Tema Mosta Radija Slobodna Evropa (RSE) bila je da li sukobi u vladajućoj koaliciji u Srbiji, koji su u poslednje vreme sve vidljiviji i žešći, mogu da ugroze Vučićevu vlast. Sagovornici su bili Dušan Spasojević, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu, i Balša Božović, predsednik Izvršnog odbora Regionalne akademije za razvoj demokratije iz Beograda.
Bilo je reči o tome da li su potpredsednica vlade Zorana Mihajlović i ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin - koji se se žestoko sukobili povodom neostvarene posete ruskog ministra inostranih poslova Lavrova Srbiji i oko takozvanog srpskog sveta - predstavnici prozapadnog i proruskog krila u vladajućoj koaliciji i kako se dva člana Glavnog odbora Srpske napredne stanke dijametralno razlikuju u odnosu prema ruskoj intervenciji u Ukrajini.
Dok Dragan Šormaz smatra lažnom Putinovu priču o denacifikaciji Ukrajine, Vladimir Đukanović govori o tome da će i Srbija biti prinuđena da krene u denacifikaciju Balkana. Tim povodom postavljeno je pitanje zašto Vučić, koji apsolutno sve komentariše, ćuti o sukobima u vlastitoj stranci i da li njemu odgovara da u njoj postoji i prozapadno i prorusko krilo.
Razgovaralo se i o tome kako sve članove vlade i funkcionere Srpske napredne strane ujedinjuje neskriveno obožavanje i veličanje Vučića, da li bi ta stanka znatno oslabila kada bi se Vučić povukao sa mesta predsednika, kao i o tome da li Vučić razmišlja o svom nasledniku.
Omer Karabeg: Najveću pažnju privukao je sukob između dva člana vlade Srbije - Zorane Mihajlović i Aleksandra Vulina. Zorana Mihajlović je izjavila da poseta ruskog ministra inostranih poslova Lavrova Beogradu, koja je morala da bude otkazana jer okolne zemlje nisu dozvolile prelet njegovog aviona, ne bi ništa dobro donela Srbiji, dok Vulin duboko žali što je sprečena poseta, kako kaže, velikog i dokazanog prijatelja Srbije. On inače optužuje Zoranu Mihajlović da je bliska američkoj ambasadi u Beogradu. Može li se reći da oni predstavljaju dve struje u vladajućoj koaliciji - prozapadnu i prorusku?
Dušan Spasojević: Moglo bi se tvrditi da njih dvoje predstavljaju dve struje ili dva krila. Unutar vladajuće koalicije i Srpske napredne stranke već godinama postoje suprotstavljeni stavovi - od krajnje desnice do krajnje levice, od proevropskih do proruskih zalaganja. Ne bih rekao da je reč o ozbiljnom sukobu već o taktici stranke da šalje poruke na što više različitih strana kako se ne bi svrstavala i kako bi sprečavala opoziciju da se ujedini i lakše artikuliše u odnosu na Srpsku naprednu stranku.
Balša Božović: Mislim da su u pitanju dve strane iste medalje. Srpska napredna stranka je populistička stranka kojom vlada Aleksandar Vučić. Ona spada u takozvane catch all stranke koje idu od krajnje levice do krajnje desnice, pa izbacuje u javnost čas prozapadni, čas proruski narativ. Sasvim sam siguran da oni to rade u dogovoru sa Aleksandrom Vučićem.
Srpski svet
Omer Karabeg: A kako tumačite to što je Zorana Mihajlović jedina u vladi rekla da srpski svet i zalaganje da svi Srbi žive u jednoj državi, o čemu stalno priča Vulin, nije politika vlade Srbije. Premijerka Ana Brnabić to nikada nije rekla, niti iko od ministara.
Balša Božović: To mu dođe zgodno da bi Aleksandar Vučić zapadnim liderima mogao da kaže - to nije politika Srpske napredne stranke, niti moja, to govori samo Vulin. A kada se susretne sa nekim iz Rusije kaže - eto, mi imamo srpski svet kao vi ruski. On priča svakome ono što taj želi da čuje. Ali politika srpskog sveta itekako postoji. Naravno, postoje i neki pojedinačni navodno proevropski i prozapadni glasovi, ali su oni prilično usamljeni. Istraživanja u poslednjih šest meseci konstantno beleže smanjivanje poverenja u Evropsku uniju i sve veću podršku Putinu i Rusiji kada je pitanju agresija Rusije na Ukrajinu.
