Virus koji izaziva dečiju paralizu zabrinjava ovog leta zdravstvene zvaničnike u svetu, naročito u dve zapadne države – Velikoj Britaniji i Sjedinjenim Američkim Državama (SAD). U njima su registrovani slučajevi poliomijelitisa, bolesti koja pored paralize, može da ima i smrtni ishod.
Decenijama je ova bolest, zahvaljujući vakcinaciji, gotovo potpuno iskorenjena.
Zašto se ponovo javlja?
Velika Britanija pokrenula je 10. avgusta kampanju intenzivnije vakcinacije dece uzrasta do deset godina nakon što je u uzorcima iz kanalizacije utvrđeno prisustvo virusa.
S druge strane, u SAD je potvrđen prvi slučaj. Reč je o dvadesetogodišnjem mladiću iz okruga Rokland u Njujorku. On je hospitalizovan u junu a da je u pitanju bolest izazvana polio virusom potvrđeno je mesec dana kasnije.
Dr Hoze Romero, direktor Nacionalnog centra za imunizaciju i respiratorne bolesti američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), rekao je za CNN da većina ljudi sa dečijom paralizom nema simptome i da je to potencijalna opasnost za širenje virusa.
"Širenje je uvek mogućnost jer ono može biti tiho. Postoji određeni broj pojedinaca u zajednici koji su zaraženi polio virusom. Oni ga prenose", upozorio je Romera.
Šta je polio i kako se širi?
Virus može da izazove ozbiljnu bolest, paralizu i trajne posledice za zdravlje a njegova stopa smrtnosti je između 5 i 10 odsto. Širi se oralno-fekalnim putem i najčešće pogađa decu predškolskog uzrasta.
Zahvaljujući vakcinaciji, broj slučajeva od 1988. godine smanjen je za čak 99 procenata. U brojkama, sa procenjenih 350.000 slučajeva godišnje u više od 125 država, ova brojka svela se na 175 tokom 2019.
Praktično iskorenjenim se smatra svuda u svetu osim u delovima Azije.
Otkuda sada?
Pandemija korona virusa, 2020. godine, bila je uzrok višemesečne pauze u kampanjama vakcinacije i iskorenjivanja poliomijelitisa. Pauzirane su rutinske imunizacije što je svakako doprinelo povećanju rizika od bolesti.
Redovna vakcinacija i kompletna revakcinacija ključne su za sprečavanje bolesti.
Takozvani divlji polio najčešći je uzrok bolesti. Međutim, uz njega postoji još jedan koji može biti potencijalna opasnost današnjice.
Ima i drugih razloga
Da bi se shvatio uzrok infekcije ili potencijalna opasnost od polia u dvadesetim godinama, 21. veka, potrebno je objasniti tu drugu vrstu virusa a uz nju i same polio vakcine.
U svetu se daju dve vrste vakcina – inaktivirane i aktivirane. Svetska zdravstvena organizacija naglašava da su se obe vakcine pokazale izuzetno uspešnim u sprečavanju širenja zaraze.
Prva odobrena je inaktivirana i ona se daje kao injekcija još od 1955. Druga, aktivirana, napravljena je od oslabljenog, živog virusa i primenjuje se oralno. Ono što je svojevrsna nuspojava za okolinu kod ovog oslabljenog virusa jeste da bi on godinama mogao da se razmnožava u crevima.
Važno je reći da ta mogućnost prolazi bez ikakve opasnosti za zdravlje vakcinisanog pojedinca. Međutim, u veoma retkim situacijama ovaj oslabljeni virus, putem stolice, može da dođe u kontakt sa okolinom i da se proširi na nevakcinisane osobe.
Razlog pojave polio virusa u uzorcima iz kanalizacije koji su otkriveni u Londonu mogu biti recidivi ove vakcine.
