Italijanski predsednik Serđo Matarela odbio je ostavku premijera Marija Dragija koju je ponudio u četvrtak, 14. jula, nakon što je jedna od članica vladajuće koalicije odbila da podrži ključni vladin zakon,
Matarela je rekao Dragiju da utvrdi da li još uvek može da pronađe većinu u parlamentu koja bi ga podržala.
Dragijeva koaliciona vlada nacionalnog jedinstva – koja uključuje stranke desnice, levice, centra i populistički Pokret 5 zvezdica – formirana je u februaru da pomogne Italiji da se oporavi od pandemije koronavirusa.
Nekoliko sati ranije u četvrtak, Dragi i njegova vlada dobili su glasanje o poverenju, sa 172 prema 39, u Senatu uprkos odbijanju Pokreta 5 zvezdica da podrži zakon, kojim je iz evropskih fondova dodeljeno 26 milijardi evra (dolara) za pomoć potrošačima i industrijama koje se bore sa rastom cene energije.
Ali, na inicijativu lidera Pokreta 5 zvezdica Đuzepe Kontija, Dragijevog prethodnika, ova stranka nije glasala za pomenuti zakon.
Neposredno pre nego što je otišao u predsedničku palatu da podnese ostavku, Dragi je izjavio da "koalicija nacionalnog jedinstva koja je podržala ovu vladu više ne postoji,"
Sledeći obračun u parlamentu zakazan je za 20. jul, kada će Dragi zvanično podneti zahtev za podršku vladi.
"U sredu, u parlamentu, pred nacijom, svaka politička snaga mora da preuzme svoju odgovornost," rekla je Debora Serakijani, šefica poslaničke grupe Demokratske stranke u donjem domu parlamenta.
Komesar Evropske unije za finansije Paolo Đentiloni, bivši italijanski premijer, rekao je da tamošnji zvaničnici „sa zabrinutošću i čuđenjem prate“ potencijalni raspad Dragijeve koalicije.
Neizvesnost oko Dragijeve pozicije uznemirila je tržišta. Vrednost akcija na berzi u Milanu je pala u četvrtak 3,44 odsto.
Odluka stranke 5 zvezdica da bojkotuje glasanje o poverenju u četvrtak gurnula je Italiju u političku neizvesnost rizikujući da potkopa napore u cilju obezbeđivanja milijardi evra iz fondova Evropske unije, da se izbori sa štetnom sušom i smanji njeno oslanjanje na ruski gas.
Dragi je podigao ulog rekavši da ne bi želeo da vodi vladu bez 5 zvezdica, koja se pojavila kao najveća stranka na prethodnim izborima 2018. godine, ali je od tada pretrpela odliv funkcionera i gubitak podrške javnosti.
Mandat parlamenta ističe u proleće 2023. Ako Matarela ne može da nađe rešenje, očekuje se da će on raspustiti zakonodavno telo i raspisati prevremene izbore, koji bi mogli da se održe već krajem septembra.
Matarela je privukao bivšeg šefa Evropske centralne banke - koji je bio poznat kao "Super Mario" zbog njegovog stava da će učiniti "šta god je potrebno" za spasavanja evra - da prihvati premijersku poziciju kako bi pomogao izvlačenju Italije iz pandemije koronavirusa i postavi temelje za korišćenje milijardi evra sredstava iz fondova Evropskoj uniji za oporavak od pandemije.
Pokret 5 zvezdica se žalio da su njegovi interesi ignorisani. Ova stranka se u četvrtak, usprotivila odredbi kojom se Rimu dozvoljava da upravlja spalionicom smeća na periferiji italijanske prestonice koja je hronično zagušena smećem.
Ta stavka je bila samo deo zakona kojim se smanjuje porezi na benzin i dizel gorivo, kao i proširuje olakšice na račune za komunalne usluge siromašnijih Italijana, ali lider 5 zvezdica Đuzepe Konte citirao je tu odredbu kada je u sredu kasno najavio da će njegovi poslanici bojkotovati glasanje.
U debati u četvrtak, nekoliko senatora je osudilo Konteovu odluku.
Biti u vladi "nije kao birati jelovnik i odlučivati, antipasto, ne, gelato, da," rekla je Ema Bonino, koja vodi malu proevropsku stranku.
Drugi su primetili da je Dragi sve više postaje ključna figura u Evropi dok Rusija vodi rat protiv Ukrajine, posebno sa predstojećim odlaskom britanskog premijera Borisa Džonsona.
Saveznik lidera desnog centra Silvija Berluskonija, bivšeg premijera Italije, tvrdio je u Senatu da bi kolaps Dragijeve vlade mogao da izazove "destabilizaciju Evrope".
"Učinili biste uslugu (ruskom predsedniku Vladimiru) Putinu," upozorio je senator Antonio Sakone.
Dragi je vladao uz podršku bukvalno svih vodećih italijanskih partija, sa izuzetkom brzorastuće stranke krajnje desnice "Braća Italije", koja je zahtevala da Matarela pruži Italijanima šansu da glasaju za nove lidere .
Ali Đovani Orsina, profesor istorije i direktor škole za upravljanje na rimskom univerzitetu LUISS, rekao je da bi Matarela želeo da izbegne raspisivanje prevremenih izbora i da će verovatno tražiti od Dragija da ode u parlament da vidi da li može da formira novu, funkcionalnu većinu.
"Imamo pandemiju, rat, inflaciju, energetsku krizu. Dakle, ovo svakako nije dobar trenutak," rekao je Orsina.
"A takođe i zato što Matarela veruje, s pravom, da je njegova misija da čuva stabilnost," dodaje Orsina.
Među Dragijevim dostignućima je držanje Italije na putu reformi koje je EU postavila kao uslov da zemlja dobije 200 milijardi evra (dolara) pomoći za oporavak od pandemije. Veliki deo tih sredstava EU je već dodeljen i podleže automatskim mehanizmima, što sugeriše da sredstva neće biti izgubljena, čak ni usred nestabilnosti vlade.
"Ali, naravno, činjenica da Dragi sa svojim međunarodnim ugledom, ne stoji iza toga, imaće neke posledice," rekao je Orsina.
Izvor: Reuters i AP
