U poslednjih dvadesetak dana politički zvaničnici sa Kosova i iz Srbije se međusobno optužuju za "laži" i "širenje dezinformacija", dok se javnost u obe zemlje upozorava da upravo "ona druga strana" krši Briselski sporazum.
Takva retorika dolazi usled povećanih tenzija između Prištine i Beograda, nakon što su lokalni Srbi u opštinama sa srpskom većinom na severu 31. jula podigli barikade kako bi se kosovske vlasti sprečile u nameri da sprovedu odluke o preregistraciji vozila na RKS tablice i izdavanju ulazno/izlaznog dokumenta za državljane Srbije.
Kosovo je u međuvremenu odložilo sprovođenje ovih odluka na 30 dana, a Srbi uklonili barikade.
Dve strane su pokušale da oko ovih pitanja postignu i dogovor u Briselu u okviru dijaloga o normalizaciji odnosa, ali bez uspeha. Za sada, kosovski premijer ne odustaje od politike reciprociteta, što je za Srbiju neprihvatljivo.
Radio Slobodna Evropa (RSE) je proveravao koliko su tačne ili osnovane izjave kosovskih i srpskih zvaničnika.
Nedoumice oko ulazno/izlaznog dokumenta?
Goran Rakić, predsednik Srpske liste, vodeće partije kosovskih Srba koja ima podršku zvaničnog Beograda, rekao je 16. avgusta u obraćanju medijima da odluka Vlade Kosova o izdavanju ulazno/izlaznih dokumenata znači da Priština želi kosovske Srbe da napravi strancima i "protera sa vekovnih ognjišta".
Na istoj konferenciji za novinare je direktor Kancelarije za Kosovo Vlade Srbije Petar Petković izjavio kako kosovski premijer Aljbin (Albin) Kurti "primorava Srbe na Kosovu da se odriču svoje države, srpskih dokumenata". Slične poruke su se čule u gotovo svakom prethodnom ili narednom obraćanju visokih srpskih funkcionera.
Netačno.
Izdavanje ulazno/izlaznog dokumenta je predviđeno Briselskim sporazumom o slobodi kretanja iz 2011. godine i on zamenjuje lična dokumenta samo privremeno, odnosno dok državljanin Kosova ili Srbije boravi na teritoriji druge zemlje.
Korišćenje tog dokumenta ne znači da je neko odbacio dokumenta svoje zemlje.
Ovaj dokument, koji ima za cilj da održi neutralan stav dveju zemalja o ličnim dokumentima, Srbija od 2011. godine izdaje svakom građaninu Kosova koji ulazi na teritoriju Srbije. Međutim, Kosovo to nije sprovodilo, a aktuelne vlasti tvrde da za to do sada nije bilo političke volje.
Koliko Kosovo štiti prava manjina?
Na konferenciji za novinare nakon sednice Vlade 24. avgusta, premijer Kosova Aljbin Kurti je poručio kako "Srbi na Kosovu žive bolje nego u Srbiji, u smislu karaktera države".
"Verujte Vladi Kosova, koja jedino poštuje Ustav i zakone Kosova, bez diskriminacije, bez razlike po nacionalnoj ili drugoj osnovi", rekao je Kurti odgovarajući na jedno od pitanja novinara iz redova srpske zajednice.
Netačno.
Međunarodne organizacije, koje se bave ljudskim pravima, su u prethodnom periodu pozivale Kosovo na veće poštovanje manjinskih prava.
U izveštaju Evropske komisije napretku Kosova za 2021. godinu se navodi i da vlasti u Prištini trebaju učiniti više kako bi se "efektivno garantovala prava manjina".
Takođe, međunarodna zajednica i lokalne nevladine organizacije, godinama unazad pozivaju Vladu Kosova da realizuje odluku Ustavnog suda iz 2018., prema kojoj je utvrđeno da 24 hektara zemlje i šume pripada pravoslavnom manastiru Visoki Dečani na zapadu Kosova.
Odluke Ustavnog suda su konačne i obevezujuće za sve strane ali je prema oceni kosovskog premijera, odluka o manastiru zasnovana na "diskriminatorskoj politici Vlade Srbije iz 1997. godine", kada je sporna zemlja poklonjena manastiru.
Sme li Policija Kosova na sever?
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je 23. avgusta rekao kako na Kosovu ne bi bilo tenzija da se Priština pridržava dogovora da "kosovske specijalne snage mogu da pređu na sever samo uz saglasnost NATO i gradonačelnika četiri opštine u kojima žive Srbi".
Netačno.
