Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 21. septembra u Njujorku da Srbija podržava teritorijalni integritet svih članica Ujedinjenih nacija (UN), uključujući i teritorijalni integritet Ukrajine.
Vučić je u govoru u Opštoj debati na početku Godišnjeg zasedanja Generalne skupštine UN, rekao da se Srbija u vezi s tim "ponašala odgovorno i ozbiljno".
"Tražimo jasan odgovor na pitanje koje već godinama postavljam mojim sagovornicima, liderima mnogih zemalja - u čemu je razlika između suvereniteta i teritorijalnog integriteta Ukrajine, i suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije, koji je grubo narušen, a čemu mnogi od Vas daju međunarodno priznanje i legitimitet? Nikada ni od koga nisam dobio racionalan odgovor na to pitanje", rekao je Vučić.
Njegova izjava referiše na bivšu pokrajinu Srbije, Kosovo, koja je proglasila nezavisnost 2008. godine. Zvaničnici u Srbiji i dalje odbijaju da priznaju Kosovo kao nezavisnu državu i blokiraju njeno članstvo u međunarodnim organizacijama, u čemu im najveću podršku pružaju Rusija i Kina.
Vučić je dodao u svom izlaganju da će Srbija "strpljivo i s mnogo dobre volje nastaviti da traži kompromis" s Kosovom u pregovorima pod pokroviteljstvom Evropske unije.
"Kompromis je jedini način za postizanje trajnog mira. Sve druge opcije smo već istrošili i ne pomišljamo da se vraćamo na staze rata i krvoprolića", kazao je Vučić.
On je ocenio i da region Balkana ne može da podnese još jedan sukob.
Naveo je da Beograd pregovore vodi "u složenim okolnostima s elementima hibridnog rata i prljave kampanje u delu međunarodne javnosti".
"Dovoljno je da vas samo podsetim na citate i navode svetskih medija da će Srbija napasti svoje susede i da predstavlja pretnju po regionalnu stabilnost. Naravno, to se nikada nije dogodilo, i to je bila samo jedna u nizu brojnih laži protiv Republike Srbije", rekao je on.
Dodao je da je Srbija okarakterisana kao potencijalni faktor destabilizacije u regionu, samo zato da ne bi govorila istinu - i da princip nepovredivosti granica mora podjednako da važi za sve.
Nezavisnost Kosova priznale su SAD i većina zemalja u EU, a za razliku od delova Ukrajine pod kontrolom proruskih separatista, Međunarodni sud pravde u Hagu je u savetodavnom mišljenju rekao da Deklaracijom o proglašenju nezavisnosti Kosova 2008. godine nije prekršeno međunarodno pravo.
"Srbija je bila i biće faktor stabilnosti u celom regionu. Srbija, uprkos mnogim neistinama i falsifikatima, podržava Dejtonski mirovni sporazum. Teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine i integritet Republike Srpske unutar Bosne i Hercegovine. I zato što je smatrala da politika sankcija koje su danas uvedene protiv Ruske Federacije nikome ne može doneti dobre rezultate", rekao je Vučić.
Vučić je poručio i da su neke zemlje Zapadnog Balkana prevazišle mnoge barijere koje su stajale između naroda godinama i "koštale su nas hiljada života i protraćene budućnosti".
Kao primer naveo je da "Srbija i Albanija danas imaju najbliže i najprijateljskije odnose u celoj istoriji", a da sa Severnom Makedonijom već tri godine realizuje inicijativu "Otvoreni Balkan" koja ima jasnu viziju da otvori region kompanijama, ljudima i kapitalu.
"I pored neupitnih ekonomskih koristi ima širu dimenziju, povezuje ljude različitih kultura i promoviše raznolikost. Srbija na taj način nastoji da doprinosi miru, stabilnosti i pomirenju u regionu", kazao je Vučić.
Otvoreni Balkan je zajednički projekat Srbije, Albanije i Severne Makedonije, napravljen sa idejom slobodnog protoka roba i ljudi između država članica.
Vučić je u svom govoru, objavljenom na sajtu UN, ukazao i na ozbiljnost sadašnjeg trenutka u svetu i ocenio da "sve što danas ovde radimo deluje nemoćno i nejasno", a "naše reči čine se kao šupalj i prazan eho u skladu sa stvarnošću sa kojom se suočavamo".
"A ta realnost je takva da ovde niko nikoga ne sluša, niko ne teži pravim dogovorima i rešavanju problema, a skoro svako vodi računa samo o svojim interesima, često kršenjem osnovnih principa međunarodnog prava, odbacivanjem Povelja UN", rekao je on govoreći o "silama koje ne vode računa ni o čemu drugom, osim o postizanju sopstvenih političkih, ekonomskih i, nažalost, vojnih ciljeva".
Srbija nije uvela sankcije Rusiji nakon invazije 24. februara, ali je glasanjem u UN nekoliko puta osudila Rusiju. Srbija zavisi od ruskog gasa, a istraživanja pokazuju veliku podršku Rusije među stanovništvom, uprkos činjenici da najveća finansijska pomoć stiže sa zapada.
Vučić je rekao da se ovogodišnja Opšta debata Generalne skupštine UN vodi u uslovima potkopanog svetskog mira, u meri koja nije viđena još od Drugog svetskog rata i od kada su osnovane Ujedinjene nacije.
"Globalni izazovi prete da radikalno promene arhitekturu međunarodne bezbednosti i ugroze uspostavljen međunarodni pravni poredak. Ovako složena vremena zahtevaju mnogo mudrosti i jedinstva, kako bi se očuvao mir kao apsolutno najvažnije nasleđe koje je utkano u temelje UN", rekao je Vučić.
