Srbija je jedina zemlja koja pripada procesu proširenja a koja se nije usaglasila sa odlukom Evropske unije (EU) o restriktivnim merama protiv Irana.
Sa ovom odlukom EU koja datira od 27. juna 2022, a koja se tiče izmena spiska lica i subjekata koji podležu restriktivnim merama, usaglasile su se sve ostale zemlje koje su formlano u porcesu pristupanja sa EU, saopštio je visoki predstavnik EU za zajedničku spoljnu politiku i bezbednost, Josep Borell (Žozep Borelj).
Kako je naveo, od država Zapadnog Balkana sa odlukom su se usaglasile Severna Makedonija, Crna Gora, Albanija, a na listi država koje su se priružile ovoj odluci su i Ukrajina i Republika Moldavija, kao i Island, Lihtenštajn i Norveška koje su članice Evropskog ekonomskog prostora.
Borell je pozdravio odluku i posvećenost ovih država da njihove nacionalne politike budu usklađene sa odlukama EU.
Kako se navodi u dokumentu EU, na listi sankcija su osobe i pravni subjekti koji učestvuju u nuklearnim aktivnostima, pojedini zvaničnici Islamske revolucionarne garde (IRGC), kao i pravna lica koja pružaju usluge ili su pod kontrolom IRGC-a.
Iran je u proteklih 35 godina pod vojnim i ekonomskim sankcijama koje imaju za cilj da se Teheran pozabavi pitanjem ljudskih prava i obustavi nuklearni program.
Iran je 2015. potpisao nuklearni sporazum sa SAD, Velikom Britanijom, Francuskom, Nemačkom, Rusijom i Kinom. To je omogućilo ublažavanje sankcija u zamjenu za ograničavanje iranskih nuklearnih programa.
Međutim, bivši američki predsednik Donald Tramp povukao je SAD iz sporazuma u maju 2018. godine, ističući, izmmeđu ostalog, da uslovi nisu dovoljno strogi da spreče Iran da razvije nuklearno oružje.
Nakon što se Washington povukao Iran je prekršio ograničenja postavljena u nuklearnom sporazumu i insistirao je da SAD ukinu sankcije pre nego što se vrati u sporazum.
Dok zapadne sile upozoravaju da je sve bliže mogućnosti izrade nuklearne bombe, Iran poriče da ima takve namere.
Inače Srbija je nedavno i najavila pojačavanje saradnje sa Iranom.
Ove dve države nastoje da povećaju trgovinsku razmenu u uslovima svetske krize. U ponedeljak 11. jula, u Beogradu, su se sastale delegacije privrednika dve zemlje.
Srbija je zemlja koja se zajedno sa Crnom Gorom smatra liderom u pristupnom procesu sa EU.
Međutim, Srbija stoji najgore i u smislu usklađivanja spoljne politike sa politikama EU, naročito nakon ruske agresije sa Ukrajinom, gde se zemlja nije usaglasila ni sa jednom odlukom koja se tiče sankcija protiv Rusije.
Zemlje kandidati za punopravno članstvo u EU bi trebalo da se postepeno usklađuju sa politikama Brisela a uoči formlanog članstva ovo usklađivanje mora da bude potpuno.
Za razliku od Srbije sve ostale zemlje regiona koje imaju status kandidata, sto posto usklađuju spoljnu politiku sa politikama EU.