Dušan Spasojević: U poslednjoj vladi prozapadni i proevropski deo se prilično istanjio. Zorana Mihajlović možda je jedna retkih koja i dalje igra tu ulogu uz Dragana Šormaza koji zagovara članstvo Srbije u NATO. Prozapadna i proevropska strana vlade prilično je smanjena poslednjih godina. To se dešava iz različitih razloga. Malo iz taktičkih, malo iz praktičnih jer je u SNS-u veoma malo ljudi koji bi tu poziciju mogli iole kredibilno braniti. Tako da je knjiga spala na Zoranu Mihajlović koja baš i nema mnogo političke težine kada je reč spoljnoj politici. Na kraju krajeva ona se bavi drugim temama.
Izvoz destabilizacije
Omer Karabeg: Pomenuli ste Dragana Šormaza. On je član Glavnog odbora Srpske napredne stranke, a član tog odbora je i Vladimir Đukanović. Šormaz se ne samo zalaže da Srbija uđe u NATO nego i tvrdi da je priča o denacifikaciji Ukrajine, koja je zvanična politika Rusije, lažna. S druge strane, Vladimir Đukanović je nedavno izjavio da će Srbija biti prinuđena da krene u denacifikaciju Balkana, znači da uradi isto ono što je Rusija uradila u Ukrajini. On se potom izvinio, ali ne čini se da će zbog toga snositi posledice. A ni Dragan Šormaz ne snosi posledice zbog toga što izjavljuje da Srbija treba da uđe u NATO pakt.
Dušan Spasojević: Vučiću je cilj da ima što više različitih tonova - i levih i desnih, i proevropskih i proruskih - kako bi imao više opcija na raspolaganju. To je njihova taktika. Pošto u javnom prostoru nema slobodnih medija, niko ih ne osporava, niko im ne postavlja pitanja. To deluje čudno, ali tu situaciju gledamo već duži niz godina. Sada je to postalo očiglednije zbog toga što imamo rusku agresiju na Ukrajinu i čitav niz događaja koji su proizašli iz toga, pa je ta šizofrena situacija uočljivija.
Balša Božović: To je fingiranje političkog pluralizma i to veoma neiskreno. Mislim, međutim, da je Đukanovićeva izjava bila iskrena i ne samo njegova nego i gospodina Krstića i mnogih drugih iz vrha Srpske napredne stranke. Neki od poslanika i članova Predsedništva te stranke takođe su pomenuli denacifikaciju aludirajući da je rat moguć kada je u pitanju region. To vidimo kroz podršku Beograda Dodiku koji najavljuje secesiju Republike Srpske.
Ovih dana smo zamalo imali oružani sukob na severu Kosova koji su pripremili Milan Radoičić i Srpska lista, a ne treba zaboraviti ni takozvani Temeljni ugovor između vlade Crne Gore i Srpske pravoslavne crkve koji su potpisali patrijarh i premijer Dritan Abazović koji je blizak Aleksandru Vučiću što će dodatno pogoršati ionako loše međunacionalne odnose u Crnoj Gori. U suštini, reč je izvozu destabilizacije.
- Nakon potpisivanja Temeljnog ugovora sa SPC upitan opstanak Vlade
- Izbori u crnogorskom pravosuđu uslovljeni potpisivanjem Temeljnog ugovora sa SPC
- Sto dana rada Vlade Crne Gore, premijer zadovoljan
Nažalost, nijedna velika opoziciona partija u Srbiji, sem nekih usamljenih glasova, nije reagovala na izjave o mogućnosti rata. Pošto ima brisan prostor u Srbiji, Vučić pokušava da ostvari svoju ambiciju da ne bude samo predsednik Srbije nego i svih Srba u regionu. Nakon deset godina vlasti on pokušava koristeći neke svoje kontakte na Zapadu i jako bliske veze sa Rusijom da sebe upiše u istoriju kao političara koji je imao presudan uticaj ne samo u Srbiji nego i na celom Zapadnom Balkanu.
Omer Karabeg: Kako je moguće da se Vučić ne oglasi kad se žestoko sukobe dve tako značajne ličnosti u vladi - potpredsednica vlade i ministarka energetike i ministar unutrašnjih poslova. On se o svemu oglašava, o svakoj sitnici, a o tome ni reči.
