U četvrtak, 15. septembra, dan posle odbacivanja inicijative o referendumu o otkazivanju Sporazuma Severne Makedonija i Bugarske nije jasno šta je u skladu sa Ustavom.
Jedni se pozivaju na Ustav, drugi na zakon, treći na Poslovnik. Neki uklanjaju određene članove iz zakona, drugi ih drugačije tumače. Svi iznose argumente u prilog svojoj tezi.
Odluka predsednika Sobranja Talata Džaferija da odbije inicijativu VMRO-DPMNE za raspisivanje referenduma o poništenju Sporazuma sa Bugarskom podelila je i političku i stručnu javnost.
Spiker Džaferi i vladajući SDSM tvrde da Ustav ne dozvoljava promenu međunarodnih sporazuma zakonom i da je poštovanje opšteprihvaćenih normi međunarodnog prava osnovna vrednost makedonskog Ustava.
U svom odgovoru predsedniku VMRO-DPMNE Hristijanu Mickoskom, Džaferi piše da "referendumska inicijativa nije u skladu sa Ustavom, koji kaže da su međunarodni ugovori koje je ratifikovao parlament deo unutrašnjeg pravnog poretka i da se zakonom ne mogu menjati".
Opoziciona VMRO-DPMNE kaže da Zakon o referendumu dozvoljava takvo izjašnjavanje građana.
"Vlast beži od suočavanja sa narodom, a predsednik Skupštine Talat Džaferi sebi je nezakonito dodelio ulogu ustavnog sudije", reagovala je u sredu uveče Dafina Stojanoska, poslanik iz VMRO-DPMNE.
Različiti stavovi
Profesor ustavnog prava na Univerzitetu Jugoistočne Evrope, Jeton Šasivari za RSE kaže da se međunarodni ugovori ne mogu poništiti zakonom. S druge strane, profesorka Insituta za sociološko-pravne nauke, Mirjana Najčevska kaže da ugovori nisu svete knjige.
Šasivari objasnjava da Poslovnik daje pravo predsedniku Skupštine da ispita ispravnost inicijative. "Međunarodna Bečka konvencija o ugovornom pravu, koju je prihvatila Makedonija, predviđa da se ugovorna strana ne može pozivati na odredbe svog unutrašnjeg prava da bi opravdala neizvršenje ugovora. Dakle, taj ugovor se ne može poništiti zakonom", naglašava Šasivari. On tvrdi da bi referendum o Sporazumu sa Bugarskom mogao biti organizovan samo pre ratifikacije tog sporazuma u parlamentu.
S druge strane, Najčevska kaže da je vlast, po Ustavu, u rukama građana, a referendum je jedan od načina vršenja te vlasti.
"Mogu li se raskinuti međunarodni ugovori? Hvala Bogu, da mogu. To nisu svete knjige. Ugovor se sklapa i ugovor se povlači. Prilazi se i postupa po odgovarajućoj proceduri, na odgovarajući način, ali to ne poriče da konačnu reč imaju građani, koji imaju suverenitet i vlast u svojim rukama", kaže ona.
EU nije naklonjena održavanju referenduma
Odbacivanje inicijative u referendumu iniciralo je zaoštravanje političke situacije u Severnoj Makedoniji.
Opozicijska VMRO DPMNE najavila je da će narednih dana razgledati sve pravne aspekte i odlučiti koji će biti sledeći koraci. Najavjluje se i moguća blokada rada parlamenta, a moguća varijanta je i nova inicijativa o referendumu.
Evropska unija nije naklonjena održavanju referenduma o Sporazumu sa Bugarskom, izjavio je ambasador EU u Skoplju Dejvid Gir.
"Svaka inicijativa koja bi mogla da bude nazadovanje i time ometa put zemlje ka evropskim integracijama zaista treba da se izbegne", rekao je ambasador Gir.
U Sporazumu sa Bugarskom se navodi da svaka ugovorna strana može raskinuti sporazum slanjem pismenog obaveštenja drugoj strani.
Sporazum o dobrosusedstvu sa Bugarskom potpisan je 2017. godine, a parlament ga je ratifikovao početkom 2018. godine. Poslanici VMRO-DPMNE bojkotovali su sednicu.
Bugarska je zatim blokirala početak evropskih integracija Severne Makedonije tvrdnjom da se sporazum ne poštuje. Tvrde da je makedonsku naciju izmislio Tito i da je makedonski jezik dijalekt bugarskog.
Francuska je ove godine predložila da se odblokiraju evropske integracije, s tim što je deo bugarskih zahteva ušao u pregovarački okvir Severne Makedonije sa EU.
Francuski predlog izazvao je proteste u Skoplju, jer opozicija veruje da će njegovo prihvatanje "bugarizovati" pregovarački proces.
Makedonija je održala međuvladinu konferenciju sa EU, ali za faktički početak pregovora sa EU potrebno je u makedonski Ustav uključiti Bugare, a vlada nema potrebnu dvotrećinsku većinu.
VMRO-DPMNE se protivi ustavnim amandmanima, a za njihovo usvajanje poztrebno je dvotrećinska većina, koje vladajuće partije nemaju.