Polio u kanalizaciji nije retkost ali…
Svake godine se u Velikoj Britaniji tokom nadzora kanalizacije otkrije mali broj uzoraka virusa poliomijelitisa, piše britanski BBC.
Međutim, navodi se da je ovo prvi put da su se genetski povezani klasteri našli više puta u periodu od nekoliko meseci.
Pretpostavlja se da je virus poliomijelitisa, otkriven u Londonu, najverovatnije došao od nekoga ko je nedavno primio oralnu vakcinu.
Slični tragovi virusa, koji bi mogli biti povezani, nađeni su i u kanalizacionim sistemima u Jerusalimu, u Izraelu i u državi Njujork u SAD.
Mere predostrožnosti
Bez obzira na činjenicu da su ovi slučajevi i dalje vrlo retki, Velika Britanija i Sjedinjene Države pristupile su ozbiljno analiziranju situacije i merama prevencije.
Stručnjaci upozoravaju da vakcinacija mora da bude kompletna i da se vodi računa o potencijalnim asimptomatskim prenosiocima.
Nevakcinisani ili oni koji nisu kompletno revakcinisani, nalaze se u ranjivoj grupi, saopštili su zvaničnici američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC).
Američki CNN navodi da je procenat vakcinacije protiv dečije paralize u američkom okrugu Rokland u kome je utvrđen prvi slučaj polia, svega oko 60 u odnosu na prosek u SAD od 93 odsto. CDC poručuje takođe da bi osobe sa oslabljenim imunitetom takođe mogle da budu pod rizikom čak i uz kompletnu vakcinaciju.
Zašto je potrebna buster doza?
Imunitet koji obezbeđuje oralna vakcina ili izlaganje poliovirusu pruža doživotnu zaštitu od paralitičke bolesti, navodi se Svetska zdravstvena organizacija (SZO) u dokumentu objavljenom u junu.
Nije poznato koliko dugo će ljudi koji su primili četiri doze inaktivirane poliomijelitis vakcine biti imuni, ali CDC navodi da su oni najverovatnije zaštićeni dugi niz godina, dok SZO smatra da je praktično doživotna.
Dodatna imunizacija preporučuje se rizičnim grupama i onima koji nisu primili sve doze vakcine.
Situacija na Zapadnom Balkanu
U državama Zapadnog Balkana vakcina protiv polio virusa nalazi se na listi obavezne imunizacije. Deca ih primaju u više doza. Prvu oko drugog meseca života a poslednju revakcinu sa 14 godina.
Polio se u svim državama regiona Zapadnog Balkana smatra praktično iskorenjenim a proteklih decenija registrovani su, vrlo retko, izolovani slučajevi.
Poslednji u Hrvatskoj bio je 1989. godine. Pre uvođenja vakcinacije godišnje je bilo više od 500 obolelih.
U Albaniji je poslednji slučaj zaraze bio 1979, u Bosni i Hercegovini (BiH) i Severnoj Makedoniji 1993, a u Srbiji 1996. godine.
Evropska regionalna komisija za sertifikaciju (RCC) je 2018. godine označila BiH kao rizičnu državu. Razlog tome bila je zabrinjavajuće niska stopa vakcinacije protiv dečje paralize na nivou cele države.
Sa paralizom čiji je uzrok polio, živeo je i američki predsednik Frenklin D. Ruzvelt (Franklin D. Roosevelt). Oboleo je 1921. godine u svojoj 39. godini. Od tada je bio vezan za invalidska kolica.
Istoričar Džejms (James) Tobin, u biografiji koju je napisao o Ruzveltu 2013, citira jedno njegovo obraćanje na temu svoje bolesti. Ruzvelt je, kako se navodi u biografiji, govorio o životu dece sa posebnim potrebama i o potrebi da im se pomogne.
"I sam sam prošao kroz to iskušenje i simbol sam šta može da se dogodi kada se ljudi sa invaliditetom snažno podržavaju", rekao je tada Ruzvelt.
