Pripremio: Danijel Apro
Kako bi Zapadni Balkan mogao izgledati posle rata u Ukrajini i kakve će posedice ruska agresija imati na evropski put zemalja u regionu bila je centralna tema prvog dana Prespa foruma koji se od 16. do 18. juna održava u Ohridu u Severnoj Makedoniji.
Lideri pet država, Slovenije, Hrvatske, Crne Gore, Severne Makedonije i Kosova, pozvali su Brisel da što brže završi projekat ujedinjene Evrope. To bi značilo punu integraciju Zapadnog Balkana, ali i evropsku perspektivu Ukrajine, Moldavije i Gruzije.
Još jednom je ponovljen stav da je međusobno priznanje Srbije i Kosova preduslov za dalji napredak regiona.
Jedna od poruka bila je i da bi Bosna i Hercegovina, bez dodatnih uslova, trebalo da dobije status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji (EU).
Događaju prisustvuju međunarodni zvaničnici, među kojima su i predsednik Saveta Evrope Čarls Mišel (Charles Michel) i komesar za proširenje EU Oliver Varhelji (Olivér Várhelyi).
U dijalogu učestvuje i veliki broj ličnosti iz akademske zajednice, biznisa, medija i civilnog sektora, a Forumu se obratio i ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski.
Milanović: Želite li unutra ili napolje?
Predsednik Hrvatske Zoran Milanović ocenio da ne postoji razlog da zemlje Zapadnog Balkana ne budu deo EU i rekao da one ne predstavljaju ekonomsku ni bezbednosnu pretnju.
"Integraciju zemalja našeg regiona ne treba odlagati još 20 godina. Države članice EU trebalo bi da shvate da smo spremni i da predugo čekamo", dodao je on.
Hrvatski predsednik je naglasio da je međusobno priznanje Srbije i Kosova najvažniji proces koji očekuje Zapadni Balkan, dok se "sa svim ostalim problemima može živeti".
On je podsetio da je i nemački kancelar Olaf Scholz (Šolc), tokom nedavnog boravka u Beogradu, istakao neophodnost priznanja Kosova.
"Šta je predsednik Srbije Aleksandar Vučić uradio? Rekao je da priznanje nikad nije bilo na stolu i upitao zašto se ta tema pokreće u ovako delikatnom trenutku. Ne bi bilo fer da ja s ovog mesta delim lekcije, ali Srbija jednostavno mora da izabere put. Želite li unutra ili napolje?", upitao je Milanović.
Na skupu nije prisustvovao predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Srbiju na Prespa forumu predstavlja premijerka Ana Brnabić.
Osmani: Nema razloga da držite narod Kosova u getu
Predsednica Kosova Vjosa Osmani takođe je istakla, kako je rekla, jasnu poruku kancelara Šolca da jedini put napred znači priznanje njene zemlje, "kao što nam jedino priznanje može doneti dugoroceni mir i stabilnost".
Ona je podsetila i da Kosovo na viznu liberalizaciju čeka punih pet godina.
"Hiljade mladih, onih najpametnijih, najbistrijih, propustaju važne datume, orjentacije na univerzitetima, ispite, odbrane doktorskih teza, samo zato što čekaju na vizu", rekla je Osmani.
"To je velika nepravda za građane Kosova i ona se mora zaustaviti. Pozivam EU da naprav laganu odluku, nema razloga da držite narod Kosova u getu."
Predsednica Kosova založila se da države Zapadnog Balkana, ali i Ukrajina, Moldavija i Gruzija, što pre budu integrisane u EU.
Prema njenim rečima, što više vakuma EU ostavi na području Zapadnog Balkana, utoliko će više biti zlonamernog uticaja Rusije i Kine.
"Put za Brisel i put za Moskvu nikad nisu bili udaljeniji. Niko ne može hodati i jednim i drugim putem, oni se ne ukrštaju. Svi koji su odlučili da pristupe EU moraju imati jasnu perspektivu i što je još važnije jasne odluke i postupke", istakla je Osmani.
Pahor: Bezuslovni status EU kandidata za BiH
Predsednik Slovenije Borut Pahor izrazio je uverenje da bi proces proširenja EU trebalo smatrati "geopolitičkim, a ne tehničkim pitanjem".
Iz Brisela bi trebalo da se čuje glas, da, možda napredujete sporo, ali ne želimo da odlažemo više.Borut Pahor
Po njegovim rečima, Brisel bi morao razmišljati van postojećih okvira i biti fleksibilniji.
"Predlažem jedan novi paket: da Bosna i Hercegovina odmah dobije status kandidata, bez ikakvih dodatnih uslova", istakao je Pahor.
"Postojala je snažna potreba za ubrzanim priključenjem i pre rata u Ukrajini. Sada, posle početka invazije, kada već govorimo o priključenju Ukrajine i Moldavije, što takođe snažno podržavam, pozivam Brisel da razmisli o Bosni i Hercegovini."
Bio bi to, kako je rekao, važan signal za čitav region.
"Iz Brisela bi trebalo da se čuje glas, da, možda napredujete sporo, ali ne želimo da odlažemo više. Ovo je geopolitička stvar. Da li biste želeli da radite s nama, kada dobijete status kandidata? Bila bi to poruka svima u regionu da se nešto značajno zaista dešava na Balkanu."
Pahor je pozvao zemlje Zapadnog Balkana, da osim o prijemu u EU, razmisle i o pridruživanju NATO-u, navodeći da su Severna Makedonija, Albanija i Crna Gora to već učinile.
Đukanović: Nemoguća misija Kremlja
Predsednik Crne Gore Milo Đukanović rekao je da ruska agresija predstavlja "faktor otrežnjenja", kako za samu EU, tako i za sve koji žive u Evropi.
