Lideri zemalja Zapadnog Balkana okupili su se u četvrtak, 16. juna, na Prespa forumu u Ohridu.
Forum će trajati tri dana, a tema razgovora biće "izgradnja budućnosti Zapadnog Balkana u modernoj evropskoj bezbednosnoj arhitekturi".
Domaćin je predsednik Severne Makedonije Stevo Pendarovski. Na listi najavljenih učesnika su predsednici Hrvatske, Slovenije, Crne Gore i Kosova, kao i premijeri Srbije, Crne Gore i Kosova.
Forumu takođe prisustvuju međunarodni zvaničnici, između ostalih predsednik Saveta Evrope Čarls Mišel (Charles Michel), komesar za proširenje Evropske unije (EU) Oliver Varhelji (Olivér Várhelyi), specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar (Gabriel Escobar), podsekretarka Ujedinjenih nacija (UN) Rozmari Dikarlo (Rosemary DiCarlo), te generalni sekretar Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), Helga Šmid (Helga Smid).
U dijalogu će učestvovati brojne ličnosti iz akademske zajednice, biznisa, medija i civilnog sektora.
Platforma za politički dijalog
Prespa forum pokrenut je prošle godine kao okvir za izgradnju poverenja i političkog dijaloga između zemalja Zapadnog Balkana. Vlasti u Skoplju označile su manifestaciju i kao platformu za zaštitu i promociju političkih sporazuma.
Ove godine forum se održava na četvrtu godišnjicu potpisivanja Prespanskog sporazuma, kojim je okončan spor oko imena između Severne Makedonije i Grčke. Sporazumom, koji je potpisan 17. juna 2018, otvoren je put za članstvo Severne Makedonije u NATO.
Međutim, četiri godine kasnije, javnost je podeljena da li je Prespanski sporazum - osim uklanjanja blokade za ulazak u NATO - otvorio i izglede za evropske integracije Severne Makedonije.
Šta je Severnoj Makedoniji doneo Prespanski sporazum?
Opoziciona partija VMRO-DPMNE više puta je kritikovala vladu zbog promene imena države - iz Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije u Severnu Makedoniju - a da pritom nije dobila uveravanja međunarodne zajednice o evropskom putu.
Vasko Naumovski, bivši potpredsednik Vlade za pitanja integracije, ocenio je za Radio Slobodna Evropa da je Prespanski sporazum razočarao građane.
"Sada, nekoliko godina kasnije, vidimo da su sva ta očekivanja bila nerealna. To pojačava osećaj frustracije među građanima Severne Makedonije i očaj zbog celokupnog procesa integracija", rekao je Naumovski i dodao:
"Ako evropska perspektiva ostane ovako nejasna, verujem da će to pojačati argumente da Prespanski sporazum mora proći kroz određene adaptacije."
S druge strane, bivši diplomata Muhamed Halili izrazio je uverenje da je potpisivanje Prespanskog sporazuma veoma važan korak za integraciju Severne Makedonije u EU.
Halili smatra da ruska invazija na Ukrajinu dodatno naglašava značaj tog sporazuma.
"Zamislite da u ovoj fazi ukrajinske krize Severna Makedonija nije članica NATO alijanse. Sa tako slabom finansijskom, ekonomskom i vojnom strukturom, da li bi mogla da izdrži težnje Rusije za proširenjem? Ne samo na nekadašnjem sovjetskom prostoru, već i na Balkanu", upozorava Halili.
Severna Makedonija je od 2005. kandidat za članstvo u EU.
Iako je otvorila vrata za početak pregovora 2018. godine, EU ih još nije pokrenula, kako sa Severnom Makedonijom, tako i sa susednom Albanijom.
Proces je blokirala Bugarska zbog više sporova sa Severnom Makedonijom koji se tiču identiteta i jezika.
Tako je i Albanija zaostala u procesu, jer pojedine zemlje EU ne žele da ta zemlja bude izdvojena iz paketa sa istočnim susedom.