Dušan Spasojević: Oglasiće se on u nekom trenutku kada proceni da to treba da učini, ali ne slažem se da su to značajne ličnosti. One formalno jesu značajne, ali u suštini i Vulin i Mihajlović i Šormaz i Đukanović i svi ostali znaju da njihova politička moć proizilazi iz Aleksandra Vučića. Svi oni su zamenjivi, oni znaju da bi na izborima dobili minimalan broj glasova.
Pomenuli ste izvinjenje Đukanovića. On se nije izvinjavao zbog onoga što je napisao, on se zapravo izvinjavao Vučiću što mu je napravio problem. Sve se svodi na odnos prema Vučiću.
Gazimestan
Omer Karabeg: Kako je moguće da se Đukanović usudio da na Twiteru napiše tako brutalnu prorusku poruku?
Dušan Spasojević: Ima onih koji kažu da Đukanović to ne bi uradio bez Vučićeve dozvole, dok drugi tvrde da Vučić ne može baš sve da kontroliše. Meni izgleda da je Đukanović verovao u to što je napisao i da je mislio da je to dobra poruka. Iznenadila ga reakcija javnosti, pa je shvatio da je napravio malo veći problem i onda se povukao.
Balša Božović: Đukanović je zapravo samo rekao ono što je Vučić noć ranije na televiziji govorio o situaciji na severu Kosova. On je najavljivao novu Oluju protiv tamošnjih Srba i rekao da će Srbija brutalno odgovoriti na svaki napad. Kako je tačno primetio Teofil Pančić Vučićev govor se nije razlikovao od govora Slobodana Miloševića na Gazimestanu 1989. kada je najavljivao da su mogući i oružani sukobi. Mislim da je Đukanović samo rekao ono što je Vučiću na srcu. To je izazvalo oštre reakcije.
New York Times momentalno je objavio Đukanovićev tvit, uzburkao se ceo region, reagovala je američka ambasada na Kosovu. Vučić je shvatio da mu to ne ide u prilog i da zveckanje oružjem pogoršava njegov ionako narušeni ugled u Evropi, pa je poručio da je to isključivo Đukanovićevo lično mišljenje. Đukanović je preterao, suviše rano je pomenuo denacifikaciju, ali mislim da se radi o nameri Aleksandra Vučića i njegovog režima. Oni su frustrirani zbog toga što nisu ostvarili ciljeve svoje politike iz devedesetih godina.
Slučaj Stefanović
Omer Karabeg: Zanimljivo je da Vučić nikada ne odbacuje svoje saradnike i pored oštrih kritika koje im upućuje. U tabloidima, koji su pod Vučićevom kontrolom, vođena je ogromna hajka protiv Nebojše Stefanovića, bivšeg ministra unutrašnjih poslova, sada ministra odbrane. Optuživan je da je prisluškivao Vučića i da je radio protiv njega i njegove porodice, dakle sve najteže optužbe, ali Stefanović ne samo da nije izbačen iz stranke nego je ostao i ministar.
Dušan Spasojević: Što se tiče gospodina Stefanovića, tu je reč o sukobu u samom vrhu stranke. Pretpostavljam da je Stefanović verovatno bio druga ili treća osoba po snazi u Srpskoj naprednoj stranci tako da je taj konflikt bilo teško zadržati unutar stranke. To je jedan od zanimljivih izazova koji će biti pred Vučićem u narednih nekoliko nedelja ili meseci. Videćemo kako će izgledati raspodela ministarstava u novoj vladi, kako će proći Nebojša Stefanović i kakva će biti njegova reakcija.
Balša Božović: Oni u radikalskom maniru hvataju jedni druge u raznim nepočinstvima i onda ih tako kompromitovane drže na pozicijama zato što znaju da nikada neće smeti da progovore, jer ukoliko progovore, uslediće krivično gonjenje. Nebojša Stefanović je ucenjen. On je kao jedan od najbližih Vučićevih saradnika učestvovao u raznim aferama od Krušika, pa nadalje.
Ne mislim da Nebojša Stefanović može na bilo koji način da ugrozi Vučića. Naprotiv, on će tu po kazni ostati, biće tih i lojalan i veoma opasan u Vučićevim rukama.
Idolopoklonstvo
Omer Karabeg: Čini se da sukobljene funkcionere vladajuće koalicije ujedinjuje jedna stvar, a to je veličanje Aleksandra Vučića. Bez obzira da li se predstavljaju kao prozapadni ili kao proruski zajedničko im je javno obožavanje Vučića.