U javnosti nije poznato da postoji dogovor o ograničavanju kretanja specijalcima kosovske policije, odnosno o tome da ne smeju da idu u opštine sa srpskom većinom na severu Kosova bez odobrenja NATO-a.
Ono što postoji tiče se pravila o kretanju pripadnika Kosovsko bezbednostnih snaga (KBS), kao vida vojnih snaga Kosova.
O tome postoje razmenjena pisma iz 2013. godine između tadašnjeg premijera Hašima Tačija (Hashim Thachi) i bivšeg generalnog sekretara NATO-a Andreasa Foga Rasmusena (Fogh Rasmussen).
Tada je Tači obećao da samo pripadnici KBS-a neće ići na "sever" bez saglasnosti KFOR-a, vojne mirovne misije na Kosovu.
Iz NATO-a je za RSE takođe potvrđeno da "bilo kakvo kretanje KBS u severni deo Kosova zahteva prethodno obaveštenje i saglasnost komandanta KFOR-a". O tome je posebno februara 2019. godine govorio i aktuelni generalni sekretar Jens Stolgenberg.
Međutim, tako nešto ne važi za Policiju Kosova ili Specijalnu jedinicu Policije Kosova.
Na severu Kosova pojačano prisustvo NATO-a
Kada su ukinute KS tablice i zašto?
Polemika se vodila i oko upotrebe RKS (Republika Kosovo) ili KS (statusno neutralne) registarskih tablica za automobile.
Najpre je predsednik Srbije Aleksandar Vučić 31. jula poručio kako "Priština želi da kaže da ne postoje više KS tablice, koje Beograd prihvata, već samo RKS tablice, a kako bi pokazali da su oni suverena država".
Netačno.
KS tablice, koje su bile statusno neutralne, ne izdaju se od septembra 2021. godine, tako da praktično u ovom trenutku one ne postoje. Sporazumom o slobodi kretanja iz 2011. godine je predviđeno da se na Kosovu koriste isključivo registarske tablice sa oznakama RKS (Republika Kosovo) ili KS (Kosovo, statusno neutralne).
"Kao privremena mera, vlasti na Kosovu će produžiti važenje KS registarskih tablica za početni period od pet godina, nakon čega će dve strane ponovo razmotriti ovo pitanje (uz posredovanje EU ukoliko bude potrebno)", stoji u tom sporazumu.
Dve strane su poslednji put važenje KS tablica dogovorili 2016. godine, što znači da je njihov "rok upotrebe" istekao 2021.
U međuvremenu je 24. avgusta direktor Kancelarije za Kosovo Vlade Srbije Petar Petković komentarisao izjavu premijera Kosova Aljbina Kurtija, koji je rekao da su statusno neutralne KS tablice važile do septembra 2021. godine.
"Kurti je pokazao da ni sam ne zna šta priča i uhvaćen je u još jednoj masnoj laži jer je te tablice protivpravno i jednostrano Priština ukinula još 17. septembra 2020. godine, dakle godinu dana pre isteka roka važenja, nakon čega je bilo predviđeno da se o ovoj temi razgovara i traži rešenje", poručio je Petković.
Netačno.
Ministarstvo unutrašnjih poslova Kosova je 2020. godine poništilo administrativno uputstvo o registraciji vozila sa KS tablicama, kako se one od septembra 2021. godine ne bi više izdavale.
Svi oni koji su u tom trenutku imali registrovan auto na KS tablice, mogli su da isti voze do isteka registracije, odnosno do septembra 2021. godine, kada su kosovske vlasti počele da izdaju isključivo RKS (Republika Kosovo) tablice.
Šta je tačno odlučio Ustavni sud Kosova o Zajednici opština sa srpskom većinom?
Funkcioneri Srbije su u proteklih mesec dana u mnogim javnim nastupima poručivali da se politika Aljbina Kurtija zasniva na odbijanju Zajednice opština sa srpskom većinom, koja je takođe dogovorena u Briselu.
Ministar unutrašnjih poslova Kosova Dželjalj Svečlja (Xhelal Svecla) je 15. avgusta za kosovski javni servis na srpskom jeziku, rekao da je Ustavni sud jasno naveo kako Zajednica nije u skladu sa kosovskim zakonima.
"Ne može da postoji tvorevina koja je protivustavna, neka tvorevina koja je država u državi. Nećemo dozvoliti da Kosovo bude nefunkcionalna država", rekao je Svečlja, sve vreme ukazujući na odluku Ustavnog suda Kosova.
Netačno.
Formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom predviđeno je prvim Briselskim sporazumom iz 2013. postignutom u dijalogu Kosova i Srbije. Konkretni detalji su dalje usaglašeni principima/opštim elementima iz 2015.
