"Hет войне - Ratu ne", uzvikuju desetine Rusa u centru Beograda, u noći 21. septembra.
Protestuju protiv mobilizacije rezervista koju je 12 sati ranije naredio ruski predsednik Vladimir Putin.
U osmom mesecu invazije na Ukrajinu, suočen sa gubicima na istoku fronta gde je ukrajinska vojska u kontraofanzivi, Putin je povukao nove poteze u cilju eskalacije rata.
Mobilizacija u Rusiji prva je od Drugog svetskog rata.
Moskovljanin Ivan Kokorev (34) je za Putinov ukaz čuo u Beogradu, gde živi od marta 2022. Rusima za ulazak u Srbiju ne treba viza i mogu da dobiju privremeno boravište.
Mnogi su to iskoristili, bežeći od Putinovog režima i sankcija koje su uvedene Rusiji zbog rata.
Vlasti u Srbiji odbijaju da potvrde koliko je Rusa došlo od početka invazije.
"Čuo sam se danas sa prijateljima u Moskvi. Plaše se da izađu iz kuća, da ih na ulici ne bi zaustavili ratni komesari, boje se da će biti poslati u rat", priča Ivan za Radio Slobodna Evropa.
Ruski predsednik je mobilizaciju opisao kao "delimičnu".
U televizijskom obraćanju, poručio je da se odnosi "samo na građane koji su trenutno u rezervnom sastavu...a prvenstveno na one koji su služili u oružanim snagama i imaju određenu vojnu specijalnost i relevantno iskustvo".
Ivan Kokorev sumnja u Putinove reči.
"To nije delimična mobilizacija, ukaz ni na koji način ne ograničava Putina da mobiliše ljude. Svi su u opasnosti", naglašava.
Mobilizaciju rezervista naziva "još jednim zločinom Putinovog režima".
"Ne postoji razlog i opravdanje za rat u Ukrajini – osim Putinove želje da zauvek vlada i da unutrašnje probleme sakrije u magli rata", odlučan je Kokorev.
'Putinove poruke shvatiti ozbiljno'
Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu je 21. septembra izneo plan da se u redove vojske uvrsti 300.000 rezervista. To je, kako je naglasio, tek jedan procenat od ukupnog broja rezervista kojima Kremlj raspolaže – njih 25 miliona.
Dan pre Putinovog ukaza o mobilizaciji, parlament pod kontrolom Kremlja usvojio je amandmane kojima se pooštravaju kazne za vojnike.
Kažnjeni će biti oni koji se predaju, dezertiraju ili odbiju da se bore tokom perioda mobilizacije ili ratnog stanja.
U zakon su prvi put dodate reči "mobilizacija" i "vanredno stanje". Putin je do sada izbegavao da invaziju na Ukrajinu nazove "ratom", što je i zakonom zabranjena reč. Invazija na Ukrajinu za Kremlj je "specijalna vojna operacija".
Putin je u obraćanju najavio separatističke referendume u Ukrajini - u Donjecku, Lugansku, Hersonu i Zaporožju. Pojačao je i pretnju nuklearnim oružjem.
Rekao je da će Rusija upotrebiti sva sredstva koja su joj na raspolaganju da zaštiti svoju teritoriju i dodao: "Ovo nije blef."
Zapadni lideri ističu da se Putinove poruke moraju shvatiti ozbiljno, uz ocenu da su "priznanje da njegova invazija ne uspeva".
'Nemoguće je živeti u diktaturi'
Aleksej iz Sankt Peterburga, po zanimanju sociolog, pratio je Putinovo obraćanje preko interneta.
Od juna 2022. godine živi u Beogradu, jer je, kako naglašava, "nemoguće živeti u diktaturi".
Ima desetogodišnje iskustvo u protestima protiv Putina, a u političkom životu je učestvovao kao nezavisni posmatrač izbora.
"Ni u najluđem snu nisam ovo očekivao. Nadao sam se da će Putinov režim polako da slabi i da će biti smenjen. Samo bi ludak mogao da pomisli da će doći do rata", naglašava Aleksej.
Smatra da Putin nema podršku građana za mobilizaciju.
"Na početku rata neki su ga možda podržavali, zaluđeni državnom propagandom. Ali, jedno je gledati rat na televiziji, a sasvim drugo učestvovati u njemu, biti mobilisan", ukazuje.
Priča ogrnut u belo-plavo-belu zastavu. Od početka invazije na Ukrajinu postala je simbol antiratne Rusije.
