Dostupni linkovi

Optužnice protiv hrvatskih pilota problem više srpskih evrointegracija


Deo konvoja izbeglih pred akcijom "Oluja", 7. avgust 1995.
Deo konvoja izbeglih pred akcijom "Oluja", 7. avgust 1995.

Slučaj koji je Srbija pokrenula protiv hrvatskih pilota, optužujući ih za ratni zločin, mogao bi da postane još jedan razlog za otežavanje evropskih integracija Srbije. Takva upozorenja stigla su sa hrvatske strane, dok je sa srpske odgovoreno oštrim ocenama.

Tužilaštvo za ratne zločine Srbije hrvatske pilote smatra odgovornim za "raketiranje kolone srpskih izbeglica" koji su bežali pred akcijom hrvatske vojske "Oluja" u avgustu 1995. godine.

Izvan razmena optužbi državnih zvaničnika za sada je izostala rasprava o nivou i kvalitetu saradnje pravosudnih organa Srbije i Hrvatske u gonjenju odgovornih za zločine počinjene u ratu 1991-95. godine.

Istovremeno u Evropskoj komisiji za RSE upozoravaju na nužnost zajedničkih napora u prevazilaženju teškog nasleđa prošlosti, te dodaju da će pratiti dešavanja u ovoj oblasti u kontekstu pregovora o pristupanju EU.

Uticaj na saradnju tužilaštava dve države

"Političari gde god su se oglašavali napravili su grešku", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Vladimir Vukčević, koji je bio na čelu Tužilaštva za ratne zločine Srbije od 2003. do 2015.

Dodaje da je za vreme njegovog mandata postojala dobra saradnja sa hrvatskim tužilaštvom.

"Mladen Bajić je bio tužilac u Hrvatskoj i mi smo sve zajedno radili. Naše glavno oružje bila je međusobna saradnja i međusobno poverenje", rekao je Vukčević.

"Mladen Bajić je bio tužilac u Hrvatskoj i mi smo sve zajedno radili. Naše glavno oružje bila je međusobna saradnja i međusobno poverenje", kaže Vladimir Vukčević, nekadašnji tužilac za ratne zločine Srbije.
"Mladen Bajić je bio tužilac u Hrvatskoj i mi smo sve zajedno radili. Naše glavno oružje bila je međusobna saradnja i međusobno poverenje", kaže Vladimir Vukčević, nekadašnji tužilac za ratne zločine Srbije.

Vladimir Vukčević kaže da je protiv podizanja optužnica u odsustvu.

On navodi da takvi postupci ne mogu biti efikasni.

"To su postupci koji su dosta komplikovani i to nije bio pravi put", naveo je Vukčević.

Šta kažu u Evropskoj komisiji?

Portparolka Evropske komisije Ana Pisonero je u izjavi za RSE navela da sva nerešena pitanja u procesuiranju ratnih zločina moraju biti u potpunosti rešena.

"U skladu sa poglavljem 23 o vladavini prava od Srbije se očekuje da se uključi u smislenu regionalnu saradnju i dobrosusedske odnose u procesuiranju ratnih zločina izbegavanjem sukoba nadležnosti i obezbeđivanjem da se ratni zločini procesuiraju bez ikakve diskriminacije", rekla je Pisonero.

EK će, prema njenim rečima, nastaviti da prati dešavanja u ovoj oblasti u kontekstu pregovora o pristupanju EU.

Portparolka EK je navela i da trenutno pripremaju godišnje izveštaje o paketu proširenja, čije se predstavljanje očekuje u oktobru.

Pregovaračko poglavlje 23, koje se odnosi na vladavinu prava, Srbija je otvorila u julu 2016. godine.

Otvaranju ovog poglavlja prethodilo je insistiranje Hrvatske da se u zajedničku evropsku pregovaračku poziciju uključi i prestanak srpskog korišćenja takozvane regionalne nadležnosti za ratne zločine na celom području nekadašnje Jugoslavije.

Šta stoji u srpskoj optužnici za Petrovačku cestu?

Viši sud u Beogradu potvrdio je početkom juna optužnicu za ratne zločine na Petrovačkoj cesti i u mestu Svodna, koji su se desili u avgustu 1995.

Prema toj optužnici, kako su prenosili mediji, optuženi se terete da su naredili avionsko raketiranje kolone srpskih izbeglica na teritoriji Bosne i Hercegovine dok su bežali pred hrvatskom vojskom 7. i 8 avgusta 1995.

U ta dva raketiranja, prema službeno nepotvrđenim podacima, živote je izgubilo 13 osoba, uključujući šestoro dece, dok su 24 osobe bile ranjene.

Hrvatski izvori pak navode da su se u izbegličkoj koloni nalazili i vojnici i raketni sistemi i da nije bilo delovanja avijacije po koloni.

"Da je bilo dokaza za raketiranje kolone sa srpskim izbeglicama u 'Oluji', to bi bilo obuhvaćeno haškim optužnicama", izjavila je 1. juna glavna hrvatska državna tužiteljka Zlata Hrvoj Šipek.

