja zbog kršenja pravila o nošenju hidžaba.
Komentari Gholamhosseina Mohseni-Ejeija 25. septembra usledili su nakon upozorenja tvrdolinijaškog predsednika Ebrahima Raisija prethodnog dana da se zemlja mora "odlučno pozabaviti onima koji se protive bezbednosti i spokoju zemlje".
Kako prenosi Mizan Online Mohseni-Ejei "naglasio potrebu za odlučnom akcijom bez popustljivosti" protiv primarnih pokretača onoga što je opisao kao "nemire".
Prema zvaničnim podacima, 41 osoba je do sada poginula u nemirima, ali grupe za ljudska prava i drugi posmatrači sugerišu da je taj broj verovatno veći jer su se protesti proširili na najmanje 80 gradova i mesta.
Zvaničnici u Teheranu krivili su strane vlade i druge spoljne elemente za podsticanje protesta. Iransko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je 25. septembra da je sazvalo i britanskog i norveškog ambasadora zbog navodnih akcija i "nekonstruktivnih" komentara u vezi sa nemirima.
Smrt 22-godišnje Mahse Amini 16. septembra nakon što je pala u komu pošto ju je pritvorila iranska policija za moral zbog navodno labavog hidžaba na glavi izazvala je proteste i skupove širom Irana.
Ogorčenje javnosti je poraslo nakon što su zvaničnici sugerisali da je policija nije maltretirala uprkos izjavama očevidaca o premlaćivanju.
Ministar unutrašnjih poslova Ahmad Vahidi rekao je da se "mora sačekati konačno mišljenje lekara, za šta je potrebno vreme".
Prkosni demonstranti uglavnom izlaze noću - mnogi od njih su žene frustrirane višedecenijskom diskriminacijom oličenom u strogom kodeksu oblačenja koji nalaže nošenje marame ili hidžaba u javnosti.
Dana 23. septembra, u nekoliko iranskih gradova održane su kontrademonstracije koje je organizovala država, odajući počast snagama bezbednosti koje su ugušile jednonedeljne proteste.
WhatsApp, Instagram i Skype su blokirani, a pristup Internetu ograničen, prema web monitoru NetBlocks. Amnesty international je naveo "potresan obrazac iranskih bezbednosnih snaga koje namerno i protivzakonito ispaljuju bojevu municiju na demonstrante".
Organizacija je okrivila iranske snage bezbednosti za pucnjavu u toku noći, 21. septembra, u kojoj je poginulo troje dece i još 16 ljudi. Grupa je pozvala međunarodnu zajednicu da preduzme "smislenu akciju" kako bi privela kraju nasilno gušenje protesta.
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Guterres sastao se sa predsednikom Irana Raisijem u Njujorku 22. septembra i izrazio zabrinutost "zbog izveštaja o mirnim protestima koji su naišli na prekomernu upotrebu sile koja je dovela do desetina mrtvih i povređenih", rekao je portparol. Guterres je pozvao iranske snage bezbednosti da izbegavaju "nepotrebnu ili nesrazmernu silu" i apelovao na "uzdržanost kako bi se izbegla dalja eskalacija nasilja".