Međutim, Ustavni sud Kosova je decembra 2015. godine utvrdio da principi o Zajednici nisu u potpunosti usaglašeni sa Ustavom Kosova, ali, kako su dodali, to bi se moglo uskladiti zakonskim aktom Vlade Kosova i statutom.
Ustavni sud Kosova nikada nije naveo da Zajednica opština sa srpskom većinom ne treba da se formira, kako to u javnosti često navode pojedini kosovski zvaničnici.
Da li Policija Kosova hapsi samo Srbe?
Pored ostalih, gradonačelnik Štrpca, Dalibor Jevtić, je poručio kako će kosovske vlasti uvek naći načina da Srbe predstave kao kriminalce a kao primer naveo je i borbu protiv nelegalne gradnje u njegovoj opštini.
"Pa će nam tako naći nekoliko litara mleka iz Srbije ili izmišljena afera oko kamera za špijunažu ili borba protiv ilegalne gradnje, gle čuda samo u jednoj srpskoj sredini na Kosovu!?"
Netačno.
U okviru akcija povezanih sa slučajem "Brezovica", koja je počela da se sprovodi decembra prošle godine, uhapšeno je na desetine lokalnih funkcionera, ali i nekih službenika Ministarstva životne sredine, prostornog planiranja i infrastrukture.
Među njima ima i kosovskih Albanaca i svi se terete za zloupotrebu službenog položaja, primanje i davanje mita za izdavanje građevinskih dozvola na Brezovici, opština Štrpce, na jugu Kosova.
Akcije hapšenja su do sada sprovedene u Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja, ali i na drugim lokacijama u Prištini, Uroševcu i Štrpcu.
U istoj akciji je prošle godine uhapšen i Bratislav Nikolić, bivši gradonačelnik Štrpca i funkcioner Srpske liste.
'Uloga novinara ključna u kriznim trenucima'
Upravo zbog "dezinformacija na terenu", ambasador SAD na Kosovu Džefri (Jeffery) Hovenier je od Vlade Kosova zatražio odlganje sprovođenja odluke o tablicama i dokumentima.
"Nadamo se da ćemo sarađivati sa Vladom i kolegama iz Evropske unije kako bismo osigurali da se sporazumi bolje razumeju i da se na taj način smanje tenzije", rekao je ranije Hovenier.
Fljutura (Flutura) Kusari, advokatica za medijsko pravo iz Prištine i pravni savetnik u Evropskom centru za slobodu štampe i medija, podvlači da je širenje lažnih informacija jako opasno i napominje da retorika političara može vrlo lako da dodatno poveća tenzije između Kosova i Srbije.
"Političari to rade iz političke koristi, a ne zato što im je stalo do svojih birača. U takvim situacijama uloga novinara postaje presudna. Odgovornost novinara je da se pobrine da ne pruža platformu za lažne vesti, tako što će tri puta proveriti činjenice pre objavljivanja, da kontaktira različite izvore, pogleda dokumenta, da izbegava 'copy – paste' članke, da poštuje etičku obavezu i da se brzo i bez rezerve izvini kada napravi grešku", napominje Kusari u izjavi za RSE.
Ona dodaje da i Vlada Kosova mora biti transparentnija u radu i saradnji sa novinarima, kako bi građani, uključujući i one koji dolaze iz redova srpske zajednice, bili obavešteni blagovremeno o planovima.
Direktor Radio Televizije Mir iz Leposavića na severu Kosova Nenad Radosavljević smatra da Beograd "upravlja" medijima u Srbiji, koje uglavnom prate i pripadnici srpske zajednice na Kosovu, te dodaje da takvi mediji služe kao "propagandna glasila i uznemiravanju javnosti".
"Šteta je što ni na koji način nismo uspeli u prethodnom periodu niti da suzbijemo tu aktivnost propagandnih glasila, niti da se stvori jedna zdrava klima u medijima koji nisu režimski. To je šteta, jer u ovoj situaciji, šteta osim od vlastodršca Aleksandra Vučića, može nastati i zbog medija koji će propagandnom mašinerijom razviti osećaj panike. Iz te panike, može doći do eskalacije", navodi Radosavljević.
U poslednjem izdanju Indeksa o slobodi medija u svetu, koji su sredinom ove godine objavili Reporteri bez granica (Reporters Without Borders), zaključuje se da se stanje na Zapadnom Balkanu nije drastično izmenilo u odnosu na prethodni izveštaj.
Osim Srbije i Kosova, i druge zemlje regiona su svrstane u grupu problematičnih, kada je u pitanju sloboda medija.