Dušan Spasojević: Svi oni zavise od predsednika stranke i predsednika države. Srpska napredna stranke bi bez Vučića na izborima prošla mnogo, mnogo lošije. Oko toga nema nikakve dileme. Zbog toga je idolopoklonstvo toliko važno. Oni znaju da on to voli i da to od njih očekuje.
Čak i kad su suočeni sa najgorim napadima Vučićevih tabloida, kao što je to bio slučaj sa Nebojšom Stefanovićem, oni su iskazivali poštovanje i ljubav prema predsedniku. To vidimo kod starijih, ali i kod mlađih kadrova čije smo tirade u slavu Vučića slušali u prošlom sazivu parlamenta, a sasvim sigurno ćemo ih slušati i od članova novog parlamenta.
Balša Božović: To je u srži svega. Sve drugo je zamajavanje. Radikalski režim se ugleda na Radikalnu stranku Nikole Pašića i tako se ponaša. Postoji samo jedan šef i svi ostali služe njemu. On određuje šta je nacionalni i državni interes. Često dolazi do mešanja njegovih ličnih i porodičnih interesa sa interesima Srbije. U Vučićevom režimu lojalnost je jedini kriterijum, a ona se meri po tome ko će pre stati u odbranu Vučića kada ga neko kritikuje.
Nažalost, danas se i neki iz nevladinog sektora na taj način preporučuju da budu članovi neke buduće vlade. To zapravo uništava i ono malo demokratije koja zapatila u Srbiji.
Omer Karabeg: Da li bi Srpska napredna stranka oslabila ako bi Vučić napustio položaj predsednika stranke, što on najavljuje, a svi stranački funkcioneri listom ga mole da ostane?
Dušan Spasojević: Zavisi od toga o kakvom napuštanju govorimo. Mogu da zamislim da on formalno prepusti nekome da bude predsednik ili predsednica stranke, ali će on i dalje vući sve konce. Nemoguće je u ovom trenutku zamisliti scenario u kome bi se on zaista povukao iz stranke i ostao samo predsednik države. Bio bih dosta oprezan oko njegovih najava povlačenja. On je i do sada više puta to najavljivao.
Balša Božović: Siguran sam da bi Srpska napredna stranka oslabila, Ali me ne bi čudilo da se povuče jer mu Srpska napredna stranke postaje sve veći balast zbog njene nepopularnosti. To ne znači da će je on u suštinskom smislu napustiti. Možda će napraviti neku drugu stanku koju će voditi iz senke.
Naslednik
Omer Karabeg: Vučić je već deset godina na vlasti. Vidite li, makar u naznakama, ličnost iz njegovog okruženja koja bi mogla da ga nasledi?
Dušan Spasojević: Ne. Niko od ljudi oko njega nema kapacitet da se ni izdaleka približi njegovoj popularnosti i njegovom rejtingu. Ukoliko bi se on zaista povukao iz politike, od Srpske napredne stranke ne bi mnogo ostalo. Usledio bi brz raspad. Ne vidim da iko iz sadašnjeg rukovodstva stranke ima potencijal da bude njen lider u budućnosti.
Balša Božović: Ukoliko jednog dana dođe do raspada Srpske napredne stranke, što će se izvesno dogoditi kada Vučić ne bude više na vlasti, mislim da bi jedino Zorana Mihajlović mogla politički opstati. Svi drugi nemaju šanse.
Omer Karabeg: U zaključku, mogu li sadašnji sukobi u vladajućoj koaliciji uzdrmati vlast u Srbiji?
Dušan Spasojević: Zasada ne mogu, ali ako se vlast nađe pod unakrsnim pritiskom opozicije, međunarodne zajednice i nekih domaćih kriza, onda će ti sukobi postajati sve vidljiviji i sve problematičniji. Ali dok Vučić suvereno vlada i ima veliku nadmoć, kao što je to sada slučaj, nema problema za ovu vlast.
Balša Božović: Nije realno očekivati da sukobi u vladajućoj koaliciji mogu da ugroze Vučićev režim. Ono što se može očekivati je dodatni pad popularnosti Srpske napredne stranke. Ukoliko se režim bude suočavao sa protestima građana poput onih nedavnih u Novom Sadu, a nezadovoljstvo tinja u Srbiji, mislim da će biti sve brutalniji u obračunu s njima. Neće tako lako predati vlast ni na jednom nivou kao što to neki očekuju.
Facebook Forum