Po njegovim rečima, ne radi se samo o agresiji na Ukrajinu, već i o agresiji na evropske vrednosti, evropsko jedinstvo i evropski sistem bezbednosti.
"Ukrajina je u ovom trenutku žrtva ruskog rata. Zemlje Zapadnog Balkana u poslednjih šest godina devastirane su ruskom propagandom. Jasno je šta Kremlj želi, da onemogući države da slobodno odlučuju. Žele poziciju nekadašnjeg Sovjetskog Saveza, međutim, to deluje kao nemoguća misija".
Đukanović je izneo stav da se trenutno "rađa nova geopolitička arhitektura".
Kako kaže, niko ne može raći kako će ona izgledati, "ali je sigurno da će biti policentrična". U tim uslovima, Evropa neće biti konkurentna, ukoliko nije jedinstvena i ne koristi sve svoje kapacitete, smatra Đukanović.
Crnogorski predsednik istakao da se podrška evropskim integracijama u susednoj Srbiji "dramatično smanjila", dok, kako je rekao, većina podržava Rusiju.
"Ali ni to nije najvažnija stvar. Najstrašnije je da u međunarodnoj zajednici pojedinci nalaze razumevanje za takve stavove. EU mora da kaže da li je unija vrednosti. Ne možete imati razumevanja za nekoga ko kaže da jeste za evropske integracije, ali je neutralan prema razaranjima. Ako ste u ovom trenutku u dilemi, to je već moralni pad", zaključio je Đukanović.
Pendarovski: Čekamo na EU i živimo demografsku katastrofu
Predsednik Severne Makedonije, ujedno i domaćin Prespa foruma, Stevo Pendarovski poručio je da politika proširenja koja se smatrala najuspešnijom politikom EU sada "zamrznuta".
On je podsetio da je njegova zemlja na evropskom putu već 17 godina i da, kako je rekao, "juri neslavni rekord Turske".
"Nedovršen projekat proširenja EU ostavlja posledice na Zapadni Balkan. Postoji direktna veza između tog nedovršenog projekta i stare bezbednosne strukture. Iskusili smo hibridni rat Rusije, njihove lažne vesti, sajber napade... Ne bismo voleli da se posle rata u Ukrajini stvari vrate na staro."
Čekajući na EU naša populacija se prepolovilaStevo Pendarovski
Makedonski predsednik pozvao je Brisel da Zapadnom Balkanu uputi jasnu poruku: "imamo ozbiljne namere da vas integrišemo". Ta integracija obuhvatala bi sfere bezbednosti, ekonomije i politike.
U suprotnom, kako je rekao, sve više ljudi okrenuće se autokratskim pokretima i liderima.
"Čekamo da se EU projekat završi, dok živimo demografsku katastrofu", rekao je Pendarovski.
"Ako gledate u papire, ovaj region ima oko 18 miliona stanovnika. Ali realnost je drugačija, ovde ne živi više od 13 ili 14 miliona ljudi. Najbolji odlaze. Naš region se prazni. Čekajući na EU naša populacija se prepolovila."
Pendarovski je rekao i da su u procesu EU integracija Severna Makedonija i Albanija blokirane, dok Srbija i Crna Gora već godinama ne vide značajan napredak.
Forumu se obratio i Zelenski
Forumu koji se održava u Ohridu video porukom se obratio predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski.
On je rekao da građani njegove zemlje već 113 dana "brane svoj narod i kulturu" i to u nečemu što je nazvao "flagrantnom manifestacijom antievropske politike".
"Ono što je najvažnije, cela Evropa konačno mora da se ujedini. To je ono za šta su i Ukrajina i vaše zemlje Zapadnog Balkana podjednako zainteresovane", naglasio je Zelenski.
On je dodao da Rusija svojom invazijom izazvala sve evropske nacije, pa tako "nema zemlje u Evropi koja nije pogođena".
Zelenski je optužio Rusiju da je kreirala istorijski visoku cenu gasa, visoke stope inflacije, te nestašicu hrane prouzrokovane blokadom morskih luka.
"Svaka ozbiljna rasprava o bezbednosnoj arhitekturi u Evropi mora da se zasniva na potrebi da se Evropa oslobodi lanaca zavisnosti koje je ruska država stvarala decenijama", zaključio je Zelenski.
O čemu se još razgovaralo na Forumu?
Ministar inostranih poslova Severne Makedonije Bujar Osmani izrazio je uverenje da će Forum postati redovan okvir za izgradnju mostova, prijateljstvo, poverenje i pomirenje naroda, kao i za prevazilaženje stereotipa.
"Evropska i evroatlantska perspektiva regiona zauzimaju centralno mesto kao najvažnija tema za nas", rekao je Osmani.
Sesija "Evropski mirovni projekat na Zapadnom Balkanu" fokusirala se na potrebu da društva u regionu prevaziđu istoriju nasilja i zverstava kako bi formirala funkcionalne multietničke demokratije.
Specijalni predstavnik EU Miroslav Lajčak ocenio je da je "agresija Rusije protiv Ukrajine ponovo učinila proširenje političkim i stvorila zamah za ubrzavanje procesa proširenja".
Organizatori Prespa foruma naveli su i da je Zapadni Balkan jedan od delova Evrope koji su najviše pogođeni uticajem klimatskih promena.
Ključno pitanje sesije o ostvarivanju održivog i klimatski neutralnog regiona bilo je u kolikoj meri su nacionalne ekonomije, u okviru svojih energetskih planova i klimatskih ciljeva, počele da definišu šta je to što bi trebalo ispuniti 2030, imajući u vidu aktuelnu krizu snabdevanja.
Prespa forum pokrenut je prošle godine kao nova platforma za izgradnju poverenja i političkog dijaloga između zemalja Zapadnog Balkana.