"Zvanični simboli ruske države su kompromitovani. Ja sebe smatram patriotom, ali prave Rusije. Putin nije Rusija, a zvaničnu zastavu uprljao je krvlju ljudi gde je vodio ratove – Rusa, Ukrajinaca, Gruzijaca, Sirijaca. Nemam patriotska osećanja kad vidim rusku trobojku", ističe Aleksej.
Želi za sad da ostane u Beogradu.
"Nemam pojma do kada. Trenutno sam nezaposlen i sebe smatram izbeglicom", dodaje na kraju.
Srbija neguje dobre odnose sa Rusijom i odbija da uvede sankcije toj državi. Ipak, u Ujedinjenim nacijama do sada je zauzimala stav većine koja osuđuje rusku agresiju na Ukrajinu.
Beograd je među retkim gradovima u kojima su se održavali skupovi i za i protiv rata u Ukrajini - antiratni aktivisti protestovali su protiv ruske agresije, dok su desničari organizovali skupove podrške Kremlju.
'Pozivi na mobilizaciju preplavili društvene mreže'
Dok protestuje protiv ruske invazije u centru Beograda, Jekaterina Gregorian (38) smatra da je na sigurnom.
Sa suprugom je pre dva meseca došla u Srbiju. Prodali su sve što su imali u Rusiji.
"Da smo ostali u Moskvi plašila bih se za svog muža, ali sad se plašim za rodbinu, prijatelje. Čak je i otac mog muža u godinama kada može da bude mobilisan", naglašava.
Jekaterina je u Rusiji pravila i prodavala dredove (pletenice za kosu). Kaže da je odlučila da napusti državu, u kojoj nije želela da "plaća porez i tako finansira rat". Njen muž je bio inženjer u fabrici u Moskvi. Dao je otkaz pred polazak u Beograd.
"Čula sam od poznanica da su im muževi dobili poruke da se odazovu mobilizaciji. Društvene mreže su preplavile slike poziva za mobilizaciju. Pozive su dobili i radnici u fabrici gde je radio moj muž", priča Jekaterina.
Beg iz Rusije, avioni rasprodati
U prvim satima nakon Putinove naredbe za delimičnu mobilizaciju, jednosmerne avionske karte za mnoge pravce su u kratkom roku rasprodate. Cene za slobodne termine vrtoglavo su skočile.
Građani su, kako piše agencija Rojters, u strahu da vojno sposobnim muškarcima neće biti dozvoljeno da napuste zemlju.
Rojters je izvestio da su već u sredu bili rasprodati letovi iz Moskve za Istanbul u Turskoj i Jerevan u Jermeniji. U obe države Rusima je omogućen ulazak bez vize.
Rusi bez vize mogu i u Gruziju, ali su i letovi od Moskve do Tbilisija takođe su bili nedostupni.
Najjeftiniji letovi od Moskve do Dubaija koštali su više od 300.000 ruskih rubalja (5.000 evra) - oko pet puta više od prosečne mesečne zarade u Rusiji.
"Kuda bežati ako nemate pasoš", naslov je teksta sa nezavisnog ruskog sajta Meduza.
Kao destinaciju, pored ostalog, pominju Belorusiju, uz upozorenje da se "ne zaborave rizici boravka u toj zemlji".
Pitanje je, međutim, da li oni koji hitno žele da napuste Rusiju to i mogu učiniti. Rezervistima može biti zabranjeno da napuste Rusiju čim dobiju poziv.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov odbio je 21. septembra da odgovori na pitanja novinara o eventualnom zatvaranju ruskih granica. On je kratko rekao da će ruska vlada "vrlo brzo" objaviti koje će kategorije građana biti izuzete od mobilizacije rezervista.
Iz Moskve i ka Beogradu
Među zemljama za koje Rusima ne treba viza je i Srbija.
Međutim, do Beograda iz Moskve, srpskim nacionalnim prevoznikom Er Srbija (AirSerbia) može se tek 9. oktobra, a karta košta oko 900 evra u jednom pravcu.
To su podaci sa pretrage karata na sajtu Er Srbije 21. septembra, nekoliko sati nakon Putinove objave. Za prve slobodne letove iz Moskve, ostalo je svega nekoliko slobodnih karata - u skupljoj, ekonomskoj klasi.
Er Srbija, do objave teksta, nije odgovorio na upit Radija Slobodna Evropa o letovima iz Rusije za Beograd – u kojoj meri je poraslo interesovanje za karte i koliko su skočile cene.
Iz Moskve se za Beograd može još preko Istambula i Dubaija. Države Evropske unije i Zapadnog Balkana, sem Srbije, zbog sankcija su zatvorile svoje nebo za ruske avione.