"Da je bilo dokaza za raketiranje kolone sa srpskim izbeglicama u 'Oluji', to bi bilo obuhvaćeno haškim optužnicama", izjavila je Zlata Hrvoj Šipek, državna tužiteljka Hrvatske.
"Da je bilo dokaza za raketiranje kolone sa srpskim izbeglicama u 'Oluji', to bi bilo obuhvaćeno haškim optužnicama", izjavila je Zlata Hrvoj Šipek, državna tužiteljka Hrvatske.

Hrvatsko Ministarstvo pravosuđa saopštilo je 20. avgusta da od srpskih nadležnih organa nije dobilo zvaničnu službenu informaciju o podizanju ili potvrđivanju optužnica protiv četvorice pilota Hrvatskog ratnog vazduhoplovstva.

Srpsko tužilaštvo za ratne zločine podiglo je u maju optužnicu protiv četiri nekadašnja komandanta Hrvatskog ratnog vazduhoplovstva tereteći ih ratni zločin nad srpskim civilima u akciji "Oluja".

Kako oni nisu dostupni srpskom pravosuđu, tužilaštvo je predložilo da im se sudi u odsustvu. Srpsko zakonodavstvo dozvoljava suđenje u odsustvu.

Šta su rekli političari?

Podizanje optužnice podiglo je tenzije na međudržavnom nivou. Razmene međusobnih optužbi nižu se poslednjih dana.

Od hrvatskih zvaničnika počela su da stižu i upozorenja da bi sudski proces koji pokreće Beograd mogao da bude razlog za blokiranje ulaska Srbije u Evropsku uniju.

To je izjavio hrvatski ministar pravosuđa i uprave Ivan Malenica.

On je 22. avgusta za RTL ocenio da je reč o "pokušaju politički montiranog procesa".

Malenica je poručio da Hrvatska neće dopustiti raspisivanje međunarodne poternice za pilotima.

Prethodno je i predsednik Hrvatskog sabora Gordan Jandorkovič poručio da će Hrvatska koristiti pregovore oko pristupanja Srbije u EU, kako bi "poslala poruku da takve stvari neće tolerisati".

Goran Jandrokovič, predsednik Hrvatskog sabora, i Maja Gojković, bivša predsednica Skupštine Srbije, prilikom susreta u Beogradu 18. aprila 2018.
Goran Jandrokovič, predsednik Hrvatskog sabora, i Maja Gojković, bivša predsednica Skupštine Srbije, prilikom susreta u Beogradu 18. aprila 2018.

Jandorković je 21. avgusta u izjavi novinarima u Barbanu, gradu u Istri, ocenio da je optužnica "političke prirode".

Na njegovu izjavu reagovala je istog dana na Tviteru premijerka Srbije Ana Brnabić.

"Jedna članica EU se usuđuje da javno kaže da ukoliko tražite pravdu za ubistvo srpske dece… da zbog toga ne možete da budete deo EU. To je vladavina prava? To su evropske vrednosti?", napisala je Brnabić.

Optužnicu protiv hrvatskih pilota komentarisao je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić na konferenciji za medije 21. avgusta.

"Nisam tužilac za ratne zločine, ali sam ponosan na činjenicu da je neko imao hrabrosti posle 27 godina da traži odgovornost za ubijenu srpsku decu i ubijene srpske starce", izjavio je predsednik Srbije.

Prethodno su, kada je objavljeno da je tužilaštvo u Beogradu podiglo optužnicu, reagovali i hrvatski predsednik i premijer.

"Srbija diže optužnice nakon 27 godina zbog navodnih dela u BiH. Mislim da Srbija uništava samu sebe", izjavio je novinarima 20. maja predsednik Hrvatske Zoran Milanović.

Zoran Milanović i Andrej Plenković (drugi i treći s leva), predsednik i premijer Hrvatske, na obeležavanju godišnjice operacije "Oluja" u Kninu 5. avgusta 2021.
Zoran Milanović i Andrej Plenković (drugi i treći s leva), predsednik i premijer Hrvatske, na obeležavanju godišnjice operacije "Oluja" u Kninu 5. avgusta 2021.

Premijer Andrej Plenković je na sednici Vlade 27. maja rekao da nikada u vreme Domovinskog rata nije bilo zapovesti protiv civilnih ciljeva.

"Vlada Hrvatske će iskoristiti sve mehanizme koje ima na raspolaganju da zaštiti hrvatske pilote i da zaštiti dignitet Domovinskog rata", poručio je Plenković.

Tri meseca kasnije, u izjavi od 25. avgusta, je konkretizovao svoj stav i naveo da je optužnica protiv hrvatskih pilota "politički motivisana":

"Srbija treba da se suoči sa svojom prošlošću, sa učincima velikosrpske agresije Miloševićevog režima na Hrvatsku", rekao je Plenković na sednici svog kabineta.

