Izvršni direktor Alijanse za zajedničke vrednosti (AFSV) Alp Aslandogan tražio je od predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdoana (Recep Tayyip Erdogan) da "prestane sa progonom nedužnih turskih državljana za zločine koje nisu počinili".
Na upit koji je Radio Slobodna Evropa (RSE) uputio pokretu Gulen, u utorak (6. septembra), prvog dana Erdoanove posete Zapadnom Balkanu, Aslandogan je poručio Erdoanu da "kaže istinu o tome šta se dogodilo 15. jula 2016. i da odbije da se kandiduje na sledećim izborima u pokušaju da vrati demokratiju u Tursku".
Kako je dodao, ne očekuje da će se išta od toga desiti, ali navodi da bi "to pomoglo da se okonča autoritarni pomak Turske i užasna evidencija kršenja ljudskih prava u zemlji".
Odgovor AFSV je RSE dobila na dan Erdoanovog boravka u Srbiji, od koje Turska traži izrčenje 16 svojih državljana.
Šta je AFSV?
AFSV je neprofitna organizacija sa sedištem u SAD, koja se, prema podacima sa njene internet stranice, zalaže za građanske vrednosti i povezanih sa inicijativom Himzet, bliskoj Gulenovom pokretu.
Turska pokret Hizmet smatra terorističkom organizacijom.
Turska je od 15. jula 2016. godine, kada je izvršen neuspeo pokušaj puča, pokrenula akciju hapšenja onih za koje su sumnjali da su bili upleteni u pokušaj puča, a veliki broj tih lica je izbegao u inostranstvo.
Turski predsednik Erdoan optužuje Fetulaha Gulena za pokušaj državnog udara. Gulen je te optužbe odbacio.
Ankara je od SAD tražila izručenje Gulena, što se nije dogodilo.
Optužbe za zatvorsku torturu
Izvršni direktor AFSV Alp Aslandogan za RSE je ocenio da su oni koji budu deportovani u Tursku izloženi kršenju ljudskih prava.
"To su nehumani zatvorski uslovi i uskraćivanje pravnog zastupanja, a navodno mogu biti mučeni ili čak ubijeni", objašnjava Aslandogan.
Kao primer on navodi Orhana Inandija, tursko-kirgiskog prosvetnog radnika koji je otet iz Kirgistana, a koji je rekao da je bio mučen u pritvoru u Turskoj.
Kako dalje ističe, radna grupa Ujedinjenih nacija za prisilne i nedobrovoljne nestanke oštro je osudila sve veću tendenciju turske vlade da pribegne transnacionalnim transferima unedavnom izveštaju.
Koliko izručenja je tražila Turska?
Prema poslednjim dostupnim podacima, Turska je od 15. jula 2016. do 20. januara 2021. godine podnela 16 zahteva za izručenje svojih državljana iz Srbije. U odgovoru Ministarstva pravde za RSE u oktobru 2021. navedeno je da je u istom periodu izručenje odobreno za pet lica i da su svi oni isporučeni Turskoj.
Ministarstvo pravde nije odgovorilo na nov upit RSE o tome koliko zahteva za izručenje turskih državljana je stiglo u proteklih pet godina, kao i koliko zahteva za izručenje je odobreno, a koliko odbijeno. Ministarstvo takođe nije odgovorilo na pitanje da li je u Srbiji odobren azil za nekog od turskih državljana.
Jedan od aktuelnih slučajeva je turski aktivista i političar Ečevit Piroglu, koji i dalje čeka na odluku da li će biti izručen matičnoj državi od strane Srbije.
Srbija se više puta susrela sa privremenim merama Komiteta protiv torture Ujedinjenih nacija i Evropskog suda za ljudska prava, kojima se tražilo suzdržavanja vraćanja određenih ljudi dok se ne ispita da li im preti opasnost od mučenja u državi koja traži njihovo izručenje.
Ustav i zakoni Srbije, kao i brojni međunarodni ugovori, proklamuju da nijedna osoba ne sme biti proterana ili protiv svoje volje vraćena na teritoriju na kojoj postoji rizik da će biti podvrgnuta mučenju, nečovečnom ili ponižavajućem postupanju ili kažnjavanju.