Međutim, i iz tih gradova prvi slobodni letovi su za subotu, 24. septembar.
Prema podacima koje je RSE pretražio 21. septembra u popodnevnim satima, cena karte od Moskve preko Dubaija do Beograda bila je skoro 1,4 miliona dinara (11,6 hiljada evra).
To je preko deset puta skuplje od redovne cene karata, koja je važila dva dana pre Putinove najave o mobilizaciji.
Širom Rusije protesti protiv mobilizacije
Istovremeno sa antiratnim protestom u Beogradu, na ulice su izašli i građani širom Rusije.
Više od hiljadu je privedeno u desetinama ruskih gradova, podaci su nezavisne organizacije OVD-info koja prati proteste.
U danu kada je Kremlj proglasio delimičnu mobilizaciju, antiratni aktivisti poslali su građanima sledeću poruku:
"Hiljade Rusa – naših očeva, braće i muževa – biće bačeno u ratnu mašinu za mlevenje mesa. Zašto će umreti? Zašto će majke i deca proliti suze?", poručio je u pozivu na proteste u ruskim gradovima antiratni pokret "Vesna".
Isti pokret je uoči Putinovog obraćanja i proglasa mobilizacije pozvao ruske vojnike da odbiju da učestvuju u ratu.
Glas protiv mobilizacije digao je i opozicioni političar Aleksej Navaljni, kog ruske vlasti drže u zatvoru.
U video izjavi, na ročištu jednog od sudskih procesa koji se protiv njega vode, Navaljni je naglasio da najava delimične mobilizacije vodi ka "velikoj tragediji".
"Kako bi zadržao svoju ličnu vlast, Putin je otišao u susednu zemlju, tamo ubijao ljude i sada šalje ogroman broj ruskih građana u ovaj rat", rekao je opozicionar.
Broj poginulih vojnika veći nego što Kremlj tvrdi
Obavezni rok u Rusiji služe muškarci starosti između 18 i 27 godina. Osim što prolaze obuku, regruti u Rusiji učestvuju i na vojnim vežbama. Zakon, međutim, ne dozvoljava učešće regruta u ratu.
Međutim, sumnja se da se ova zakonska uveliko krši tokom invazije na Ukrajinu.
RSE je izvestio o više potvrđenih slučajeva protivzakonitog slanja regruta u borbu.
Tačan broj poginulih ruskih vojnika u Ukrajini nije poznat.
Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu je 21. septembra izneo podatak o 5.937 ruskih vojnika od 24. februara, kada je Kremlj pokrenuo invaziju na Ukrajinu.
Ali, zapadne obaveštajne agencije ukazuju da je ruski broj mrtvih daleko veći od toga, procenjujući da je na desetine hiljada vojnika ubijeno, ranjeno ili zarobljeno.
U isto vreme, sve veći broj vojnika odbija da se bori. Kao razlog navode loše vođstvo i žestok ukrajinski otpor.
Ruski aktivisti za ljudska prava ukazuju da stotine, ako ne i hiljade vojnika odbijaju naredbe o raspoređivanju trupa, nastavku borbe ili ostanku na bojnom polju.
Kremlj je do sada, zbog straha od reakcije naroda, odbijao da invaziju nazove ratom i proglasi opštu mobilizaciju.
Umesto toga, pokrenuta je tajna kampanja za regrutovanje boraca, koja uključuje visoke novčane podsticaje za odlazak na ratište, produžetak starosnih ograničenja i oslobađanje zatvorenika kako bi išli na front.
Rusija je, kako su izvestili svetski mediji, pribegla regrutovanju osuđenika po zatvorima preko privatne vojne kompanije Vagner.
Grupe za ljudska prava i ukrajinska vlada optužuju pripadnike plaćeničke Vagner grupe za ratne zločine u Siriji i na istoku Ukrajine od 2014. godine.
Više od 200 dana rata
Rusija je 24. februara započela invaziju na Ukrajinu. Evropa se od tada suočila sa najbržim prisilnim kretanjima stanovništva od Drugog svetskog rata.
Skoro trećina ukrajinskog stanovništva, oko 14 miliona ljudi, bila je primorana da napusti domove.
Prema podacima Ujedinjenih nacija, objavljenim 19. septembra, od početka rata bilo je 14.532 civilnih žrtava u Ukrajini - 5.916 ubijenih i 8.616 povređenih.
Napominje se da je reč žrtvama koje su do sada zvanično identifikovane i potvrđene. Stvarne brojke su, prema procenama UN-a i međunarodnih humanitarnih organizacija, znatno veće.