Poziv na saradnju

Nataša Kandić, koordinatorka Mreže za pomirenja REKOM, smatra da tužilaštva Srbije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine treba da sarađuju i da za svaki ratni zločin nađu rešenje.

"Procesuiranje ratnih zločina zahteva urgentne pravne mere i dogovore", rekla je ona za RSE.

Kandić ocenjuje da optužnica protiv hrvatskih pilota može da ima i neko "dobro dejstvo".

"Da primora pravosuđe obe zemlje da sednu i da se dogovore oko daljeg procesuiranja ratnih zločina", navela je ona.

Dodaje da možda postoje šanse da se pravosuđa dve države dogovore o ustupanju predmeta i dokaza.

Kandić konstatuje da je u svim zemljama stalo procesuiranje ratnih zločina i da je započela faza suđenja u odsustvu.

Ona podseća da su nevladine organizacije bile protiv suđenja u odsustvu.

Na njima se, kako kaže, utvrde neke činjenice ali samo iz perspektive žrtava. Dok izostanu dokazi koje može da ponudi odbrana optuženih.

Svake godine napeto oko 'Oluje'

Iz godine u godinu ponavlja se isti scenario. U odnosima između dve susedne zemlje postaje napeto svake godine uoči akcije "Oluja".

Tom akcijom Hrvatska je početkom avgusta 1995. godine povratila kontrolu nad delom svoje teritorije na kojoj su Srbi formirali takozvanu Republiku Srpska Krajina.

U Hrvatskoj se "Oluja" obeležava slavljem, a u Srbiji parastosom.

Izbegli pred 'Olujom': Upornošću do novog doma
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:03:39 0:00

Prema hrvatskim izvorima 130.000 Srba izbeglo je pred "Olujom" iz Hrvatske, dok je prema srpskim izvorima njih 200.000 - 300.000 prognano ili pobeglo u Bosnu i Hercegovinu ili Srbiju u strahu pred hrvatskim snagama.

Hrvatski generali Ante Gotovina, Mladen Markač i Ivan Čermak u Hagu su oslobođeni optužbe za zajednički zločinački poduhvat sa ciljem etničkog čišćenja Srba sa tog dela hrvatske teritorije.

Prema podacima Državnog tužilaštva Hrvatske, za krivična dela u vreme "Oluje" od 4. do 6. avgusta 1995. i nakon nje, za ubistva, pljačke i paljevine osuđeno je 2.380 osoba. Međutim, oni nisu osuđeni za ratne zločine.

Za ratne zločine nad starijim srpskim civilima postoje dve pravosnažne sudske presude, a niz slučajeva još je u sudskom postupku, postupak nije pokrenut ili je vođen, ali niko nije osuđen.

RSE sa izbeglima u „Oluji“: Dve decenije bez doma
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:04:56 0:00

Događaje obeležavanja "Oluje" prati i pojačana retorika zvaničnika dve zemlje.

Ove godine tenzije je pojačao i najavljeni sudski postupak u Srbiji protiv hrvatskih pilota i najave Zagreba da bi to moglo da utiče na evropski put Srbije.

Aleksandar Ivković, istraživač iz nevladinog Centra savremene politike u Beogradu, kaže za RSE da se na slučaju Severne Makedonije videlo da samo jedna država može značajno da uspori i oteža evropski put zemlje kandidata.

"Hrvatska to može da uradi jer se sve odluke o napretku država kandidata donose jednoglasno u EU", podseća on.

Ivković dodaje da Hrvatska nije jedina zemlja koja smatra da Srbija u ovom trenutku ne bi trebalo da napreduje ka EU.

"Zbog pitanja kao što su spoljna politika, odsustvo sankcija Rusiji, ali i generalna sporost reformi koje Srbija sprovodi", navodi Ivković.

Srbija nije sledila spoljnu politiku EU u uvođenju sankcija Rusiji zbog njene invazije na susednu Ukrajinu.

Bilateralno uslovljavanje suseda na putu ka EU

Hrvatska je i sama bila izložena blokadi u pregovorima sa EU od susedne Slovenije.

Naime, Slovenija je kao članica EU blokirala otvaranje pregovaračkih poglavlja Hrvatske zbog spora o međudržavnoj granici. To je trajalo od decembra 2008. do septembra 2009.

Hrvatska je postala članica EU sredinom 2013. godine.

Hrvatska slavi ulazak u EU
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:05:08 0:00

Severnu Makedoniju su blokirale dve susedne države, članice EU. Najpre je Grčka godinama uslovljavala zahtevom za promenu imena države.

A nakon toga je i Bugarska zahtevajući rešenje sporova koji se uglavnom tiču makedonskog jezika i istorije.

Nakon rešavanja tih otvorenih pitanja Makedonija je u julu 2022. započela pristupne pregovore sa EU posle 17 godina čekanja.

Saradnja na tekstu: Gjeraqina Tuhina

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG