Ruski Gasprom je 27. jula prepolovio količinu prirodnog gasa koji teče glavnim gasovodom iz Rusije u Evropu na 20 odsto kapaciteta.
To je najnovije smanjenje isporuke Severnog toka 1 koji Rusija pravda tehničkim problemima, a Nemačka to naziva političkim potezom kako bi se stvorila neizvesnost i podigle cene usred rata u Ukrajini.
Ruski energetski gigant pod kontrolom države najavio je 25. jula da će smanjiti tokove na gasovodu Severni tok 1 koji ide ka Nemačkoj zbog popravke opreme.
To je izazvalo nove strahove da bi Rusija mogla u potpunosti da isključi gas koji se koristi za industriju, proizvodnju struje i grejanje domova.
Cene prirodnog gasa porasle su na nivoe koji nisu viđeni od početka marta i skoro su šest puta više nego pre godinu dana.
Rastuće cene energenata podstiču rekordnu inflaciju, smanjuju potrošačku moć ljudi i povećavaju zabrinutost da bi Evropa mogla da upadne u recesiju ako ne uštedi dovoljno gasa da prebrodi hladne mesece.
Taj strah je naveo vlade članica Evropske unije 26. jula da se dogovore da smanje upotrebu prirodnog gasa kako bi se zaštitile od daljih smanjenja ruskog snabdevanja.
Nacrt zakona ima za cilj smanjenje potražnje za gasom za 15 odsto od avgusta do marta na dobrovoljnoj bazi. Ako ne bude dovoljno ušteda, u EU bi se pokrenula obavezna smanjenja.
Rusija je nedavno obezbeđivala oko trećinu nemačkih zaliha gasa.
Vlada Nemačke je prošle nedelje saopštila da ta zemlja ne može da se osloni na ruske isporuke najavljujući da će pojačati svoje zahteve za skladištenje gasa i preduzeti dalje mere za očuvanje zaliha.
Evropska unija, koja je uvela sankcije Moskvi, nastoji da prestane da koristi ruska fosilna goriva do 2027. godine, ali želi da se snabdevanje za sada nastavi dok razvija alternativne izvore.
Isporuke ruskog gasa su smanjene preko glavnih ruta, uključujući Ukrajinu, Belorusiju i Severnim tokom 1 ispod Baltičkog mora.
